Misliš da je ona sada bolje radila zato što si izolovao zvono ili zato što je bila dobro očišćena?
viadrus u24
sniko22 Ne mogu tačno da ti kažem, ali mislim da ima i jednog i drugog. Pošto je kod mene čunak dosta dugačak pre ulaza u dimnjak, mislim da odaje dosta toplote i hladi dimne gasove. Kako smo apsolvirali uzgon dimnjaka zavisi od prečnika dimnjaka visine istog kao i razlike u temperaturama dimnih gasova i spljašnje sredine, ima logike da u mom slučaju izolacija potpomogne uzgonu dimnjaka. Naime pošto ona moja zmija ima negde oko 2 m izolovanjem iste ja bi trebalo da dobijem neko poboljšanje. Naravno da je čišćenje presudno. Kod malo skupljih modernih kotlova, kakvih kod nas nema najverovatnije zbog cene, izmenjivači se sami čiste prilikom otvaranja peći tako što se opruga koja prolazi kroz njih nateže i naglo popušta, te njeno njihanje čisti garež sa stranica izmenjivača. Nisu konstruktori džabe napravili ovakav sistem, znači da je čišćenje neophodno za pravilan rad kotla. Time opet dolazimo do toga da se povećavaju zahtevi istog i da nas to sve dodatno okupira pa se oni periodi slobode skraćuju. Jebi ga valjda ću nešto izmozgati do proleća.
Kaži molim te gde tebi sada stoje turbulatori pošto sam ih ja vratio na sredinu pre par čišćenja, pa se pitam da to nije uticalo na brže prljanje kotla. Takodje me interesuje da li ti se smola javljala i u drugoj komori na izmenjivačima ili samo u prvoj. Pokušaću i sa cevkom koju sam spominjao samo da nadjem malo većeg promera.
Slikaću ti turbulatore u subotu, kada budem očistio komoru, pa će biti jasnije kako su kod mene raspoređeni, a što se tiče smole, nje imam u komori za loženje, dok je u drugoj komori nema. Tamo ostaje samo fina garež.
Evo kao što sam i obećao, slikao sam drugu komoru i u njoj se može videti kako su raspoređeni turbulatori. Ukupno ih unutra ima 4 komada. Dva su skroz dole i namešteni bliže vratima, jedan je u sredini i gurnut skroz do kraja komore i jedan se nalazi gore takođe bliže vratima. Ovakav mi je raspored bio cele zime i radilo je OK.
Zna li neko koji bi to bio naj-najbolji kotao na čvrsto gorivo (drvo-ugalj)???
Baš me nešto živo interesuje šta bi to bilo najbolje!!!! Nebitna je cena i nije bitno da li je čelični ili liveni kotao, već koji najbolje funkcioniše i ima najmanju potrošnju. Ja sam do sada imao iskustva sa 4 kotla i najzadovljniji sam sa ovim Viadrus U24. Imali nešto što bi bilo još bolje i da je provereno, a ne samo na papiru i na sertifikatima?
Kada sam ono pitao u prethodnom postu, čitao sam malo po internetu i našao da su periodi loženja oko 4 sata za čelične-varene kotlove. To mi se nekako učinilo malo, a u stvari tako je i bilo sa prethodna tri kotla koje sam opsluživao u prethodnom periodu. Našao sam da se Bosh hvali sa kotlom Solid 2000 B da je period loženja "...Ukoliko ložite mrki ili kameni ugalj period između 2 loženja je 9-10 časova, a može biti i do 12 h ako ložite koks...". Ja bez problema tučem 12h sa "Banovićem" i to mogu reći najmanje 12 h period loženja, kada su temperature napolju ispod nule. A u ostalom, dal u opšte ima koksa da se kupi kod nas? Ko zna koliko bi onda bio period mog loženja, verovatno jednom nedeljno
Hvala na slikama, koliko vidim ti si nešto budžio a nisi obelodanio. Drago mi je da si ti prezadovoljan, ja sam ya sada samo yadovoljan. Koksa ima, jako je skup, a u ostalom ti imaš gas pa to ne bi trebalo da te interesuje, kako zbog cene tako i zbog komocije. Ja da imam gradski plin, ne bi ugalj ni u komšiluku gledao. PS. Koliko si ti uglja uzeo i koliko potrošio do sada.
he he he pa razgovarali smo o ovim turbulatorima još tamo od posta #60
Što se tiče ogreva otišlo je pola sigurno. Uzeo sam oko 8,5 t Banovića i 5 metara drva. Al zbog bebčeta u kući je bilo i do 25 stepeni, kada su temperature napolju išle oko 10 stepeni. Nije bilo manje od 22 -23 stepena preko celog dana. Greje se komplet kuća na sprat, preko 200 m2. Prosek mi je za sada oko 1,5t uglja mesečno i 2,5m drva, mada mislim da ga je ostalo više, da nije otišlo baš pola od gomile drva.
Kakvo je stanje kod tebe? U februaru nam stiže sneg koji je blokirao Evropu. Tako barem kažu u vremenskoj prognozi. Nadam se da imaš rezerve za ovaj period
Kod mene je situacija promenjiva. Kada se ukucani ne igraju sa kotlom sve je ok, ali to se retko desava posto su ukapirali da ne mogu da ga uniste kao i da imaju prirucni servis za isti. Nakon onog izolovanja cevi i ciscenja, poboljsanje je evidentno, mada su sada temperature dosta visoke. Ja u proseku 2 puta punim pec, mada to nekada bude i vise puta posto ukucani sipaju ponekad pola kofe ili kofu uglja pa mi poremete ciklus. Kada je pustim da dogori, dakle da ostane sloj zara, sada praktikujem da otvorim klapnu i da tako radi nekih pola sata kako bi odgorela smolu a i nabila temperaturu u dimnjak. Nakon toga kada je napunim odlicno radi i drzi dosta dugo bez opadanja temperature, kada temperatura padne na 50 (prosek nakon 5-6 sati) prodzara se blago i cepa do kraja. E sad tast je nesto uvrteo tako da ja ujutro vec par puta zaticem otvorenu klapnu i pec do vrha punu zara. On to otvori negde oko 12-1 nocu i mi umiremo od vrucine preko noci (tako sam i provalio da to radi, probudio sam se oko 5 komiran od toplote, i otisao do kotla da ga obidjem) tako narokan zarom kada mu se spusti klapna kotao ipak izdrzi najmanje10 sati. Sada prosto razmisljam da to mozda i nije losa varijanta, mozda je neekonomicniji ali nema zezanja. Jos bih napomenuo da kada napunim kotao do vrha i ostavim otvorenu klapnu on radi kao da je klapna zatvorena, zbog ogreva koji ne dozvoljava vatri da ide na gore. S obzirom na to, mozda i nije toliko strasno kada se ostavi otvorena klapna, posto kotao ipak vuce kroz izmenjivace, a kada se ugusi od pepela sa strane resetke krece na gore da zari a i dalje gasovi idu ikroz izmenjivace, a istovremeno sagori i svu smolu. Videcu kakvi ce biti efekti ovakvog lozenja pa cu pisati.
Primetio sam da kada je kotao cist, da dosta uticaja na nacin sagorevanja ima podesavanje sekundarnog vazduha, ali da je jako tesko ustelovati ga zbog promenjivih uticaja.
