Našao sam još neke standarde za dimnjake i tu ne stoji da dimnjak mora da izađe iznad vrha krova kao što se skoro svuda potencira, već da od krova iz kog izlazi do vrha dimnjaka mora biti visok najmanje 1 m gledano sa strane vrha krova i da od kape dimnjaka tj. vrha istog, kada se postavi vodoravna letva u smeru vrha krova, razmak ne sme biti manji od 3.5 m. a samo ako na istoj strani krova iznad tog dimnjaka izlazi još jedan, on mora biti udaljen x metara i izaći iznad vrha krova.
viadrus u24
@nikolajev hvala ti na ovakvom brzom odgovoru i još više na onom proračunu promaje dimnjaka. Pretpostavljam da u delu gde se unosi unutrašnja temperatura, treba uneti temperaturu gasova u dimnjaku koja nije manja od 180 stepeni Celzijuasa (za drvo).
Što se tiče dimnjaka, nisam stručnjak pa ne mogu da ti dam neki pouzdan odgovor. Koliko sam ja skontao majstore, bitno je kolika je udaljenost novog dimnjaka od najviše tačke krova, zatim od najbližeg krova, pa u zavisnosti od toga zavisi i kolika će mu biti visina kada izađe izvan krova.
Probaću od nedelje da nazovem ove glavne uvoznike kotla Viadrus iz firme Portal doo pa da vidimo šta oni imaju da kažu u vezi turbulatora. I meni se čini da ploče treba da idu na najniži deo i to tamo gde se on vidi na slici (na prethodnom postu). Inače sam tu sliku pozajmio od @DzigiBau 
Kada je kotao stigao, te dve ploče i jesu bile u tom delu komore za dogorevanje, jedino što su bile spojene jedna do druge i gurnute do kraja komare, zaglavljene komadom drveta da se ne bi tumbale tokom transporta kotla. E sad, da li bi možda bilo bolje da se razmaknu ili da ipak ostanu tako kako su i stigle. O ovome nema ništa u uputstvu!
Pazi ja imam jednu pločicu čini mi se, kotao je 25 kw. Moguće da sam jednu i izgubio. Možda mi zato dobro vuče haha. Moram da idem a ako već zoveš Portal pitaj ih i za broj pločica.
Da u pitanju je temperatura gasova, a proračun se može koristiti ukoliko vršiš automatizaciju procesa ili hoćeš da ti dimnjak ima uvek iste karakteristike bez obzira na promenjivost temperature vazduha odnosno dugih elemenata.
Evo ja podložio furunu, nisam mogao da odolim.
Zapažanja su sledeća: Podložio sam je novinama, letvicama od gajbice, fišecima strugotine i preko toga malo uglja. Loženje je obavljeno brenerom dok je ložište bilo spojeno sa dimnjakom. Temperaturu od 60 c postigao za 15 tak minuta, nisam merio tačno, sve u svemu dosta brzo, obzirom na inertnost sistema. Nakon postizanja temperature, najpre sam prodžarao sa gornjeg otvora i utabao žar, a zatim nasuo dve kofice uglja, pri čemu je ostalo mesta za još jednu (izmeriću koliko je to kilograma) i zatvorio klapnu. Peć nije ni zadimila mada sam ja za svaki slučaj uključio aspirator, zatim sam temperaturu podesio na 75 c. Peć je bez problema podigla na 80 ( pa sam podešavao lančić na regulatoru) a u kući je na spratu gde je bolja izolacija stolarija i gde su alu radijatori, bilo 26-28 c, a na donjem gde su grejna tela konvektori, temperatura je bila 25c.
Za sada je ok, videću samo kako če se pokazati konvektori na donjem spratu kada bude hladnije, pošto su oni novonamontirani.
dimnjak za sada radi kako treba, čak i iznad očekivanja.
Što se tiče uglja Djurdjevik mislim da je baš dobar u poredjenju sa Banovičima pa čak i Resavicom, ali o tome ću još pisati nakon nekog vremena korišćenja.
Hteo sam da te pitam u vezi Djurdjevika,koliko stvara pepela i javlja li se shljaka kada gori visokom temperaturom.Svi koji loze Banovice znaju sta je pepeo.
Cuo sam da se Djurdjevik kopa sa druge strane brda u odnosu na Banovice.Banovici su pripali BiH a Djurdjevik pripao RS i tvrdi mi jedan prodavac da je to isti ugalj osim sto nasi pokusavaju da naprave svoj "brand".
Ne znam koliko je problematicno dzarati vatru na U24 obzirom na mala donja vrata i da hoce da izbaci dim ako je losije vuce dimnjak?
Jos jedna stvar ,da li praktikujes da ne gasis kotao preko noci.Ljudi obicno dobro prodzaraju i ociste loziste i onda nasuju uglja do vrha i onda ujutru lepo rastresu pepeo, dodaju novu kolicnu uglja i nastave sa grejanjem bez ponovnog potpaljivanja.
Sretno pustanje u rad!
