viadrus u24

Pozdrav novim članovima i drago mi je da je nekome koristilo ono o čemu smo pisali a nismo imali odakle da pročitamo.
Kao što ste mogli da zaključite ovaj kotao je odličan i verovatno mnogo trajniji od kotlova varene konstrukcije, ali zahteva da dimnjak bude dobar i povremeno čišćenje.
Ovo sve važi i za druge kotlove ali se uglavnom niko toga ne pridržava.
Ovo za održavanje visoke temperature u kotlu je apsolutno tačno, ali je često nemoguće zbog nepodnošljivosti vrućine to raditi, pa bi bilo idealno imati akumulatore toplote i terati kotao da radi u max režimu.
Kanta za sipanje je jednostavno rešenje, ja imam baš onakvu kao na slici, a imam i nekoliko lopatica. Za tu namenu može poslužiti cev od čunka ili još većeg promera koja se zaseče ukoso i zavari joj se dno, možete je napraviti kao lopatu sa drškom i odmah hvatati sa gomile u tu nazovi kofu i ubacivati u peć.
Smole nema puno ako je dimnjak dobar i ako držite peć iznad 60-70 stepeni, mešni ventil bez automatike ne pomaže ništa i predstavlja bacanje para,(ja ga imam) samo automatika ili visoka temperatura.
E sad najveći problem je ako ipak padne temperatura i tako radi par dana, pa se smola nakupi u zvonu u kome je klapna za prebacivanje sa prve na drugu komor. Tada se smola nakupi oko klapne i kada sledeći put sagori ugljeniše se a zatim polako ali sigurno sprečava klapnu da zatvori skroz prvu komoru i peć radi i na prvoj i na drugoj komori i pravi vrtlog lošije vuče i smoli.
Meni se ovo od kada imam novi dimnjak nije dešavalo sve dok nisu počeli malo topliji dani pa su ukućani smanjili temperaturu na regulatoru, kada sam to primetio već je bilo kasno, klapna je već bila zaglavljena.
Sreća pa nije bila jaka zima, inače ovo je največća mana ove peći, i mislim da ako možete trebalo bi je preraditi.
Ja za to nisam imao vremena pa sam napravio čep od lima, koji je okrugao i prečnika je izlaza za dim sa unutrašnje strane peći f 160, može čep od dozne koji sam ja izgubio. Na sredini tog čepa našrafio sm dršku koja je toliko dugačka da dolazi do vrata kotla i kada nabijem čep dršku oslonim na ivicu nasipnog okna tako da kada se vrata zatvore praktično udare u dršku.
Ovo bi trebalo da imate za nedaj bože zato što kada klapna zaglavi u sred zime teško je skidati čunkove i celo zvono da bi se to lepo očistilo, samo gurnete čep i peć se ponaša kao da je cug zatvoren, zatvorite vrata i ne dirate do sledećeg punjenja.
Čišćenje nije problem, jednostavno se skida poklopac druge komore pomoću alata koji ide uz peć ili standardnih cevastih ključeva i pročisti se malom četkom, najpre gornja rebra pa na dole.
Čišćenje kreozita koji se nataloži iznutr je zajebancija, naročito kod ove peći koja ima mali ulaz i nepristupačna je. To je skoro nemoguće mehanički očistiti. Ja sam to čistio 25% rastvorom naoh žive sode, tako što ga stavim u pumpicu stavim gumene rukavice naočare kapu i sve što nađem od zaštite, naprskam iznutra i ostavim da odstoji. Bilo bi dobro da to radi profesionalac pošto je zaista opasno. Pri toj reakciji oslobađaju se razni gasovi i poželjna je promaja. Smola se pretvori u žitku masu i lako se skida, a naoh može se neutralisati rastvorom sode bikarboneili se jednostavno naloži peć i pusti da sve to sagori.
O ovome sam pisao i naišao na komentar da naoh nagriza gus, pa sam pitao profesionalnu firmu za dimničarske usluge kako čiste takve naslage i dobio odgovor da to radehemijski ali smo kada je lepo vreme zato što rade živom sodom i potrebno je ispiranje i čišćenje.
Ja sam inače kotao reparirao prošle sezone tako što sam poskidao sve što se skinuti moglo, živom soodm očistio od smole spoljašnje obloge, ofarbao ih, očistio vrata promenio izolaciju u gornjim vratima, dihtunge itd..
Da napomenem, moja peć sada kada je potrebno samo dogrevanje nepotpuno napunjena drži skoro ceo dan temperaturu na 65, zato je većina radijatora na spratu zavrnuta.
Pozdrav i srećno korišćenje.