Sto se ogreva tice ukucani ponesen malom potrosnjjom do sada, kao i lepim vremenom bahato trose ugalj, ali i bez obzira na to mislim da ce ga ipak biti do kraja sezone. Potrosnja za pola meseca decembra i januar mi je oko 50 kg dnevno, nekad malo manje ali preko nije isla. Nisam skoro brojao dzakove, ali mislim da je ostalo oko 45-50 dzakova plus 3 dzaka prasine i sitnog uglja koji sam odvajao. To je oko 2-2,5 tone okvirno. Ako uzmem da sam potrosio do sada oko 3 tone a sa grejanjem poceo 10 oktobra racunica je jednostavna i kaze da je to 1t mesecno. Tek sada kada ovo pisem shvatam da u stvari nemam razloga da budem nezadovoljan. Da uz to sam ukupno kupio 4 džaka briketa.
Jos jedno zapazanje, imam utisak da kada se pec dobro zagreje tj, jedno pola sata intenzivno gori kroz prvu komoru, da mnogo bolje radi i duze drzi temperaturu. Zato planiram da za sledecu sezonu uzmem malo drva.
Peć se inače kao i kod tebe ne gasi osim kada je čistim, i ja imam malo dete i još dva penzionera.
hi hi hi muke žive sa svima njima
znači potrošnja nam je približna, s tim što je kod tebe kaloričniji ugalj nego kod mene.
Juče sam našao neke drvene brikete sa rupom u sredini. Čitao sam ovde po forumima da su ti najbolji, jer se presuju pod dosta većim pritiskom nego oni obični valjkasti. I šta ja znam, gori to dobro, ali smoli. Samo sam njih probao, ništa nije mešano ni drvo ni ugalj. Uzeo sam jedno 5 paketa (po 10kg). Napunio kotao briketima do gore (stade 3 paketa bez problema) i gorelo dobro. Relativno dugo je to trajalo, ali nije kao ugalj. Pri tom još izađe i duplo skuplje. Jedino što fino izgore i propada pepeo, nema nagomilavalja kao kod ko uglja.
Tona ovog briketa izađe kao dve tone uglja Banovića. Ne isplati se to nikako. Ne znam što ga i prodaju kad izađe skuplje i od Ruskog kamenog. 300 din je deset kila tog briketa, u Merkuru sam našao.
Što se tiče gorenja uglja, kod mene se identično ponaša kotao. Kada se nagomila pepela i donja klapna zatvori, ugalj se užari do vrha i onda to drži jako dugo, a pri tom i skida zaostalu smolu Sekundarac mi je stalno zatvoren, jer ako bar malo piri kroz njega, gori nekontrolisano. Tercijalni dotok vazduha je stalno otvoren 0,5 cm, kako piše u prospektu. S tim se još nisam igrao, tako da ne znam šta bi se desilo ako bi bio skroz zatvoren.
Probao sam i taj briket, identi;no iskustvo kao tvoje. Ovi koje sam prvo uzeo su bolji, iste su cvrstoce ali nemaju rupu ,veceg su precnika i jeftiniji su. A ti sa rupom su uvezeni iz bosne, sa zapada pa su zato skuplji. Sve je to lepo ali onaj smrad smole koji mi se uvuce u kozu..... Sto se tice kaloricnosti postoje razlike tu ali i u dimenzijama kotlova, tako da ti je to tu negde. Ja sam u proseku trosio tonu mozda i malo vise ne znam tacno, ali u pocetku je to bilo od 10 do 30 oktobra, sa restriktivnim lozenjem 4 dzaka= 200 - 240 kg, novembar 8 dzakova = 400-450kg, do 12. decembra 12 dzakova 600 kg, od 12 decembra do sada 25 januara cini mi se 30-35 dzakova = 1500-1800kg, to je okvirno zato sto za ovaj poslednji period nisam vodio preciznu evidenciju. Grubo receno ode 50 aak kila dnevno kada su niske temperature, tako da ukoliko zima bude ostrija ovo sto je gore napisano moze znacajno da skoci. Pec je takva, da se ne isplati da radi u prelaznim periodima, zato sto ce svakako progutati 30 kila uglja na dan a nece raditi punim kapacitetom. Ja razmisljam debelo da za sledecu sezonu nabavim makar jednu kolicinu cumura, kako bi ubio ove smradove i pospesio sagorevanje. Dakle potroseno je oko 3 tone od 10 oktobra do 25 januara (3,5 meseca) ostalo 2,3 t otprilike. To je 860 kg mesecno.
Promaja tvog dimnjaka je bolja i zato ti se tako ponasa, ali probaj da kompenzujes to otvaranjem tercijalnog vazduha, koji samo potpomaze sagorevanje u izmenjivacima , pravi vrtlozno kretanje gasova i smanjuje potpritisak dimnjaka, a otvori sekundarni kako bi ti izvlacio dim iz gornjeg dela prve komore i tako smanjio kondenzaciju smole Nekako zvuci logicno mada mi mnoge stvari vezane za ovu pec beze izvan granica logike.
Kako je vama tako mala potrosnja meni nije jasno, po mojim proracunima potrosnja uglja je 60 kg dnevno minimum jer je 30 kg jedan pun kotao koji vremenski gori oko 6h, znaci da je mesecna potrosnja 1800kg, probao sam sve vrste uglja i isto ( DJURDJEVIK, BANOVIC, KOSTOLAC, STAVALJ...), neverovatno je da vama gori tih 12 sati jedno punjenje???????? Jeste da kada gori tih 6h ti ne obilazis kotao ali izuva kako trosi, pre toga sam imao TVT slovenacki koji je trajao 30god i trosio je 5t uglja za sezonu, pa jeftinije je grejati se na gas. Jel mozete vas dvojica da mi kazete koliko ste dodatnog oreva potrosili ( DRVETA BRIKETA) uz ugalj (NIKOLAJEV, SNIKO22) i dal ste probali samo na ugalj da se grejete? Ovo sto sam naveo da gori tih 6h na naprimer 70 stepeni, posle temp. pocinje da pada, zara u kotlu ima mozda bi gorela vatra jos nekih sat vremena pa bi se ugasila, dajte objasnite mi ako znate mozda ja gresim, sve sam probao ali nista? UNAPRED HVALA.
Nikola1981, procitaj prethodne postove i to ti je ta potrosnja pri ovakvim uslovima koji se ne mogu nazvati zinskim. To da ti je stadler ako je iste snage, i ukoliko je radio kako treba trosio manje od ovog kotla nema teorije. Ne znam koliki je tvoj kotao, koliko prostora grejes i tome sl, sve to moze da preokrene potrosnju. Ja sam smanjivao potrosnju tako sto sam prasinom (koje je iz 5350 kg djurdjevika bilo cini mi se 6,7 dzakova) i piljevinom koju sam uzeo od komsije, filovao ugalj, znaci sloj uglja pa zaspem malo ali tako da ne ugusim vatru (to sam zbog losije kalorijske vrednosti radio samo kada je toplije). Ja sam gore napisao bukvalno po periodima kako se kretala potrosnja, ali moram priznati da od kada koristim cist ugalj i od kada sam ocistio dimnjak, trosi malo vise ukoliko se forsira preko 60 stepeni. Ako radi u nekom mirovanju pri visim spoljasnjim temperaturama, sto znaci dobro je razdzaras pustis pola sata da gori kroz prvu komoru, ocistis u medjuvremenu pepeo, a zatim je napunis do vrha i ostavis tako da gori dok ne utihne, i nista ne diras moze da izdrzi i duze od 12 sati.