Što se tiče uglja to su dva potpuno različita kopa. Moguće da je geološko poreklo uglja isto ali su oni potpuno različiti, veruj mi na reč a nadam se da ću ti nekako i slikom dokazati. Nisu baš sa druge strane brda, u pitanju su dva brda a mislim da oba rudnika drže Bošnjaci. Slična ti je situacija i sa Resavicom i Krepoljinom oni su bukvalno isti ugljevi po poreklu ali Resavica ima mnogo bolju separaciju i na taj način postiže značajno bolji kvalitet i kalorijsku vrednost. Samo uporedi sertifikate ugljeva koje možeš naći na njihovim stranama, pogledaj sve parametre i vrednosti pa će ti biti jasna razlika.
Prvo što sam primetio kod ovog uglja je njegova kristalna struktura kada se slomi, a zatim i težak miris na asfalt otprilike.
Što se tiče negašenja to naravno i planiram pošto drva nisam ni kupovao, ali je još uvek rano. Evo sada je 12 sati a ja sam u razgovoru sa ukućanima saznao da je peć još uvek puna i da ima i žara i uglja a dopunjena je sinoć oko 10 i to ne do vrha.
Veruj mi razlika između ovog uglja i Banovića je ogromna. Ja zaista nemam motiva da jedan hvalim a drugi kudim, pošto sam Banoviće koristio godinama u kombinaciji sa drvima, resavicom isl.
Banovići je solidan ali ostavlja gomilu šljake.
Ugalj za sada koliko mogoh da primetim sagoreva savršeno što je delimično udeo i načina sagorevanja kod ovog kotla, ostavlja verovali ili ne sivkasti pepeo kao od drveta ali to je tek privremeni sud o pepelu. Ugalj se veoma lako pali što je neobično za mrki ugalj i pri tom peć ne tinja nego gori plamenom.
Što se tiče džaranja ja sam jutros pred polazak sa donje stane tankim džaračem samo malo rasturio pepeo koji se sakupio i peć se odmah razbuktala, to ti je sa ovakvim ugljem a sa Banovićima mislim da bi bilo malo više problema.
Kako bi se predupredilo naglo izletanje dima, ovakve peći se moraju prilikom otvaranja kratko spojiti sa dimnjakom, napraviti zatim malu pauzu da dimnjak izvuče gasove koji su se nakupili u prostoru iznad nasipnog okna pa onda lagano otvoriti. Taj prostor iznad je po mom mišljenju najveća greška konstruktora ovog kotla, zao što do njega ne dopire visoka temperatura koja bi spaljivala zidove pa zato služi kao destilator smole.
Sa dimom nemam baš nikakvih problema ali znam da se gasovi koji se sakupe u prostoru iznad nasipa ukoliko se peć naglo otvori pa povuče prema gore mogu zapaliti i buknuti vam u lice. Ovo znam iz iskustva sa pećima Magma i o tome strogo vodite računa.
DzigiBau da sam sad u fazi kupovine i imam para ja bih ponovo uzeo ovaj kotao, zato što je opravdao moja očekivanja koja su se odnosila na način rada, i pobio moje sumnje koje su bile vezane za dimljenje i raspaljivanje. Jedino što ne mogu da ti kažem je kakav je u radu sa nekim jeftinijim ugljevima i da li bi tada bilo problema sa zgurom i kondenzom. Za sada ovo radi savršeno a već ste svi upoznati da moj dimnjak nije brendiran i da je čak i okrnjen na vrhu, doduše vuče lepo ali verujem da nije bolji od sidel ili bilo kog solidno odradjenog dimnjaka koji ima visinu od 7 m.
Voleo bih da se u polemiku uključe i raniji diskutanti koji koriste ovaj kotao pa da vidimo kakva su iskustva njih kao sada već višegodišnjih korisnika.
sniko22 Ajde bre loži više tu furunu batali plin, da vidimo kako vuče taj spejs šatl od dimnjaka.
Pokušaću da snimim peć u radu pa da okačim negde kako bi mogli da vidite, ali sumnjam da će se mnogo toga videti obzirom da su otvori mali, ali probaaću.
Nikolajev ponov ,svaka cast za post!
Zaista iscrpno i precizno i puno hvala na konkretnim informacijama.
Ja godinama korisitm Banovice i planiram da predjem na Djurdjevik ali posto nabavljam ugalj od coveka u koga imam povrenje ,tj ne vara me na kolicini ali on ga nema u ponudi.Tako da nikako da predjem na Djurdjevik.Mislim da bih na njega uspeo da izvucem 25kw koliko mi je potrebno iz U24 za moju povrsinu a ne da predimenzionisem pa da uzmem sa 5 clanaka i 28/32 kw.
Meni je ostalo jos da kupim taj kotao pa da se pridruzim sadasnjim korisnicima.
Pozdrav pa kako bude odmicala sezona pisite o iskustvima!
Hvala, što se tiče ugljeva ja sam se posle lutanja vezao za jedno stovarište koje ima preciznu vagu, izdaje račune i ugljevi su pokriveni. Đurđevik sam plaćao 16000 sa prevozom i pošto ja džakiram ugalj mogu reći da me uopšte nisu pokrali. Nije me mrzelo da izvučem prosek težine džakova i da izračunam.
Ja obećah daa ću pisati o iskustvima.
Dodao bih samo pošto zaboravih a vezano je za ugalj Djurdjevik, naime dim koji proizvodi prilično je smrdljiv, mislim da ima dosta sumpora ali me čudi da i pored toga dobro sagoreva.