Ja nemam mešni ventil ali imam termo prekidač pumpe koji je postavljen na kotlu .Naštiman je na 50 stepeni tako da se pumpa ne pali dok kotao ne postigne radnu temperaturu,a poželjno je da od momenta kad se potpali vatra do radne temperature prođe što manje vremena (10-15min) ako ne doći će do kondenzacije u kotlu i isti će kvasiti ogrev koji će za posledicu imati dug period početnog zagrijavanja kotla i naslage smole.
Dok nisam postavio ovaj regulator kotao je neuporedivo lošije radio.
Mislim da pravilno postavljen mešni ventil koji je podešen da većinu tople vode vrati prema kotlu itekako
doprinosi boljem i stabilnijem radu, osobito prilikom potpaljivanja vatre i podizanja temperature u sistemu ,kao i u prelaznom periodu kad je blaga zima.
Trenutačno većina proizvođača ne priznaje garanciju ukoliko nemate ugrađenu neku zaštitu pothlađivanja kotla a najčešće upravo preporučuju četveroputni ventil.
Proguglajte :savet_strucnjaka_4_kraki_ventil.pdf
Tu je slikovito objašnjen princip rada i učinak .

Ma ne opterećujte se toliko čišćenjem unutrašnjosti to se spali prilikom svakog drugog trećeg punjenja ostavi da gori na prvoj komori dok ne naroka na 80 stepeni, onda se dopuni i zatvori.
Problem je samo klapna o kojoj sam pričao.
Što se tiče lopatica ja sam napravio kolekciju kako zbog prethodne peći tako zbog opsesije da ništa ne prepustim slučaju, a naravno da mogu i kese, ja čak gurnem i džak pleteni plastični kad ostane pri kraj uglja, to nije sporno.
Mešni ventil nije da nema uopšte efekta ali ako nije bimetal ili pogonjen solenoidom mala vajda to je onda analogno bateriji u kupatilu. džaba on vraća vodu nazad u neko procentu ako je kotao pred gašenjem i još se pothladi povratnom vodom. automatski ga skroz zatvori i održava temperaturu samo u kotlu i tako ga štiti.