Od ogreva kao sto sam napisao koristim iskljucivo djurdjevik i dokupljeno je do sada uslovno receno 5-6 dzakova briketa kojima se samo raspaljivala vatra prilikom ciscenja i koje sam povremeno mesao po slojevima sa ugljem. Cak sam od te kolicine sa pola dzaka napunio pec kako bih isprobao kako radi iskljucivio na briket. Jos jedna stvar, kada mi je u dva navrata bila zaglavljena klapna u komori, nije se mogla zatvoriti do kraja i kada je cunak bio prilicno prljav, pec je nenormalno ispustala smolu, sagorevanje je biolo mnogo losije, temperaturu je postizala teze a u pepelu su ostajali nesagoreli delovi uglja, proveri ito, skini zvono i ocisti ga, ocisti izmenjivace jednom u 3,4 nedelje lozenja.
Koji ugalj koristis, i kad si pre stigao od prosle godine da isprobas sve te ugljeve u ovoj peci.
Najpre vidi koliko kw ima tvoj kotao, ako je to 24 kao kod mene, onda vidi kolika je vrednost tvog ogreva, djurdjevik prosek 6 kw po kg, drvo do 4,2 kada je idealno suvo, zatim proceni koliko sati ce ti raditi kotao tokom zime, (ja sam racunao ovako pre kupovine ogreva, uz mnogo uopstavanja- oktobar i novembar po 6 sati rada u fulu, decembar 8 sati u fulu, januar 16 sati februar 10, mart 6 otprilike) cini mi se da sam dosao do 1600 sati rada u fulu (sto znaci 24 kw-10-15%=22kw) e sad potrosnja na sat ti je 22 / 6 = 3.66 kg na sat pa to puta 1600 sati izadje nesto ispod 6 tona. Esad uzmi da nije bas uvek idealan ugalj i niz drugih stvari pa dodaj na tu kolicinu jos 20 posto to izadje da bi ja trebao da kupim oko 7 tona. Ja sam tako i racunao ali sam mislio da ukoliko nedostane uglja to okrijem briketom. Iz prethodnog mozes da vidis da sve i da u okno moze stati samo 30 kg a mislim da staje 40 ovog uglja koji ja imam, to znaci da pri maksimalnoj potrosnji pec moze da sagoreva oko 9 sati, ali to ce se retko desiti zato sto kada postigne temperaturu ona spusti klapnu ivise ne radi u fulu, tako da izdrzi mnogo duze, jedino sto ja moram posle prosecno 5 sati a nekada i 6 da je prodzaram ukoliko hocu da drzi visu temperaturu.
Da zaboravh da kazem, to koliko ti kila uglja stane u boks kotla zavisi od specificne tezine uglja, sto direktno utice na to koliko ce ti dugo sagorevati iz jednog punjenja. Naime djurdjevik ima veliku specificnu tezinu kao i ostali mrki ugljevi, sto je sitnija granulacija to je manje prostora potrebno za istu tezinu uglja, tako da umnogome zaviisi i od granulacije koju kolicinu mozes da naspes u okno. Ako dodajes drva, ona zauzimaju veliki prostor a imaju malu energetsku vrednost ( 4,2 kw u najboljem slucaju po kg, a u kubnom metru ima u proseku 600 kila, da skratim, ako pec punis samo drvima u nju ce stati 30 kg drveta prosecno) a to znaci da ces imati 30* 4,2 / 22kw= 5,7 sati sagorevanja u maksimalnom opterecenju i pri idealnim uslovima(ako su drva odlezala 2 godine i imaju manje od 20% vlage). Ukoliko koristis vreoce, taj ugalj je cist lepo gori ali je lagan. Na primer u dzak od 50 kg staje do 65 kg mrkog uglja a samo 35 vreoca (provereno na stovaristu iverak) Znaci da ce u okno peci stati okvirno 22 kg ovog uglja, cija je kalorijska vrednost oko 5 kw po kg (nisam uspeo da nadjem tacan podatak) a to znaci plafon 5 sati sagorevanja.
Kada smo kod Kostolca, posto sam poreklom iz tih krajeva, zajebi onu kalorijsku vrednost koju ti predstavljaju na raznim stovaristima, on tih 5 kw po kilogramu ima tek ako ga susis celo leto na otvorenom. U tom slucaju ako je suv trebace ti 7 tona sto znaci da trebas da kupis oko 12 tona sirovog sa 50-60% vlage da bi dobio tih 5 t sa 5kw/kg, i to u najboljoj situaciji koja podrazumeva da si dobio ugalj sa kopa cirikovac (mislim da je on bolji) koji nema blata i jalovine (realno mislim da ima 3 kw/kg). Inace na njemu trgovci enormno zaradjuju, ja kada kazem prijateljima koji zive tamo da je u bg u kostolac 7000 po toni oni mi se smeju. Stavalj ti deklarisano ima prosecno 3,5 kw po kg, tako da tu od autonomije u lozenju nema nista, jedino sto cistije sagoreva i lakse se cisti pec. Najbolje je kombinovati sto ja i planiram za sledecu sezonu, mislim da uzmem malo vreoca zbog boljeg sagorevanja ili cak malo cumura.
Nadam se da sam pomogao. pisi koliko si potrosio prethodne sezone, sta si trosio ii kako si resio problem sa kotlom, okaci neke fotke kako bi zajedno analizirali probleme i pokusali da ih resimo.
Verovatno ce potrosnja biti mnogo veca kada bude udarila prava zima.
Pitao si me kako sam toliko uglja isprobao, pa evo ovako, prosle godine na pola zime mi je procurio stari kotao pa sam kupio ovaj viadrus sa 5 rebara, inace sam se grejao na drva. Pri instaliranju ovog kotla drvo nije htelo da gori, glavi , nece da postigne temp. zatim sam video da mora ugalj i toko sam poceo da ga kupujem na dzakove da bih isterao zimu. odem recimo i kupim po sedam osam dzakova jednog uglja pa probam pa kad potrosim odem ponovo i uzmem drugi, i mogu da ti kazem da je najisplativiji kostolac zbog male cene a vremenski je goreo isto kao i ostali racunajuci po kg, to je moje iskustvo, dolazili su mu oni iz ovlascenog servisa merili mi promaju na dimnjaku (u donjoj je granici) merili vlaznost drveta koja je bila ok, e sad ugalj koji sam kupovao je bio dosta vlazan sobzirom da sam ga kupovao zimi. Ove god sam se odlucio za drva uzeo sam 15 metara, zasto sam to uradio, zato sto sam racunao da se lozi od 7h ujutro i da se zadnji kotao napuni u 12h uvece znaci fakticki da se greje 20h dnevno, i to se nije lose pokazalo u kuci je uvek toplo tako da nema veze kolika je temp. u kotlu. do sada sam potrosio 10m drva, mozda malo vise a sobzirom da je bila blaga zima i to je mnogo. Garezi je bilo bas dosta, ali to je normalno za trajnozareci kotao kada radi ispod 60 stepeni, eto to su moja iskustva sa njim.