I još jedna stvar, Banovići je kod nas bio zastupljeniji baš zbog nižeg sadržaja sumpoora, to sam negde pročitao ali ne držite me za reč.
Ja potpaljujem 1. novembra. Testiram izolaciju i nove prozore, pa ne bih da pokvarim račun za gas Al mogu vam priznati da jedva čekam taj dan, da vidim šta smo napravili ovog leta. Valjda se neću razočarati. Dakle, sledeći petak prve informacije (možda subota da utvrdim gradivo) he he he
Što se tiče onih pločica što idu u komoru za dogorevanje, tzv. turbulatori, one se gurnu do kraja. Kod mene su dve pločice jer je kotao sa 6 članaka, tako da @nikolajev ništa ne brini, kod tebe i treba da bude jedna Dobro je da je sa dimnjakom sve u redu i da možeš bezbrižno da dočekaš zimu
Ja sam za ovu sezonu nabavio Banović, pa ćemo videti kako ce se on ponaša. Kod nas u Novom Sadu najkvalitetnije što možeš da nabaviš je Banović. Neće ni jedno stovariste da uzima druge vrste ugljeva, idu samo na ono što sigurno prodaju. Drvo, sušeni vreoci, onaj u velikim komadima i Banović. Hteo sam iz Beograda da dovučem Ruski ili Đurđevik, al kad su mi tražili samo za prevoz 200 evrića brzo sam odustao
Pametno, ja se malo našalio, i ja bih razvlačio početak grejanja, pošto sam klimatizovan, naravno zbog potrošnje, ali sam morao da budem siguran da će sve da radi kako treba.
E jedva čekam da čujem iskustva sa Banovićima, pošto je jeftiniji ugalj i ukoliko se dobro pokaže ja bi ga kombinovao sa Đurđevikom. Mene samo plaši ona zgura koju on inače pravi kada sagoreva u klasičnim pećima, zato što ukoliko se to pojavi u ovom kotlu mislim da je malo zeznuto da se raždžara ukoliko se ne gasi vatra. Mada nadam se da se to neće javljati zbog načina sagorevanja peći.
Hvala na informacijama vezanim za pločice.
Što se tiče Vreoca, to je tretirana Kolubara. Mislim da je to najčistiji ugalj na našem tržištu, a iz iskustva mog oca znam da se lako pali da gori jakim plamenom i da nema mnogo pepela. Ja da imam mesta za lagerovanje verovatno bih uzeo bar deoo ovog uglja.
Još bih dodao pošto nisam rekao kako sam napravvio onu zaštitu od zaglavljivanja klapne primarnog vazduha. Prvo što mi je palo u oko kada sam ušao u garažu bio je poklopac napajanja od kompijutera čija je jedna strana odsečena (to je ostatak od prethodne buževine) koji sam na licu mesta izudarao čekićem kako bi one rubove ispeglao, kirnerom ili ti probojcem sam pored gotovih proreza koji postoje na limu otvorio još 20-tak rupica i to je to, samo sam uglavio u ono ležište vrata. Za sada ne primećujem da sprečava protok vazduha, ali videćemo.
Što se tiče potrošnje ugrubo u ovim uslovima 1,6 kg na sat, što sam i očekivao.
E sad, problem je što sam ja prilikom proračuna potrebne količine ogreva, uzimao za ovaj period da će peć u fulu da radi oko 6 sati za sledeći mesec 8 sati itd. tako sam nekako došao do cifre od 1600 sati za sezonu, čini mi se. Sve je to lepo ali je problem što je teško da se održi taj ritam, teško je da je založim i da ona gori 6 sati. Mislim ne bi bio problem da imam 8 tona uglja, ovako ili ću morati malo da prikočim sa loženjem ili da dokupim nešto ogreva. Sve bi bilo idealno da imam akumulator toplote, što je sada neostvarivo. Možda probam sledeće godine da ga napravim ko zna. Mislim da ova peć potpuni smisao dobije tek kada se i to realizuje.
Probao sam da preko uglja u bunkeru stavim i strugotinu koja je doduše krupna kao ono iverje, i koja je skroz sirova. Ne bi vam to preporučio. Naime ona izgori pošto nisam primetio da je pala u pepeljaru, ali sam u delu iznad nasipnog okna u kome se inače kondenzuje smola primetio da je sada ima više.
Smole ćete smatram imati uvek u tom delu, samo od ogreva zavisi koliko će je biti, pošto je to džep i kada je klapna prebačena na radni režim dimnjak koliko god da je jak neće moći da usisava dovoljno brzo iz tog dela koji je inače hladan i idealan za ehstakciju smola.
Mislim da je lek za tu smolu da ujutro ili kada vam već peć dogoreva, odnosno kada žar počne da se vidi sa gornje strane, obzirom da će ga sigurno biti u malo debljem sloju pošto sav pepeo iz donjeg sloja sigurno bez malo džaranja neće u potpunosti spasti u pepeljaru, preko tog žara stavite drvca briket ili nešto što brzo i intenzivno gori, (strugotina u fišeku prelivena rabljenim uljem isl) i klapnu prebacite u položaj za potpaljivanje kako bi plamen i visoka temperatura dosegli do tih delova i spalili smolu.