Kuća je 150 m2 od kojih je deo gara\a koja se ne greje. Priyemlje 60m2 sa enormnim gubitcima ybog konstantnog otvaranja vrata - pas I mnogo otvora sa lo[om stolarijom, sprat 70m2 sa dobrom stolarijom I dobrom izolacijom.
Prethodne sezone potrošili smo 4 t djurdjevika bez drva sa nešto malo briketa-zanemariva količina za raspaljivanje i par džakova piljevine-24h loženja punih 6 meseci.
Ova sezona 2t banovića, 2t sušeni vreoci-pomešano i 8m3 drva cer i bukva mešano, više cera. Ostalo je okvirno pola tone uglja (u džakovima je pa tako procenjujem) i oko 1m3 drva nisam siguran kažem okvirno. Još uvek se restriktivno loži kao što rekoh imam dvoje male dece i penzionere sa slabom cirkulacijom, pa mi je bolje da malo podložim nego da trošr struju.
Rezime bi bio 3,5t uglja i 7-7,5 m3 drveta i nekoliko džakova piljevine. Inače grejanje smo započeli čini mi se u oktobru i peć kada su pale temperature nije gašena 24 sata, dakle 24h na 70 stepeni, u kući 24c na visini od 1,5 m minimum, kada se zaboravimo padne na 22.
Iskreno ova sezona nije baš za parametar ali mislim da meni okvirno da ne razmišljam treba možda 5t ovakve mešavine sa 5-6m drva ili 4t djurdjevika i 5m drva.
Potrošnja peći se lako može izračunati shodno vrednosti uglja po kg , maksimalne ili srednje snage kotla i broja sati grejanja tokom sezone. Okvirno one deklarisane vrednosti su tačne
djurdjevik-3,5-4kg na sat u maksimalnom režimu
banovići 5-6kg na sat itd. ovo su okvirne vrednosti ne mogu da nadjem programčić koji sam pravio sa svim ovim vrednostima za sve vrste ogreva koje se mogu naći kod nas, ali ako nadjem pošto mi je crkao hard na fiksnom računaru, obavestiću vas.
Kažem ja grejem non stop i noću i danju, ali potrošnja se može redukovati ssmanjenjem broja sati grejanja.
Takodje uzmite u obzir da je ovo za maximalni režim, kada nisu niske temperature ta potrošnja se smanjuje, ali je bolje tada koristiti manje kalorična jeftinija goriva.
Na primer u pretsezoni i postsezoni meni džak ovog mešanog uglja potraje sa malo drva 3-4 dana, neka bude 3, a kada je temperatura -5,6,7 može da proguta džak pa čak i džak ipo, tak o da je to to.
Peć je prilično ekonomična, ja bi drastično smanjio potrošnju kada bi smanjio enormne gubitke koje imam u prizemlju

Nije to loša potrošnja evo primjer Stadler trajnožareći kotao 32kW ,velik za moj objekat ali takav sam imao prije nego što je grijanje napravljeno.
160m2 (unutrašnjeg) stambenog prostora ,kotlana 30m2 i bojler 100 litara - nedovoljno (djelomično) izolovana kuća sa dobrom stolarijom ,ne štedimo na grijanju znači grijemo sve prostorije i držimo veću temperaturu nego što bi trebalo.
Obično počinjemo ložiti u Oktobru a završavamo početkom Maja . U zadnje vrijeme koristim samo banoviće ugljen i trošim do 8 tona , drveta minimalno samo kao potpala možda 0,5 m3 .
Još moram napomenutu da to nije separisani ugljen nego komadni ,da jeste trošio bi manje.Kod nas je ugljen lako dostupan i ima ga raznog ,ako se kupuje sada kad je sezona na završetku može se uzeti do 60% jeftinije komadni nego separisani granulacije orah. Stadler kotlove mnogi smatraju vrhom imaju iskorištenje (po prospektu) do 85% ,veći procenat imaju samo elektronski upravljani. Ja sam poručio 5 članaka U24 koji je u prodavnici i čeka se usputni prevoz jer je u drugom gradu. Kada usporedim potrošnju sa članovima ovog foruma koji koriste u24 nema neke velike razlike. Imao sam priliku probati 20 dana kotao HOK 32 kW proizvodi Helios Banovići - čelični ,nije trajnožareći po nekoj "njemačkoj" licenci vjerovatno iz 1850 godine jer je iskorištenje sa istim ugljenom za 30% manje i loženje svako 4-5 sati. Moja preporuka ukoliko se odlučite ložiti ugljenom ili komadnim drvetom uzmite trajnožareći kotao,ušteda ogreva je zagarantovana i ciklusi loženja na 10-12h ako ne i duže.