A da prosle zime moji drugari su isto ostali bez ogreva pa smo zajedno isli po ugalj u dzakovima, jedan ima viadrus u22 a drugi bosh dvopromajni i onda smo se culi tel. da vidimo kolika je potrosnja, meni je dnevno 60 kg, viadrusu u22 je negde oko 30kg a boshu 20kg.
Nikola1981 potrošnju svojih drugara i sebe ukoliko uporedjuješ moraš da uymeš mnoge parametre u obyir. Koliki prostor u kubnim metrima greješ ti a koliki oni, kakvu iyolaciju imaš ti a kakvu oni, oisto važi i ya stolariju, kao i na periode loženja. Ne sekiraj se ljudi svašta pričaju, ta potrošnja koju ti imaš je sasvim ok. jedino što kotao verovatno ima više smole. Da bi to kolko-tolko predupredio kada peć dogoreva otvori klapnu i ubaci neko sitnije drvo i ostavi 15 min. do pola sata da sagori smolu odnosno da postigne temperaturu približnu zadatoj, očisti dimnjak i čunak, ako kao ja imaš duži čunak stavi krivine sa revizijama i povremeno proguraj četku kroz iste, veruj rezultati će se pokazati. Moj dobar prijatelj i komšija se kune da kuću u kojoj greje 60 kvadrata greje sa prity kotlom sa 6 metara drva. A ja znam da on po ceo dan nije kod kuće i da peć loži kada dodje, pritom mu je kuća ušuškana sa svih strana, tako da to nisu realni pokazatelji. Drugo bitno je i to kakav sistem imaju ti ljudi uy kotao. Ako imaju dobru iyolaciju i akumulatore toplote od 2, 3 hiljade litara sa automatikom i podnim grejanjem onda je to moguće, iz prostog razloga što oni ne rasipaju energiju održavanjem vatre nego nalože kotao u fulu, nameste na 80 stepeni i kada on u kući postigne temperaturu, prebaci ventil da greje akumulatore. Kada je takav sistem dobro odradjen, oni će ložiti 5-6,7 sati dok se akumulatori ne zagreju, a onda su mirni narednih 20 i više sati u zavisnosti od kapaciteta akumulatora. Potrošnja se drastično povećava ukoliko forsiraš sobnu temperaturu.
Napiši detaljno koliko prostora greješ koja ti je temperatura u prostorijama i kotlu itd. Upoznao sam neke ljude koji imaju viadrus u 22 i koji su ogorčeni, yato što dimi i mnogo troši, ali to je sve subjektivna stvar. To što si naveo po mom mišljenju je sasvim realna potrošnja za drvo koje nije sušeno 2 godine, sve će da gori u tom kotlu ali je pitanje kako gori i koliko energije ti dobiješ u radijatorima, a koliko se utroši ya samoisušivanje ogreva. I sam verovatno znaš da taj ugalj koji džakiraju nije baš vrhunskog kvaliteta i da ima ogroman procenat prašine u sebi, tako da ti to nije adekvatno merilo. To pričam iy ličnog iskustva, bio sam u istoj situaciji preprošle godine kada nam se djurdjevik sledio pa je davao trećinu energije, onda smo dokupljivali na džakove i na kraju kupili u sred yime kolubaru. Ta kolubara je ostala i ya sledeću sezonu i to 3 tone čini mi se, sušila se celog leta, i na kraju nije bila nikakva. Gori a ne diže temperaturu. Ovo je loženo u klasičnoj peći. I to je bitno ova peć slabije podnosi vlažan ogrev ybog načina sagorevanja, ogrev odgoreva i stalno se pothladjuje ogrevom iz komore. Klasične peći to bolje podnose zato što se cela masa ogreva pali. Teško da bilo ko ko ima klasičan kotao može da gura i 5 sati sa jednim punjenjem, a pritom pri svakom narednom mnogo veće cimanje oko čišćenja isl. Ne kažem ja da je ovo idealan kotao, daleko od toga, o tome sam već pisao, ima dosta mana, ali ukoliko se ispoštuju neki zahtevi lepo radi. Ako planiraš i dalje da ložiš drva dokupi sada jednu količinu pa je suši do sledeće sezone i videćeš razliku u gorenju. Piši o iskustvima sa drvetom pošto ja razmišljam o kombinovanju sledeće sezone, najviše zbog čistoće drveta. Samo stavi sve na papir i sve će ti biti jasno, nema kotla koji je perpetum mobile, ako je deklarisan na 24 kilovata on mora u maksimalnom režimu rada da potroši 24 kw, tu nema vrdanja. Tvoja računica je 15 metara drveta puta 600 kila po kubiku jednako 9000 kg drveta puta 4 kw po kg jednako 36000 kw ukupno. Dalje 36000 kw podeljeno sa 22 kw koliko okvirno na sat troši kotao u fulu, jednako 1636 sati rada u fulu, e sad tu imaš gubitke zbog vlažnosti isl. tako da si tu negde, ja sam računao na 17n metara drva. Dobro si kupio za ovu sezonu. Ako ti je kotao maji nego što treba onda ćeš potrošiti više pošto moraš računati da će raditi više sati u fulu....
Pa evo grejem nekih 150 kvadrata, temperatura je 21 stepen u kuci izolacija je dobra tisljeraj dobar (tervol vuna 5cm, jelovica) temperatura u kotlu 50 stepeni, retko 60 i 70, a to sto planiras da kombinujes drvo-ugalj, to se dobro pokazalo prosle godine kod mene, stavljao sam sloj uglja pa drva pa opet ugalj i drva, odlazila je manja kolicina uglja tako da nije lose jer je ugalj skuplji. Za sledecu sezonu planiram da kupim oko 8 tona kostolca i da probam da nadjem onaj otpad od gradje( camovina), neznam dal si probao ali se sa camovinom mnogo dobro pokazala, dobra je i za ciscenje kotla i ne izgori tako brzo kako bi trebala da izgori a nabije temperaturu za cas. Kod nas je kvalitetan ugalj mnogo skup tako da se ne isplati grejati se na njega a najisplativije je drvo uvek bilo, bolje sici i koji put vise u toku dana ako se to isplati a nije mala razlika u ceni. Ove godine sam drva cepkao malo sitnije kako bih izbegao da se zaglave i mogu ti reci da nisam imao cesto tegobe sa tim, ali klapna je uvek bila podignuta, znaci da drvo nema sanse da dostigne neku radnu temperaturu kotla, eto to su moja neka iskustva.
U predhodnim postovima sam citao da imate problema sa smolom, to jedino mozr da se odstrani ugradnjom onog cetvorokrakog ventila....