Ja sam samo delimično ovo probao pošto nisam mogao da čekam, ali mislima da je dosta efikasno i da se smola vrlo brzo ugljeniše i postaje krta i pogodna za struganje.
Znači,
ovo vreme stvarno nije normalno. Taman došlo na red da se potpaljuje, kad ono ćorak. Ali ipak me nije omelo u mom pokušaju da grejnu sezonu otvorim 1. novembra, iako je temperatura napolju oko 20-tak stepeni Smole naravno ima, i to samo kada se loži isključivo drvo. Ne curi ko ranije, ali je još uvek prisutna. Ugalj je već druga priča ... Uspeo sam da završim zaštitu na glavni dovod vazduha i to možete videti na slikama u ovom postu. Odmah vidite i kako izgleda pepeo od Banovića, a i kako zalutali komadići padaju prema klapni za vazduh (koja je sada zaštićena rupičastom metalnom pločicom). Nema šljake, samo pepeo. Odnosno, bude ponekad malo šljake, ali dosta je krta pa se lako izlomi i prođe kroz rešetku. Na slikama se ne vidi šljaka, jer je ovog puta nije bilo. Imate uslikan i čunak koji je je upakovan i utopljen samo tako
Loženje je išlo jednom na dan. Merio sam i utvrdio da u Viadrus U24 sa 6 članaka od rešetke do donje ivice vrata za loženje može da stane oko 40 kg uglja Banović orah. Prilikom loženja zadnjih par dana sam mešao ugalj sa drvima i stavio oko 25 kg uglja i jedno 6-8 komada drva (onako kad se panjče iscepa na četiri dela - takvi komadi). Na ovom vremenu period loženja je 24 h. Npr. potpaljivao sam oko 18h i sledećeg dana ponovo u to vreme. Naravno da vatra nije gorela svih 24h, ali je izolacija kuće odradila svoje.
Ipak je izolacija jako važna stvar. Kada pećka umine i temp. vode u sistemu padne na 50 stepeni, pa krene na dole, e onda izolacija mora da zadržava tomplotu u kući. Što je bolja izolacija kuće, periodi loženja su duži. Prosto
Još jedna interesantna stvar je da se voda u sistemu vrlo brzo podiže. Kad potpalite pećku, u dosta kratkom vremenu podigne temperaturu u kotlu na radnu i vi ste slobodni. Pored toga, radnu temperaturu (koju ste zadali na regulatoru) drži satima, sve dok se pepeo ne popne dovoljno visoko da zaguši bočne otvore. Kada ga protresete i žar padne na rešetku, peć se ponovo zalaufa . Praktično, kada temperature nisu niske, nema ama baš nikakve potrebe da peć obilazite i tresete pepeo. Narvno da je preporučljivo uvek malo obići, a što ne protegliti noge i udahnuti svežeg, hladnog vazduha
sniko22 svaka ti na mestu, da ti pozelim srecu u novoj sezoni pre svega. Potpuno se slažem sa tvojim konstatacijama vezanim za izolaciju, dodao bih tu da se efekat može pojačati i termo glavama za radijatore, ali moram te podsetiti da taj prigušeni režim ovoj peći ne prija i da je rešenje za ekonomično loženje iste samo akumulator toplote.
Hvala na ovim fotkama sagorelih Banovića, za sada ne izgleda tako loše. Bio bih ti zahvalan da nam u toku sezone daš izveštaj o ponašanju ovog uglja. Moram priznati da i Djurdjevik ostavlja pepela ali kao što sam rekao nema zgure, ukoliko Banovići ne budu pravili probleme kod ove peći uzeću sigurno sledeće sezone makar deo ovog uglja. Na osnovu tvog iskustva sa dimnjakom, i kondenzom, još sam ubedjeniji u ono što sam i rekao, a to je da ova peć ima grešku koja se ogleda u tome što je nasipno okno hladjeno vodom i uvek je hladno, što ne dozvoljava smoli odnosno kreozitu da sagori, već se on kondenzuje na zidovima i sliva se niz iste. Takodje mogu da zaključim i iz tvog a i iz mog iskustva da ova peć ne trpi drva. Ja sam čak ložio sa apsolutno suvim komadima, i primećivao sam povećanu koncentraciju smole u odnosu na loženje samo ugljem. Primećujem da ti imaš smolu i na donjim vratima što me malo čudi, da li je to ostalo od ranijeg lošeg dimnjaka ili je taze. i još bih te pitao gde ti se nalazi kotao pošto mi izgleda kao da je u nivou kuće a ne u podrumu, a to me interesuje zbog straha od smrzavanja peći kod mene pa da razmenimo iskustva.
Što se tiče intervala loženja dobro si opisao, i moja su iskustva slična, ali smatram da to prigušivanje pepelom nije realna slika i da će praviti probleme kada padnu temperatuure. Ovo pričam iz svog iskustva, i kod mene je apsolutno isto, ali smatram da je realno da peć koja je puna nakon 5 sati rada treba obići i dobro razdžarati. Punjenja treba tempirati kao kod uzimanja antibiotika, da padne pred spavanje pa ujutro itd, tako da peti sat sagorevanja padne pred odlazak u krevet pa tada dobro razdžarati i dopuniti. Ukoliko se ostavi da tinja ne sagoreva ekonomično i počinje da sagoreva na gore kroz prvu komoru pa se zato i gomila pepeo. Mislim da ona treba da radi kao lokomotiva i da joj to prija ali za takav rad ti treba još par hiljada evrića za 3-4 hiljada litara akumulatora.