Imao sam priliku naslušat se lafine kako ljudi sa običnim kotlovima troše naprimjer 4 tone ugljena i malo drveta a kad kupuju ogrev znam da uzmu 50% više .Nigde veze ,biti će da im miševi raznesu onu razliku ogreva.Naročito pojedinci koji su uradili stiropor izolacije i utrošili na iste par hiljada eura e oni odmah troše 70% manje ma praktično i netreba grijanje.
Ja znam da trošim više zbog nedovoljne izolacije objekta , prevelikog kotla,malo lošijeg (neseparisan) ugljena. A i ne štedim ,kad ložim ne žalim ,samo nek je toplo i pun kotao.
Tona ugljena se može uzeti za 50-tak eura van sezone .Ja sam zadovoljan nek novi troši ovoliko i biti će super.
Evo slučaj bez lafine - kod mog prijatelja siporex gradnja objekat izolovan 5cm stiropor čak i na stropu,nova plastična stolarija 2 sprata ali grije samo prizemlje 4 tone ugljena i preko 3 metra drveta za sezonu troši ,zagrijava ukupno 70m2 +bojler 50 litara ,kotao klasični čelični.Istina da bi mogli u šorcu biti jer je malo pretoplo.

Ja sam iz Tuzle ovo je ugljenom bogato područije i isti nije skup (velika ponuda) .Za prelaz preko grane treba računati sigurno na skup prevoz carinu i velike marže dok dođe do krajnjeg korisnika.

Mislim da sam pročitao stotine stranica za ovih par mjeseci vezano za kotlove njihovu izradu i dugovječnost
TVT kotao kupljen 1990 imao je garanciju 10godina trajao 20 a mogao minimalno 30 da sam ga pravilno održavao.
Prvih 5g nije imao nikakvu regulaciju pothlađivanja čak i se ni pumpa nije gasila.
Sada TVT garancija 5g i to je maximalna garancija za čelični kotao, 5g imaju još neki proizvođači da ne nabrajam .
Strani kotlovi koji se uvoze ,na našem područiju po pravilu
imaju manju garanciju i do 2g u odnosu na zemlju porijekla ili na EU .
TVT kotao imao debljinu lima 4mm (mjerio) Defro ima 6mm a garancija za naše područije 3 godine. Zašto???
Mnogo je primjera procurjelih kotlova čak i u garanciji tu su nabrojani mnogi renomirani proizvođači tipa Bosch,Junkers,Centrometal itd. itd. koga zanima lako je naći.
Upravo iz tog razloga mnogi instalateri na ovom područiju godinama forsiraju gusane kotlove .Ja sam se dugo opirao ideji da uzmem gusani zbog malog iskorištenja ali članovi ovog foruma su svojim detaljnim komentarima i iskustvima ,potkrepljenim slikama naveli da promjenim mišljenje.A naravno to se odnosi na U24 koji je jedini gusani trajnožareći kotao.
Predlažem svima da dobro razmisle prije kupovine.

Inače ja sam prezadovoljan grejanjem sa novim dimnjakom, neuporedivo je kako sada radi kotao u odnosu na ranij period. Malo mi je veća potrošnja ali to je zato što imam bebca i ne želim više probleme sa smolom i zaglavljivanjem klapne, pa ne spuštam temperaturu kotla ispod 65-70 c.
Što se tiče svih muka i problema o kojima sam pisao, većina ih je bila izazvana lošim dimnjakom i moram priznati da je sniko koji je pisao o tome bio apsolutno u pravu. Kako god se okreneš zadnjica ti je pozadi. Ne može parcijalno da se radi grejanje kao što sam ja pomislio da može. Napatio sam se i na kraju opet pravio novi dimnjak. Stari ne samo što mi je napravio golgotu oko loženja već mi je uništio prilikom prokišnjavanja oko istog tek okrečene 2 prostorije. Tako da je preporuka da prilikom kupovine ovog kotla planirate i sredjivanje dimnjaka.
Kotao je odličan i zaista može da radi skoro ceo dan bez dodatnih punjenja. Ove godine sam kupio 5 m drva + ostatak od prethodne godine i 4 tone banovića + 400 kg od prethodne godine i za svaki slučaj a i iz radoznalosti dokupio sam nedavno 500 kg ruskog koji je doduše neki ostatak i nije baš haj klasa ali videćemo.
BBanovići orah u kombinaciji sa drvima je ok na temperaturama do 0 - -2, dobro drži temperaturu i ne zaguši peć pepelom, ali na kraju sagorevanja ima dosta otpada. Manje otpada i bolje sagorevanje ima kada sagoreva sa uzdužno postavljenim drvetom. Međutim ovo skraćuje intervale loženja, odnosno potrebno je peć puniti češće nego kada se puni čistim ugljem, i to je odlično za temperature do -2, -3. Kada se peć napuni čistim ugljem po ovakvom vremenu sa regulatorom na 70 c može da drži sigurnih 12 sati, nekada i duže.
O iskustvima sa Ruskim ugljem pisaću kada ih bude bilo, za sada sam ga samo probao u kombinaciji sa banovićima i drvima u manjoj količini. Pakovao sam ga pretežno u kese i nešto u džakove tako da sam do sada isprobao samo dve kese od oko 5-6 kg i razlika koju sam primetio je u tome što je ppeć podigla temperaturu na 80 takoreći u momentu, iako je bilo i drveta i banovića. Žar ovog uglja je intenzivniji i primetno jači. Kada bude malo hladnije i kada budem napunio peć čistim ruskim pisaću o posledicama ))).