Čamov pilanski otpad sam goreo preprošle zime čini mi se, i to sam uzeo 10 metara kubnih u onim balama. Odličan je ali ima dosta smole. Inače čamovina ima dosta veliku kalorijsku vrednost po kilogramu, ali je problem što je dosta laka. Sećam se da je dosta brzo nabijala temperaturu u starom kotlu, ali i da mi se po prvi put desilo da imam naslage na vrhu dimnjaka. Ta temperatura u kotlu ti je jako niska, i osim što to nije dobro za kotao (što meni lično nije mnogo bitno zato što je gusani i trajaće sigurno 20 godina sa ili bez kondenza) smanjuje efikasnost sagorevanja. Ja držim najmanje na 60 stepeni. E sad što se ekonomičnosti tiče apsolutno se slažem, drvo je i dalje najjeftinije, ali ja imam problem što nemam gde da lagerujem toliko gabaritan ogrev pa sam vezan za ugalj. Još nešto vezano za pilanski otpad, pošto sam ja u exscelu svojevremeno napravio kalkulator troškova i potrebne količine ogreva za odredjenu peć, mogu da ti kažem da ti je za taj kotao potrebno čistog otpada negde oko čini mi se 17 kubika. Takodje istina je da mi je taj kalkulator izračunao da se kostolac najviše isplati, ali obzirom da mi trba najmanje 12 tona i da bih bio zatrpan ugljem odustao sam od toga, takodje sam uyeo u obzir i to da je niskokaloričan i da ova peć sa takvim ugljem ukoliko nije suv ima ynatno manji kapacitet. Na onoj pločici na samoj peći, na poklopcu komore to i piše. Sa takvim ogrevom računaj da ti kotao ima oko 18 kw, pa zato i ne može da nabije temperaturu veću od 70 stepeni. Ako računamo da tvoja kuća ima srednje gubitke, to znači da je za grejanje iste potrebno 150w po metru kvadratnom (jako grub proračun) kada to pomnožiš sa kvadraturom dobiješ 22,5 kw. Ako imaš prostorijekoje se ne greju u nivou prostorija koje greješ, one ti povećavaju gubitke uslovno, ali uzmimo da ti treba minimum 22,5 kilovata. To je verovatno osnovni problrm kod tebe tebi je ovaj kotao knap i to kada radi sa najjačim ogrevom, a što se tiče smole, kod mene je problem nastao zbog zaglavljivanja klapne i zapušenja čunksa ali to sam rešio, sada je ima u granicama normale. Još jednom preporuka za što češće čišćenje komore i dimne cevi, kao i redovno čišćenje dimnjaka, verujte ima efekta. Imam mešni ventil, on je dobar naročito kada se kotao potpaljuje a i ukoliko imate yaštitni ventil od pregrevanja. Ako imate yaštitni ventil on ubacuje vodu u sistem, pošto ovaj kotao nema posebnu spiralu u sebi za hladjenje i to bi moglo da dovede do pucanja gusa ybog naglog hladjenja, ovako hladna voda se dovodi na povratni vod a mešni ventil koji je podešen na 60 npr. joj dodaje toplu vodu iz odlaznog voda i u kotao stiže voda sa 60 stepeni. Inače ova smola koju mi imamo u kotlu nastaje po mom mišljenju zbog same konstrukcije kotla i tu ne pomažu konvencionalna rešenja.
Ako planiraš da se greješ na pilanski otpad, mogu da ti posavetujem pošto sam ja dosta dugo razmatrao tu varijantu, da improvizuješ seckalicu ya drvo, pošto je on nezgodan za sečenje, tako ćeš dobiti drveni čips koji se neće zaglavljivati a i mnogo se brže suši.
a ne nisam mislio na piljevinu nego na otpad od gradje kao recimo panjcic mali ostao recimo na primer od nekog drvenog stuba ili gradje, i to da taj otpad bude samo za postizanje temperature i paljenje uglja. Kako nemas mesta gde da skladistis drva, pa mozes i u dvoristu napravis kao u obliku plasta sena??
Pozdrav svima!
Čitao sam malo šta se pisalo i ne znam šta bi bio problem kod tebe Nikola1981. Možda ga u stvari i nemaš he he he
@nikolajev ti je uglavnom objasnio sve što bi bilo bitno, ali ipak detaljno iščitaj sve što smo nas dvojica do sada pisali i diskutovali. Možda ti se i javi neko rešenje. Ne bi bilo loše da okačiš neku sliku da možemo da pogledamo kakvo je stanje kod tebe.
Kao što vidiš ja sam malo eksperimentisao sa onim pločicama u komori za dogorevanje i na kraju došao do konačnog i genijalnog zaključka! To što su u Viadrusu spakovali je dovoljno i ne treba dodavati druge turbulatore Pločica-turbulator treba da stoji kao na onoj slici što je DžigiBau postavio i baš tako. Ne treba je gurnuti ni skroz unutra do kraja, a ni do vrata, tj. najbolje da stoji nekako na sredini da gasovi u komori mogu da prolaze i iza i ispred pločice i da turbuliraju na taj način. U subotu čišćenje komore, pa ću vam slikati da vidite kako treba. Meni se ovo sada pokazalo najbolje. Kada gorivo dogoreva mora da propada ravnomerno, da ti ne zaostaje ni u unutrašnjosti ni bliže vratima. Tada je turbulator-pločica najbolje postavljena. Ako u ložištu na jednom delu gorivo zaostaje, a na drugom brže izgoreva, nije turbulator dobro postavljen.
Periodi loženja su kao što smo i pisali. Kada su temperature kao danas (Novi Sad 14 stepeni) - jednom na dan. Kad ide na nulu i prelazi u minus, češće se loži. Pre ovog Viadrusa U24, takođe smo imali TVT Slovenacki iz 80' i neke. Po meni, Viadrus u24 neuporedivo bolji. Vrlo brzo postigne radnu temperaturu i drži je satima. Kada ponestane goriva, samo se prodžara i dolije gorivo od gore. Kod TVT-a to nisam mogao, jer on sagoreva od gore na dole, tako da se moralo čekati da sve izgori pa da se ubaci ugalj. Sa drvetom je išlo lakše, ali ugalj nikako. Kod mene je takođe problem sa malim prostorom za smeštaj ogreva, pa ugalj rešava to. Imaš slike i mog skladišnog prostora pa pogledaj.
Loženje samog drveta ne ide u ovaj Viadrusov kotao, tako da ga ja ne bih preporučio. Mešanje sa ugljem da, ali isključivo drvo ne. Ako si već kupio u24 onda moraš računati na ugalj i to što kaloričniji. Ja koristim Banović, nikolajev Đurđevik i kao što vidiš furamo mi i sa tim bez problema (manje-više) Ako si hteo da se samo na drva greješ onda ti je tu rešenje Viadrus u26 ili neki drugi.
Prvo i pre svega, a to smo ovde više puta ponovili i apsolvirali i potvrdilo se i na drugim forumima, a i sam proizvođač to zahteva, jeste potrebna promaja dimnjaka. Na mom ličnom iskustvu provereno 100%. Moj Viadrus u24 je progledao tek sa novim dimnjakom. Slične i iste probleme kao i ti Nikola1981 sam imao zbog jako lošeg dimnjaka. Dolazili su "stručnjaci" da mu mere promaju i bilo navodno sve OK. Da ti budem najiskreniji, OK je bilo tek kada sam ga srušio i ispratio njegov smrad koji se gubio niz ulicu, odlazeći kamionom na smetlište he he he. Kada budem potpaljivao napraviću snimak da vidiš kako to treba da vuče, a imaš tamo i ono što sam već postavio na YTube, kako izgleda kada peć radi posle nekoliko sati i kako bi trebalo da se čuje.
Što se tiče izolacije, @nikolajev je to odlično objasnio, pa se i to mora imati u vidu. Četvorokraki mesni ventil je odlična stvar. Ako ga nemaš, naredna sezona obavezna ugradnja, jer i on itekako pomaže i smanjuje periode loženja!