DA zaboravih napravio sam zgodniu stvar za džaranje, to je običan flah koji sam imao širine 4 cm debljine 3 mm. Izmerio sam dubinu ložišta flahom i samo ga savio kao mašice to je sve samo malo uobličite dršku. Prolazi kroz rešetke donjih vrata i odlično prolazi kroz žar koji je pod teretom uglja. Evo još nekih slika na kojima se vidi podpaljivanje početna temperatura, temperatura nakon 20 minuta, moja zaštita regulatora promaje....
@nikolajev vidim da je "Adam" sklonjen na toplo i sigurno, znači zima može da počne
U potpunosti se slažem s tobom u vezi svega što si pisao. Dobro si uradio onu zaštitu, potpaljivanje ide odlično, temperatura vidim zadovoljava i šta reći više
Jedino što mi malo nije jasno, otkud toliko veliki pritisak u tvom sistemu? Jel to neka greška kod očitavanja ili je on stvarno toliki, oko 3,5 bara?
Kod mene kotlarnica nije baš u nivou kuće, već je ukopana oko 1,0 m. Uslikao sam kotlarnicu sa vrata, pa možeš videti. Inače je ona ozidana, izolovana je i nema nikakvih problema oko smrzavanja. U njoj bude i toplo od loženja. Naredne godine bi trebalo da je pregrađujemo i pravimo unutra još jednu ploču, da dobijemo dva nivoa. Što se tiče akumulatora toplote, to je kod mene malo neizvodljivo, jer nema dovoljno prostora za to. Možda kada završim ovo što sam planirao, ali kažem možda
Dakle, ovaj kotao, kao što reče @nikolajev, mora da radi bukvalno kao lokomotiva. Drva ne trpi, pa ako se u sezoni grejete isključivo na ovo gorivo Viadrus ima model U26. Model Viadrus U24 je isključivo predviđen na ugalj i to granulacija 24–60 mm, kako piše u uputstvu, što je granulacija "orah". Drva malo za potpalu, natrpa se uglja do gornjih vrata i gotovo, zime nema.
Nešto sam gledao unutar one komore za dogorevanje, pa se sve mislim da probam da ubacim još koju ploču (turbulator) u tu komoru. Otići ću do otpada da vidim šta bi moglo da se nađe od debljih limova, neko parče, pa da ga iskrojim i probam da dodatno zadržim plamen u tom delu kotla. Čunak je dosta vreo kada peć radi kao lokomotiva i reklo bi se da tu ima prostora da se ta toplota više zadrži u kotlu. Mislim da ima prostora za tako nešto. Moguće da su Česi to i probali, ali možda im je i promaklo . Kada je grejanje u pitanju, ne žalim da uložim truda pa da probam još neke novine, jer koliko vidim uvek tu može nešto da se doda, popravi, napravi bolje. Ko zna, možda dobijemo i dodatno iskorišćenje toplote i poboljšamo karakteristike ovog našeg napaćenog kotla he he he. Odvojiću ovo u sledeći post i tamo staviti skice onoga što bih hteo da uradim u kotlu.
Skica 1 pokazuje mesto gde turbulator inače stoji u komori za dogorevanje. Koda je stigao moj kotao, turbulatori su bili namešteni u tom delu i baš tako, a vidim i sa slike koje je stavio @DzigiBau da i na drugim kotlovima se oni nalaze u tom predelu. E sad, ako bi se dodao još jedan turbulator i to da se oni sada rasporede na način kako sam to nacrtao na Skici 2, možda bi se dobilo dodatno iskorišćenje. Pretpostavljam da bi se na ovaj način plamen iz ložišta dodatno zadržao u komori za dogorevanje, gde se inače nalaze i izmenjivači toplote, i da bi se na ovakav način povećalo iskorišćenje. Trebalo bi da čunak bude hladniji, a ako kotao bude i dalje dobro radio, znači da smo nešto uspeli
sniko22 godinama već skiciram i maštam o tome da potpuno iskoristim energiju peći, tako da na izlazu gasovi budu hladni. Međutim , kao što si mogao da vidiš iz proračuna dimnjaka o kojima smo govorili a i iz onog programa, promaja tj. uzgon dimnjaka ponajviše zavisi od razlike spoljašnje i temperature gasova, pa iz toga sledi da bi se uzgon dimnjaka ukoliko bi gasovi bili hladni anulirao. Za ovakav način jedina je pomoć ventilator koji i ja planiram da postavim, i povežem sa regulatorom promaje i još malo elektronike. Naime ja sam planirao da ne stavljam ventilator direktno na izlaz cevi kako bi on vukao dimne gasove već kao kod npr. pištolja za peskiranje, da mlaz upumpanog vazduha u pravcu vrha dimnjaka, a posle izlaza dimne cevi peći, povlači dimne gasove. Mislim da ništa nisam objasnio ali sada nemam sliku skice a okačiću je.
Razmišljao sam o dodavanju turbulatora ali kod mene nisu tako vreli dimni gasovi, a drugo što me plaši je to što se materijali različitim intenzitetom šire i skupljaju, pa se plašim eventualne štete.