Evo da javim o nekim početnim iskustvima, naime Ruski ugalj sam samo jednom stavio bez mesanja sa drvima i Banovicem, dakle napunio pec do vrha. Pec je napunjena oko 21.30 i u toku noci mislio sam da cu da se ugusim od vrucine, pa sam termo ventil u spavacoj sobi dodatno smanjio. Tast mi je sutradan rekao da je on otvarao vrata posto su kod njega konvektori koji nemaju regulaciju, a da je pec digla temperaturu do 90. Nakon budjenja i kafe oko 6. 30 temperatura je bila na 75 stepeni a pec puna zara i sa jos nesagorelih grumenova, tako da cenim da bi bila u stanju da gori jos najmanje 2 sata. E sad meni se ne vidja jedino sto ovaj ugalj u ovom kotlu izgara veoma intenzivno i oslobadja ogromnu kolicinu energije, sto znaci da ne moze bas da se isplati uzeti manje ruskog i da se time zameni vise banovica. Mozda i moze ajde da ne zakljucujem ovako na brzinu, ali ipak mislim da je najbolje kombinovati ga sa jeftinijim ugljevima.
Pepela ima jako malo i to je kao fina bela prasina. Inace prilikom ovog testiranja spoljasnja temperatura je bila ispod -10.
Dakle pod takvim uslovima kakvi su bili pec je drzala izuzetno visoku temperaturu 8 sati i racunam da bi drzala jos 2 sata. Poredjenja radi mislim da banovici u istim uslovima ne bi mogli da izdrze 6 sati i pitanje je da li bi mogli da daju tu temperaturu. Napominjem da je ovaj ruski koji sam ja uzeo dugo stajao, da ima dosta prasine i da je u pitanju komad granulacija, tako da je tesko porediti sa banovicem orah koji mnogo bolje ispunjava prostor u peci, pa mislim da ga stane vise nego ruskog. Ako budem imao vremena pokusacu da merim ugaljj kojim budem punio pec radi tacnijeg poredjenja.
Sve u svemu primecuje se da je znatno jaci ugalj i da mnogo... cistije sagoreva, sto se duzine izgaranja tice ocekivao sam vise ali tu ostavljam rezervu. Trebalo bi precizno uporediti sve parametre i zakljuciti sta je i kako isplativije.