Po mom nekom misljenju ta plocica treba da stoji na sredini bas do kraja, iz kog razloga sam to zakljucio, zato sto je svako rebro na kotlu sve dalje i dalje, na rebro mislim na to gde guras taj turbulator, pogledaj dobro kada skines i sam ces zakljuciti, a koliko imate tih plocica, kod mene ima samo jedna. Postove sam citao ali kod mene je sve bilo drugacije. A to da nemoze na drva gresis, moze evo ja se ove sezone grejem samo na drva i to cerovinu, a na ugalj se ne isplati, mnogo vise para moras da das. Mozda prosle godine kada sam uzimao na dzakove, zbog vlaznosti uglja , sam gubio efikasnost. Meni je kotao i na +10 i na - 5 isto trosio u pitanju je mozda 1 sat duze. To su moja iskustva. Ljudi dajte neki telefon da vas pozovem smuci mi se ovo pisanje ......
Evo i mene, sa novinama. Dva dana sam bio zauzet i nisam ja licno opsluzivao pec, i imao sam sta da vidim sinoc kaa sam usao u kotlarnicu. Otvorio sam je i ne mozete da verujete koja se kolicina smole slivala niz zidove. Nervni slom sam doziveo kada sam video da je regulator namesten na 55 stepeni. Razdzarao sam je i ostavio da gori kroz prvu komoru jedno pola sata, za to vreme je sva smola sagorela i pec suva ko barut. Medjutim sada me je strah od ponovnog zaglavljivanja klapne od tolike smole. Kada sam otvorio klapnu srokala je 80 stepeni za 10 minuta, jes da je napolju skoro 10 u plusu. Iz svega zakljucujem da je smola tu kada pec radi na nizim temperaturama od 65 stepeni ili kada se ne ocisti dobro resetka pa nema dovoljno vazduha odozdole.
Eto i mene posle čišćenja, kao što sam i obećao. Ovde ću ostaviti slike gde se vide turbulatori i poklopac od moje pećke. Tu je i mali alat za vađanje i turbulatora i poklopca komore za dogorevanje. To sam dobio u pakovanju zajedno sa ostalim alatom. Ništa posebno, mala savijena kraća žica.
Ono sa plavom oplatom je moja komora za dogorevanje i tu se vidi gde i kako treba da se postave turbulatori i gde ih držim. Pećka što ima crvenu oplatu je sa nekog češkog sajta i to je DžigiBau pronašao i okačio. Dakle, turbulatori su na istom mestu i tako treba da se postave. Ako se gurnu do kraja unutra, nema ravnomernog sagorevanje i nema turbulencije. Ko loži ugalj najbrže će primetiti da mu na jednoj strani gorivo brže izgoreva dok na drugoj zaostaje. To mu je znak da turbulatori nisu dobro namešteni i treba ih malo pomeriti i podesiti dok se ne dobije ravnomerno sagorevanje uglja (ili drva). Kada ga utrefite, zapamtite gde stoji i više nema mrdanja
Pošto sam se cele sezone bavio turbulatorima zaključio sam da je ovo najidelanije. One viškove sam povadio i samo namestio pločice koje su mi fabrički stigle. Moj kotao je inače sa 6 članaka i imam dva turbulatora (jedan duži, jedan kraći). Kod kotlova sa 4 i 5 rebara ide jedan duži turbulator.
Što se tiče ogreva, ja sam prinuđen da koristim ugalj, jer nemam prostora gde da smestim 20+ metara drva. Pored toga, periodi loženja sa ugljom su daleko duži nego sa drvima. A da ne pričamo koliko je jednostavnije manipulisati ugljem nego drvima. Jedina prednost drva je manje pepela i lakše čišćenje. Kada ložim isključivo drvo, kod mene se u komori za loženje nahvata dosta smole i peć curi iako imam dobar dimnjak. Kad su periodi loženja u pitanju, evo oko 2 sata ujutru je dopunjena i ostavljeno da temp. vode bude 70 stepeni. U podne (posle deset sati rada) temperatura vode u kotlu je bila 62 stepena. Kod mene bez problema kotao drži 12 sati i onda počinje da se hladi. Doduše, imam i veće ložište, mesni ventil, zamenjene prozore na spratu kuće.
Tebi @Nikola1981 bih preporučio, a kao što ti je to i @nikolajev rekao, da odvrneš i skineš zvono od nazad i taj deo kompletno dobro očistiš zajedno sa leptirom. Ako ti dimnjak ima potrebnu promaju, onda jedino tu može da bude problem, da leptir dobro ne zatvara. Što se tiče goriva i dalje mislim da kotao Viadrus U24 nije podesan za drva, već za ugalj i to granulaciju orah (sam oblik ložišta ukazuje na to).. Sve što je kabastije gorivo zaglavljuje, ne propada dobro, pravi dosta šupljina, a to sve utiče i na iskorišćenost, pravilno sagorevanje, a da ne govorimo o smoli i kondezu.
Prešao sam na igranje sa rozetama, zvao ove iz Portala da se malo konsultujemo, pa ću za koji dan da prenesem iskustva. Za sada sam veoma zadovoljan sa onim što sam probao. Na kraju ću taksativno da navedem sve što nas je mučilo, koji su zaključci, šta i kako morao da se podesi da bi kotao radio perfektno. Daklen, kada se sve to bude ispoštovalo nema da nema, mora da radi
Malo uputstvo za podešavanje i korišćenje kotla Viadrus U24 korisnika @sniko22
Nakon dve godine upoznavanja, korišćenja, savetovanja, eksperimentisanja, rešio sam u ovom postu da u najkraćem napišem sve ono što je neophodno da se zna pre kupovine, a šta je potom potrebno znati i uraditi onda kada kotao stigne kući, a što u uputstvu za upotrebu kotla Viadrus U24 nećete pronaći:
Osnovno kada se odlučujete za kupovinu kotla Viadrus U24 treba da znate da je kod njega primarno gorivo ugalj i to granulacija »orah«, a pomoćno gorivo može da bude drvo. Lično ne preporučujem ovaj kotao za one koji planiraju da se isključivo greju na drva.
1. Pre nego što kupite ovaj kotao, morate znati da li vaš dimnjak ispunjava uslove i da li ima potrebnu promaju. Moje lično iskustvo je bilo takvo da sam prvo kupio kotao, a dimnjak (koji je bio katastrofalan) sam jednostavno zanemario. Tu sezonu, sa takvim dimnjakom kotao je katastrofalno radio. Ako pravite nov dimnjak, moja preporuka je original Schiedel sa keramičkim cevima. Najmanja aktivna visina (od mesta gde ulazi dimnjača do gornje ivice dimnjaka) je 7 m, a fi 200 cm. Kod mene je aktivna visina 7,5 m i vuče kao lud. Znači ispod 7 m nemojte praviti. Svakako na vama je da sami odlučite, ali pošto vam ovde preporuku dajem iz ličnog iskustva, odmah da se zna da ako se sve ovo ispoštuje, sa kotlom ćete biti sigurno zadovoljni. Pa mogu da kažem i prezadovoljni.
2. Kada kotao stigne i krene montaža, odmah počinju pitanja oko ugradnje sistema zaštite koji se preporučuju za njega. Svi potrebni ventili se moraju kupovati i uz kotao ne dobijate ništa, čak ni regulator promaje. Može da se desi da vam negde prodavac izađe u susret i nagradi vas sa regulatorom, kao što se meni desilo, ali nemojte to očekivati. Ja sistem zaštite od pregrevanja kotla nisam radio, ali sam kupio pretvarač napona sa akumulatorom koji kod nestanka struje preuzima rad nad pumpom. Mislim da vam je ovaj sistem zaštite sasvim dovoljan, ali ne lezi vraže, uvek je na vama da sami odlučite da li ćete bezbednost da svedete na najveću moguću meru.