Mislim da ti je bolje da probaš da staviš klapnu na dimnoj cevi kao klasični cug, pa ako ne valja samo ga ostaviš otvorenog i nikom ništa.
Proveri da li ti klapna dobro zatvara prvu komoru. To možeš kroz vrata prve komore da uradiš tako što staviš ručku u jedan pa u drugi položaj a ruku uguraš u zvono i napipavaš. Proveri da li ti je klapna dobro namontirana pošto sam se ja kada sam prepakivao peć, prvi put zeznuo kod te klapne, što sam slučajno provalio. Opustio sam šrafove zvona malo ga odmakao i stavio klapnu u pravi položaj. Kada je gledaš kroz rupu prve komore ona se otvara od tebe na drugu stranu a ne ka tebi tako da se klapna vidi.
Adam nadam se neće dugo, a manometar je prilikom prepakivanja majstor pretegao pa ne pokazuje tačno a imam drugi koji je sa strane, pritisak je mislim 2 bara.
Stavio sam i ja izolaciju ali mi je frka zato što nemam antifriz, pa ukoliko se peć eventualno ugasi može lako da pukne u određenim situacijama. Razmišljao sam o zaštiti u vidu grejača mek cinija iz čačka, koji bi postavio na radijator najbliži kotlu, pa ga preko termostata koji bi postavio u kotlarnicu priključio na mrežu kako bi temperatura uvek bila pozitivna u sistemu. To je rešenje dok se ne desi nestanak struje. Ja sam nešto navikao da kotao bude na sigurnom u podrumu gde ne može da smrzne, mada vidim da ameri to ne praktikuju, njihove peći su često napolju. Čak sam i našao u nekoj našoj knjizi o kotlovskim postrojenjima da samo nužno kotlovi mogu stajati u podrumskim prostrijama, pa se tu navodi provetravanje i hiljadu nekih s... i pored toga ja opet glasam za podrum.
Napravio sam još neka pomagala za džaranje, slikaću pa ćete videti. Planiram da automatizujem džaranje, ali to je za iduću sezonu najverovatnije. Naime smatram d je kod ove peći pored onih grešaka koje sam naveo, najveći problem pepeo koji ne spadne gde trba i nakon nekih 5 sati rada počinje da guši peć, džaba ti sve ostalo kada ti moraš zbog toga da sidjež i džaraš da bi se postupak sagorevanja nastavio, čime si skratio autonomiju. Ja sam nešto već okvirno smislio ali otom potom.
He he he, možda se nisam baš dobro izrazio, ali nisam mislio da ohladim skroz dim, već da ga malo bolje iskoristim ako može. Svakako mi je jasno da je ipak potrebno da bude vruć da bi dimnjak bolje vukao, al gledam one čelične kotlove kod kojih postoji nekoliko prolaza dok dim ne izađe na dimnjaču. Kod nas na kotlu toga nema, a ovim turbulatorom su verovatno pokušali nešto da dobiju. Klapna za potpaljivanje, ona pozadi, dobro dihtuje i dobro stoji. Tu sam školu izučio prošle sezone. Čak imam i malu strugalicu za tu klapnu, sa kojom sam skidao smolu 
Ove godine toga više nema, klapna ide laganica, sa dva prsta se otvara i zatvara. Dimnjak je odradio svoje. Kod mene je pritisak vode u sistemu bio oko 1,5 bar, a sada sam podigao na 2,0 bara kako je i kod tebe. Mislim da svaka peć mora da se prodžara. Tako sam radio i sa onom starom koja je zamenjena, a vidim da sad na nekima ima već fabrički ugrađena poluga koja trese pepeo kod rešetke. Znači mora svakako da se protrese. Najviše volim kad podesim temperaturu na regulatoru i koliko piše na regulatoru toliko je topla i voda u sistemu. I to tako traje satima. To mi se najviše sviđa kod Viadrusa U24. Posle jedno 5-6 sati se nakupi pepela, temperatura vode krene da pada i kada prodžaraš, a ona ponovo dođe na zadanu. Tada ja dopunim ugalj odgore i bukvalno 24 časa radi bez prestanka. Mada najviše mi odgovara da se ona potpuno zagasi, da je skroz očistim i potpalim. Na većim spoljašnjim temperaturama to je lako izvodljivo, pogotova ovih dana, ali kada udari minus tada se ne gasi .
E, što se tiče smrzavanja kotla, mislim da tu ne treba puno da brineš. Probelm bi bio jedino ako ga par dana ne bi koristio, a spoljašnja temperatura bila dosta niska. Inače, to što ti kotao neće biti naložen par sati, neće dovesti do toga da se voda u njemu tako brzo zamrzne. Pri tom imaš pumpu koja stalno gura vodu, pa onda radijatori u sobama koji poprimaju i deo sobne temperature, da kažem sad povratno greju vodu u sistemu Jedini stvarni problem koji bi imao su radijatori u sobama koje ne greješ. E oni hoće da se smrznu i da puknu. To se mojima dešavalo već par puta. Čak ni antifriz nije pomagao prošle godine.
Hvala ti na ovim utešnim rečima, sve je to meni poznato, ali obzirom da sam ja kupio kotao koji je nastradao od smrzavanja...