Nemam još uvek nekih značjnih iskustva u loženju čistog Ruskog uglja, tako da za sada mogu samo daponovim već rečeno. Ne smem iskreno na ovim temperaturama da ga isprobavam a i nije potrebno. Ono što sam zapazio u dosadašnjem iskustvu loženja je da je najbitnije za peć da joj donja rešetka bude oslobođena pepela i otpada, kako ne bi počela smola odnosno kondenz, bez obzira na brojne izmenjivače toplote u drugoj komori i na prisustvo žara, čim se napravi sloj pepela od 3-4 cm on je toliko dobar izolator da momentalno obori temperaturu vode u kotlu i on počinje da smoli. Ovo pišem kako bi vam predočio jednu od najvećih prednosti ruskog uglja po mojim skromnim iskustvima, a to je čistoća izgaranja. Naime ovaj ugalj toliko čisto sagoreva da od komada prečnika 7-8 cm ostane bukvalno bela kuglica prečnika 4 cm koju kad dodirneš džaračem pretvori se u prah. Ovo je jako bitno zato što je rešetka stalno čista i u kontaktu je sa žarom, tako da peć sagoreva istovetno na početku i na kraju ciklusa punjenja.
E sad upitno je a bogami i dosta individualno da li je on isplativ u poredjenju sa ostalim dosta jeftinijim ugljevima. Voleo bih da sada isprobam djurdjevik sa dobrim dimnjakom, mislim da bi davao fantastične rezultate ali sa više pepela. Pisaću čim bude nekih novih zapažanja.
Drago mi je da nekome koristi ova naša sada već dugogodišnja diskusija, i nadam se da će neko ko ovo bude čitao izbeći makar deo neprijatnosti koje su imali diskutanti na ovoj temi. Pozdrav.

I da kazem svoje iskustvo sa ruskim ugljom.Koristio sam ga prve dve godine i nisam znao sta je smola u kotlu.Onda sam uzeo banovic ugalj i onda je pocela katastrofa.Sto se tice teperature sa banovicem odlicna je nisam primetio neku razliku ali smola i kolicina pepela to je strasno,pogotovo sto taj pepeo i nije pepeo nego neka prasina koja gusi.Probao sam i resavu i tu je prilino bolje stanje.Da kazem i za drvo iskustvo.Tacno je da je ugalj primarn jer daje nesto jacu temperaturu i moze da izdrzi 12 sati jedno punjenje.Ali moze i sa samim drvetom dosta lepo da radi.Uslov je da drva moraju da budu suva i kugla skroz otvorena,tj da vuce direktno u dimnjak a ne kroz dimovode a vratanca dole sasvim malo otvorena.Sve u svemu jako zahtevan kotao po svim pitanjima.Zato ako bi mogao da se ugradi gorionik na pelet to bi bio spas za sve korisnike ovog kotla...

Zeka. Skoro potpuno se slazem sa svim sto si napisao, neznam da li sam vec napisao vezano za smolu i njeno izostajanje kod koriscenja ruskog uglja. Poenta je u tome sto ovaj kotao veliku kolicinu toplote izmenjuje sa ogrevom preko resetke koja je vodena, kod ruskog uglja koji nema zgure i krupnih cestica prilikom sagorevanja, uyareni ugalj je uvek na samoj resetki i ne dolayi do varijacija u temperaturi vode u kotlu, dok kod domacih ugljeva to nije tako i u jednom momentu dolazi do zagusenja resetke i pada temperature, pec se ne zagreva ravnomerno i javlja se kondenzacija. Ja sam to resio prilikom lozenja banovica tako sto sam podigao temperaturu na 75 u kotlu. Na taj nacin pec radi odlicno ali morate imati termo glave na vecini radijatora ukoliko ne mislite da imate saunu u kuci. Takodje potrebno je da dimnjak ima izuzetan uzgon da bi pec nakon pada temperature i dizanja regulatora promaje brzo podigla temperaturu, kako ne bi doslo do kondenzacije. Napominjem da sam zbog navedenog rezima rada i to 24 h dnevno povecao potrosnju, ali smole skoro da nije bilo.
Drva sasvim lepo sagorevaju ai na drugoj komori ako se redjaju uspravno i izmedju se naspu sa ugljem koji ih potpaljuje.
Kao sto sam vec davno pisao ovaj kotao jeste zahtevan i nije za ljude koji nemaju nikakva tehnicka znanja ili nemaju lozaca, ali uz malo iskustva i eventualnih tehnickih dorada moze biti jako dobar.
Kod ovog kotla bi trebalo preraditi izlazno zvono sa klapnom na koju se kako god lozio vremenom delimicno natalozi depozit i ne zatvara lepo, pa onda krecu jos veci problemi. Takodje bih umesto peleta zbog specificnosti nacina sagorevanja ove peci mozda pre razmislio samo o dozatoru montiranom na gornjim vratima koji bi mogao pomocu elektronike da dozira vise vrsta ogreva, i eventualnom ventilatoru na donjimm vratima. Ovo ne znaci da pelet nije dobro resenje ali mislim da je skuplje grejanje i upitan kvalitet samog peleta na nasem trzistu.
Druga stvar koja se tice peleta a koja me odvraca je cinjenica da Skandinavske zemlje koje prednjace u ovoj vrsti grejanja pelet dobijaju iz otpada veoma razvijene drvne industrije a kod nas kako iste nema, pelet se dobija mlevenjem drveta. Tako dobijen pelet niti je jeftin niti ekoloski opravdan a pomalo i neracionalan. Razmislite malo secete drvo, izvlacite ga iz sume transportujete do fabrike pri cemu trosite fosilna goriva, a onda opet u fabrici utovarujete stabla pomocu masina na fosilna goriva u drobilicu koja radi na struju koja se dobija od uglja pretezno, pa se dobijeni granulat razvrstava pomocu masina na tu istu struju, yatim sabija troseci struju, pakuje lageruje transportuje do prodajnih objekata a onda iz istih do potrosaca koriscenjem fosilnih goriva. Sta je tu ekoloski ispravno.