3. Ugradnja mesnog ventila je takođe vrlo poželjna za ovaj kotao i s njime ćete dobiti dodatnu regulaciju sa toplom vodom koja ne samo da štiti kotao od kondeza već i produžava periode loženje. Kod mene je ugrađen četvorokraki mesni ventil i moja preporuka ide njemu.
4. Kada je kotao montiran, sledeće pitanje koje vam se nameće jeste kako podesiti turbulatore u komori za dogorevanje. Moje iskustvo sa kotlom od 6 članaka je takvo da se oni nameste u sredinu komore za dogorevanje, da se omogući ravnomerni prolazak gasova i ispred i iza pločica-turbulatora. Prethodni post ima sliku i može se jasnije videti kako oni treba da stoje. Iz razgovora sa ljudima iz Portala sam dobio informaciju da kotlovi sa 4 i 5 članaka ovaj turbulator treba da prislone uz vrata komore, tako da gasovi idu skroz iza pločica. Probajte i tu varijantu, al ako ne pokaže dobre rezultate onda sigurno ovo što sam prethodno rekao će biti bolje.
5. Rozete (leptiri) i glavni dotok vazduha. Postoji jedna rozeta na vratima za loženje i rozeta od nazad u donjem levom uglu kotla. Rozeta od nazad se skroz zatvori, pogotovo kada ložite nisko kalorične ugljeve ili drvo. Kada se lože visoko kalorični ugljevi otvara se onoliko koliko je potrebno da rashladi komoru za dogorevanje, da ne bi došlo do pregrevanja. Praktično taj tercijalni dotok vazduha vam u komoru za dogorevanje ubacuje falš hladan vazduh i hladi je. Najveća iskorišćenost goriva koje sagoreva se postiže zatvaranjem te rozete sa zadnje strane. Čitao sam da na zapadu pored mrkih ugljeva može da se kupi i koks. Ne znam šta podrazumevaju sa „koks“ i kakav je to ugalj za domaćinstva, ali tada ta zadnja rozeta mora da bude otvorena. Koliko je više otvorite, više će i rashlađivati komoru. Za ugljeve koji se kupuju kod nas, tu treću rozetu (rozetu od nazad ili tercijalni dotok vazduha) treba da potpuno zatvorite. Malu pepeljaru gurnite dobro, skroz do kraja, da hladan vazduh ne ulazi ni sa te strane. U uputstvu koje dobijate piše da se rozeta od nazad otvori 0,5 cm i onda u toku sezone je otvarate-zatvarate i time regulišete ekonomičnost. Ali nemate detaljno objašnjenje kada i kako to raditi. Ja iz ličnog iskustva vam prenosim da ona za ugljeve koje kupujete kod nas mora biti zatvorena, pogotovo ako se loži drvo. Ako primetite da kotao ima velike nekontrolisane temperature, u tom slučaju otvarate treću rozetu i rashlađujete komoru za dogorevanje, a onda možete i malo dotoka hladnog vazduha da pustite i kada malo izvučete malu pepeljaru.
Sekundarni dotok vazduha ili rozetu na vratima za loženje ćete kod dimnjaka, koji je kao kod mene, morati skroz držati zatvorenu. Ako imate lošiji dimnjak onda je treba otvarati da gorivo kada je pri kraju može fino da izgori. Schiedel dimnjak aktivne visine 7,5 m, sa keramičkim izolovanim cevima po celoj visini (što je slučaj sa mojim novim dimnjakom), prečnika fi 200 cm, će kroz sekundarni dotok vazduha nekontrolisano uvlačiti vazduh i vatra će goreti mimo regulatora promaje. Dakle, ako primetite da vam temp. vode u kotlu nekontrolisano raste, prvo zatvoriti sekundarni dotok vazduha, a ako ni to ne pomaže onda pomalo otvarati tercijalni dotok, pa tek na kraju malu pepeljaru. Mislim da nećete imati potrebe za otvaranjem tercijalnog dotoka, a pogotovo male pepeljare jer kod nas nema tako kaloričnih ugljeva. A ako ipak nabasate na njih, ovo je uputstvo kako podešavati rozete.
7. Zaštita kod dotoka primarnog vazduha. Kod donjih vrata primarnog dotoka vazduha OBAVEZNO ugradnja zaštite kako ne bi došlo do zaglavljivanja goriva koje je propalo kroz rešetku. Na prethodnim postovima pronađite slike i videćete kako je to @nikolajev uradio, kako sam to ja, a postoji i još jedna slika sa poljskog ili češkog sajta. Naravno improvizacijama nikad kraja, ali vodite računa da kotao može da dobije potrebnu količinu primarnog vazduha. Bez šale, ova zaštita se mora uraditi i to vam govorim iz ličnog iskustva, tako da sa ovim ne bih preterivao kada bih rekao da je jedan od najbitnijih i najvažnijih bezbednosnih elemenata koje morate imati i samo napraviti. U prethodnim postovima je opisano šta se sve dešavalo i koje opasnosti su nastale kada te zaštite na glavnom dotoku vazduha nije bilo.
8. Čišćenje i održavanje. Prema sopstvenom iskustvu komoru za dogorevanje nemojte zapostavljati. Piše u uputstvu da se čisti jednom – dva puta u toku sezone. Moja preporuka je barem svake druge-treće nedelje. Nije to nikakav težak posao, a i sami ćete primetiti da je tako najbolje. Leptir koji se nalazi na dimnjači i kojim preusmeravate gasove sagorevanja mora dobro da naleže na žljeb. Ako ne dihtuje dobro deo gasova kratko prolazi do dimnjače i drastično gubite ekonomičnost. Najbolji pokazatelj da leptir ne dihtuje dobro jeste preterana zagrejanost zvona. To je deo sa zadnje strane gde se i nalazi taj leptir i dimnjača. Zvono je za kotao pričvrćen sa svega četiri šrafa i vrlo lako i jednostvano se skida. Tada imate potpuni pristup leptiru i laku dostupnost zadnjem delu komore za dogorevanje koju tada možete vrlo lepo i lako da očistite i sa zadnje strane. Kada kotao radi u fulu (završen proces potpale i kotao radi već nekoliko sati posle potpaljivanja) ruku stavite na zvono i ako ruku možete slobodno da držite, a da se ne opečete, leptir dobro radi. Ako je zvono toliko vrelo da ne možete da stavite ruku na njega, to je jasan signal da deo gasova prolazi pored leptira i ne ide u komoru za dogorevanje. Sledi obavezno skidanje zvona i čišćenje.
Eto, ja sam se potrudio da vam ovde istaknem sve što je najvažnije da znate, a što u uputsvtu za upotrebu ovog kotla nećete naći. Sve ostale detalje možete pogledati na prethodnim postovima. Kotao mora drži zadatu temperaturu najmanje 10 h, naravno ako ste ga dobro dimenzionirali spram vaše kvadrature i grejnih tela.