Evo mojih novih džarača, a kada budem automatizovao džaranje neće više s pećkom biti ka....
Džaram po kućama..
Ovaj prvi je za džaranje odozdo, i može se vući cik cak po rešetci, drugi je zamišljen da se ugura i rotira kako bi razbio deblji sloj a treći je već isproban i opisan u nekom od postova, a tu je i moja praistorijska ali efikasna kofa za sipanje, ko i četke.
sniko22 ако си баш решио да стављаш турбулаторе можеш за израду истих да употребиш флах 8 цм ширине 8 мм дебљине, мислим да је толико не замери ако сам мало омануо, ја сам исти користио за нека ојачања, а имам и један који ми је остао па када будем измерио рећи ћу тачне димензије. Са њим је лако подесити жељену дубину а за ширину спојиш два. Срећно.
Tebi ova improvizacija baš ide od ruke ... Ja sam srećom pri kupovini kotla dobio i prateći pribor, pa nije bilo potrebe da se mučim i pravim ove potrebne drangulije.
Uzeću jedan turbulator iz komore, pa ću spram njegovih dimenzija da pravim. A što se tiče dužine, to moram meriti unutar komore. Nadam se da ću do kraja nedelje stići da obiđem otpade i pronađem nešto adekvatno. U krajnjem slučaju mogu i te flahove iskoristiti, samo ne znam da li su dovoljno kruti i koliku temperaturu mogu da podnesu. Bojim se da se ne zatope i ne zalepe za izmenjivač toplote, pa onda zbogom čišćenju komore za dogorevanje
Što se tiče flaha debljine 8 mm imaš ga u jeep komercu to ti je skoro 1 cm debeo čelik tako da na toj dužini ima čvrstinu, a što se tiče topljenja zbog toga ja i negodujem na ovu ideju, to neznam da ti kažem. Čini mi se da originalni turbulatori nisu od običnog metala već da je u pitanj neka legura, ovo govorim zato što kada sam čistio tu pločicu mislim da se boja metala nekako prelivala, ali to ne mogu tvrditi zato što pločica nije bila nova i već je bila izložena uticaju plamena i hemikalija u peći. Što se tiče drangulija i ja sam dobio onu veliku kuku a imam i nešto ostataka drangulija od raniije, ali to nije potpuno prilagodjeno da može da završi svaku vrstu čišćenja sa lakoćom i bez mnogo prljanja. Moram da priznam da mi ova zajebancija predstavlja psihičku relaksaciju nakon radnog dana a obzirom da imam pristojnu i pristupačnu radionicu alate i malo veštine eto i nečeg korisnog.
Bez straha da moze da se istopi separtor plamene komore!
Celik kakav god da je,topi se na temperaturama preko 1300C mozdda i 1500C a tu temperaturu ne moze da ostvari ni jedan ugalj sem koksa ili nekih posebnih vrsta.
Plocica u Viadrusu mislim da je od livenog gvozdja pa ako nadjete nesto tako ne bi bilo lose da se ugradi.
Eksperimentisite i nadam se da ce imati efekta u manjoj potorsnji.
Pazljivo citam vase postove i tema ide u lepom smeru.Samo napred!
Ponovo,svaka cast na postovima i hvala za slike!Jedna slika 1000 reci!
Pozdrav
Nisam ništa uspeo da uradim od onoga što sam planirao. Danas obilazio otpade, ali bilo kasno. Neka ne rade subotom, a neka samo do 13h. Dobro sad znam radno vreme, pa ću voditi računa.
Leptir na vratima za loženje (sekundarni dotok vazduha) sam morao skroz zatvoriti jer dimnjak tuda vuče vazduh kada je donja klapna zatvorena. Temperatura išla i do 90 stepeni. Kada sam ga zavrnuo od tada sve radi OK. I dalje ložim samo jadnom na dan. Potrošnja oko 30 kg uglja dnevno. Nema džaranja, samo potpala, napunim uglja i malo drva i miran do sledećeg dana.
Znači da dimnjak ipak igra bitnu ulogu čak i što se džaranja tiče. Drago mi je da ti je ta investicija donela olakšanje. Ja pošto se spremam za džaranje kao što sam napisao ranije, započeo sam i sada privodim kraju mehanizam za džaranje kotla. Nisam bio kod kuće za vreme praznika pa ga nisam završio, ali dobar deo je gotov. Teško mi je da vamm opisujem način rada pošto se radi o malo komplikovanijoj napravi, ali ću zato čim bude gotova okačiti fotke. Mi nismo ložili poslednjih čini mi se dve nedelje, od onog otopljenja. Koristimo klime obzirom da pod ovim okolnostima sasvim lepo greju.
sniko22 da li ti se smanjila kondenzacija, odnosno koncentracija smole, od kada koristiš novi dimnjak, ili ista zavisi samo od toga da li koristiš drva odnosno ugalj.
Jeste, dimnjak je bukvalno najvažnija stvar. Od njega sve zavisi, a ja sam taj koji je to lično iskusio. Staviću ovde video da čujete kako to izgleda kada odžak vuče . Valjda će prihvatiti format .3gp (tako mi je telefon napravio).