A teorija o propadanju uglja kroz resetku ima smisla.Recimo banovici se jako taloze na resetku i mora se cesto dzarati da propadne talog.Resava propada sama ima laksi i prirodniji pepeo,kod banovica je neka prasincina.A ruski sam davno koristio pa se nesecam kako je propadao ali znam da sigurno nije bilo smole u kotlu i znam da je bilo prilicno kamenja kad se cisti.

Jedan od saveta koji bi dao korisnicima iz svog skromnog iskustva.Koji god ugalj lozili kupite ga na vreme da se moze lepo osusiti isto vazi i za drvo.Sto imate suvlji ogrev imacete manje problema oko kotla.

Ako bi sa banovicem oslobadjali resetku od naslaga pepela trebalo bi desetak puta dnevno ici u kotlarnicu i dzarati.Mislim da je resenje ruski ugalj ili resava,ali jako je bitno da bude potpuno suv.Ali ima i onaj period kad nije jako zima i kad kotao nema potrebe da radi na velikim temperaturama e onda nastaje problematika.Mozes da lozis isto i smanjiti na radijatorima ali bezveze se tosi ogrev a moze doci i do pregrevanja.Onda ja opletem po drvima.Inace ovaj kotao mi je raspukao citavom duzinom nov dimnjak 13,5m visine 190mm promer sa ruskim ugljom,sad imam provucen kroz njega inoksov.Sve u svemu ko ne zna sa njim da radi nadrljao je dok nenauci.

Vec duze vreme pratim ovaj forum o grejanju,pa sam uspeo posle vise pokusaja da se registrujem I prijavim na forum.Vise problema je bilo sa prijavom ,radila je zbog nekog neoznatog
razloga samo kada se "resetuje"sifra.Procitao sam dosta tema o grejanju,izboru kotla,instalaciji automatike.hteo bih da se zahvalim svima na korisnim informacijam iz licnog iskutva koje su podelili sa svima na forumu a posebno bi hteo da istaknem Grejaca I Zmajdin-u.
Postavio sam ovaj naslov za Toppling kotlove iz republike Srpske a prvenstveno me intersuje ovaj model 3BT sa dva lozista,da li neko ima neka iskustva?Nisam uspeo da nadjem nista
na forumu o Topling kotlovima.Toliko za moje prvo oglasavanjei unapred sa zahvaljuem na informacijama.