Ako imate potrebnu promaju dimnjaka, podesite turbulatore i rozete ovako kako sam objasnio, kotao Viadrus U24 mora da se pokaže u pravom svetlu. Ako ste ispoštovali sve osim dimnjaka, nemojte očekivati nikakve rezultate. Promaja je »broj 1« i zato sam je stavio na prvo mesto.
Svaka cast na retrospektivi. Moja iskustva su slicna s tim da pizdim zbog smole koja se pojavi uvek prilikom pada temperature u kotlu. Sve sto je napisano je korektno, osim sto ja ne mogu napisati nista vezano za dimnjak dok ga ne dovedem na potrebnu visinu.
Pec je dobra i pruza mogucnost prilicne autonomije, mada je ipak prilicno zahtevna, tako da je ne preporucujem ljudima koji ne mogu ispratiti sve potrebne zahteve, a narocito onima koji nisu tehnicki potkovani. Ja sam do sada tri puta cistio zvono i sve kompletno skidao, sto kod mene nije veliki problem, ali kod nekoga kome je kotao direktno naboden u dimnjak moze biti. Ja sam negde zadovoljan ali ne prezadovoljan, smole ima neznam vise da vam kazem od cega zavisi njeno pojavljivanje, uglavnom mislim da se nje nece resiti niko ko ima ovakav kotao a neko kakvo takvo resenje je da kada se napuni kotao, da se pospe sitnim pepelom, ili prasinom uglja, kako bi isti zadrzavali kondenz, a istovremeno sprecavali da vuce fals vazduh (ovo je resenje ako vam se zaglavi klapna a nemate vremena da skidate zvono.
Jos jedan savet, kada se izvestite i prokljuvite kako i na sta naleze klapna, istu cete pomocu improvizovane kuke moci da ocistite kroz reviziju na zvonu bez skidanja istog.
Pec najbolje radi kada se kroz prvu komoru dobro zagreje i postigne temperaturu (najbolje da bude podesena na 75-80), tada sgori smolu ukoliko je ima, pa se onda napuni do vrha i pici. Kod mene ovako napunjena drzi na 75 nekih 5 sati, a onda je potrebno razdzarati, onda cepa jos toliko. Mnogo bolje sagoreva ali i trosi vise kada se stavlja cist ugalj i to na 80 c.
Korektno ali nemam objasnjenja za onu smrdljivu smolu koje imam, doduse ne nesto ekstremno puno, ali je ima bez obzira na mesni ventil.
pokusaj g Nikolajev da ubacis termostatski mesni ventil koji nepropusta vodu u grejanje dok u kotlu nebude 55 stepeni mislim da ces resiti problem smole i kondeza
da ne bude zabune, odžak je fi 200 mm, mala greška u kucanju...he he he... al sve jedno, ako ga budete i tražili, taj od 2 metra promera, nećete naći nigde
VelibrorM, u tome i jeste poenta, ja nisam majstor za centralno grejanje, a ovaj koji mi je radio je bez obzira na moje zahteve stavio mesni ventil koji je koliko sam ja ukapirao ventil za automatiku a ne bimetal koji se sam podesava, tako da on manje vise nema nikakvu ulogu. Jedino resenje bi bilo da ga preko termostata, moze i analogni iz bojlera vezem na motor koji bi ga podesavao u polozaj otvoreno ili zatvoreno, zavisno od temperature povratnog voda. Hvala na savetu, ako imas jos nesto da dodaas spreman sam da poslusam.
Smole ima i tu mu nema pomoći. Gledao sam na YTube razne vrste kotlova i nigde nisam video kotao koji je potpuno suv, a da nije zasmoljen iznutra. Jedino ovi na pelet dobro izgledaju, ali gde god ide pogotovo drvo, smola se vidi. Tako da ne vredi očajavati, jer je to izgleda sastavni nuzprodukt prilikom sagorevanja.
Još koji dan pa da sumiramo utiske o ovoj nazovi zimi i grejanju. Kod mene je situacija od jednog momenta postala katastrofalna što se tiče smole, ali je peć radila dobro da ne kažem odlično. Naknadno sam konstovao da mi je kod ulaza čunka u dimnjak nagomilan pepeo. Međutim sada je već kasno da bi utvrdio da li je to jedini razlog pojavljivanja ovolike količine smole. Planiram značajne dorade kako dimne cevi tako i same peći, ali otom potom.Sada imam mnogo bolji aparat za zavarivanje tako da ću se verovatno poigrati sa furunom.
Kada pričamo o ogrevu obzirom da je zima bila blaga ali ipak duga, meni je ogrev taman bio dovoljan. Evo skoro pa tačno 6 meseci grejanja, ostalo je još 4 dzaka uglja i 1 ugljene prasine. Potrošnja mi se povećala pošto sam ložio čist ugalj bez prašine. Toliko za sada.
sniko22 kao što sam rekao, juče sam kompletno rasturio zvono i dimnu cev. Očistio sam sve od gareži i pregledao dimnjak. Dimnjak ima depozita ali je sve suvo, prohodno i skida se do cigle. Kako nisam našao onu teleskopsku četku u Uradi samu nisam imao čime da ga očistim, pa ću to za par dana kada je kupim. Kupio sam i staklenu vunu kojom sam obložio dimnu cev, na koju sam prethodno namontirao koleno sa revizijom i to na zvono kotla. 10 cm vune sam fiksirao onom plastificiranom žicom koja se koristi za vezivanje i pakovanje, kako bi vuna stajala na mestu, pa preko svega toga uvio alu foliju i malo selotejpa. Na zvono sam takodje nabacio vunu, jeste teško za fiksiranje ali je moguće uraditi, vuna nakon obgorevanja peći prilikom čega se razvije visoka temperatura tu i tamo dobije oblik zvona i ne spada za sada. Uzeo sam i čelični pocinkovani isteg (do je metalna mreža kao rešetka za kladnjak nekih vozila) kojom sam planirao da fiksiram vunu i koju ću da iskrojim prema obliku zvuna i tako za isto trajno fiksiram vunu. Može jako dobro da posluži nezamenjia ali ružna paljena žica. Peć je nakon toga naložena i radila je kao lokomotiva do ujutro u pola sedam, kada sam je otvorio i video da ima još malo uglja ali da se već nazire žar i a je treba napuniti. Rastresao sam pepeo koji je bi sitan i bez i jednog grumena, kao da sagoreva drvo, ubacio jedan briket i ostavio malo da gori u ppoložaju otvorene klapne. Peć u opšte više ne smrdi onako kako je smrdela dok je bila zagušena, to je nepodnošljiv smrad smole koji se uvuče u kožu a dimi se pošto je nataložena na gornjim vratima. Ja sam napravio rastvor koji na vruće kada se naprska po unutrašnjosti peći ugljeniše smolu i ona se lako skida. To je ok ali ne rešava problem. Rastvor je bakar sulfat u rastvoru 25 postotne NAOH, ja sam eksperimentisao pa sam to ugasio sonom kiselinom, ali pazite ovo su jako opasne hemikalije koje mogu izazvati ozbiljna oštećenja zdravlja. To sam sipao u pumpicu i povremeno isprskam vrata i unutrašnjost. Sve je to još u fazi eksperimenta tako da nisam hteo da iznosim detalje, e sad juče sam na skroz zamazana vrata koja su se usijala nakon loženja, prsnuo malo ovog i u trenutku se smola ugljenisala.
Ne znam šta da kažem, zajebana je ova peć i zahtevna ali dosta pruža kada je sve u redu.