@nikolajev svi te podržavamo u tvom nastojanju da napraviš najbolje rešenje za džaranje i srećno u tome. Danas pre podne sam ložio samo drva. Temperatura kotla zadovoljavajuća, ali kondeza ima. To jednostavno tako mora kada se lože isključivo drva. Inače ona su ostala još od prošle godine i suva ko barut. Odakle taj kondez, nije mi jasno. Oko 13h je stavljen kombinacija ugalj-drvo i kondeza nema. Što je više drva u ovoj smeši u kotlu će biti i više kondeza. U okviru ovog posta sam napravio i snimke, koji su napravljeni oko 18.30 h. Vidi se da je temperatura kotla i dalje konstantna iako kotao gori više od 5 sati.
Što se tiče onih pločica, one su nameštene, ali neću još ništa da pišem o tome dok ne isprobam sve . Za sada samo mogu da vam kažem da pločice moraju biti od vatrostalnog lima, inače će se iskriviti u komori za dogorevanje, a onda se više neće moći izvaditi, znači zbogom pravilno održavanje komore. Moraju da budu debljine najviše do 5 mm i ne šire od 14 cm. Mora im se dozvoliti da mogu da lepo uđu u komoru i da imaju mogućnost širenja. U suprotnom će se kotao oštetiti.
Definitivno kotao nije za drva. Ako neko planira da ovaj kotao koristi isključivo za drvo, moj savet vam je da ga ne uzimate. Imate drugi model i to Viadrus U26.
Nastade problem. Neće ovaj post da prihvata video format 
Evo ponovo ovde puštam snimke, ali ih prvo snimite na vaš komp. pa onda ekstenziju .jgp promenite u .3gp, ako ne može drugačije da otvorite.
Inače peć je kao lokomotiva. Tako se i čuje
sniko22 hvala na odličnom postu i podršci. Pogledao sam snimke i zaista prava lokomotiva. Da me ne shvatite pogrešno, pitanja oko kondenza postavio sam da bih se uverio u svoje pretpostavke vezane za sagorevanje drveta. Kod mene sa ugljem ima jako malo smole koja pri onom dogorevanju uglja na kraju, delimično sagori, ali čim stavim drvo pa makar to bili komadi nameštaja koji su apsolutno suvi,kondenza ima u izobilju. Ovo potvrdjuje moju tvrdnju o konstruktivnoj grešci ovog kotla, tako da on sada u stvari u prvoj komori destiluje drvo, pa i ugalj. Što se pločica tiče, ko god da ti je dao te informacije mislim da je apsolutno u pravu, ja ti već napisah da se ja ne bi zezao oko toga iako sam kao što ste mogli da vidite uvek za eksperimentisanje, a tada mi je naročito na umu bilo različito skupljanje i širenje materijala. Voleo bih da napraviš paralelu vezano za korišćenje sa starim i sa novim dimnjakom, mislim da bi to bile dragocene informacije za sve, npr, koliko je dimila prilikom otvaranja tada i sada itd.
Moj projekat je prilično uznapredovao, ali sam morao u hodu da menjam neke stvari koje su mi oduzele dosta vremena (koga na žalost imam malo) . Verujte da je svaka dorada kod ove peći jako nezgodna, naročito zato što je peć nepristupačna i asimetrična pa je teško obaviti merenja i jako lako dodje do greške. Nadam se da ću uskoro imati šta da vam pokažem a i da će na osnovu te ideje još neko uraditi nešto slično, pošto ovo uz male korekcije može završiti posao i kod drugih kotlova.
Palo mi je na pamet nešto u vezi turbulatora. Zašto ne probati sa keramičkim pločicama ili nečim sličnim, one teže mogu da oštete kotao.
Puno sreće u eksperimentisanju i pozdrav.
E jeste, upravo tako. Sve dok u ložištu nema ničega što je poreklom drvo, nema ni smole. Čak i drveni briketi prave smolu. Može biti suva drenovina. al smole će biti. Kada se stavi ugalj, smole ima jako malo i sve se isto kod mene dešava kao i kod tebe @nikolajev. Bez obzira što mi je dimnjak potpuno nov, tu nema razlike. Doduše, smole je daleko manje od onoga što sam imao prošle godine, ali je ona ipak prisutna. Što se tiče dimljenja prilikom otvaranja vrata, toga više nema. Donja vrata mogu biti skroz otvorena, gornja takođe, leptir pozadi zatvoren, dima nema ili ga bude vrlo, vrlo malo. Kada se leptir pozadi otvori, dima apsolutno nema, znači dimnjak sve odvuče iz peći.
Iako su temperature nešto pale, loženje i dalje ide jednom na dan. To sve zahvaljujući izolaciji kuće. Ko nema izolovanu kuću, a pogotovo ako su mu i prozori loši, moraće svakako više i grejati. To bi inače bilo za svaki kotao karakteristično. Tu ništa drugo ne pomaže.
Juče sam peć napunio u ponoć, a potpaljena je danas tek u 18h. Imam malu bebu i kuća mora biti topla ceo dan (unutra je 23-25 stepeni). Kada krenu prvi mrazevi videćemo šta će se dešavati i koliko će ogreva odlaziti. Sada trenutno ide 28-30 kg na dan. Moje mišljenje je da je peć veoma ekonomična. Pre nje smo imali TAM Stadler, staru 30 godina. U odnosu na nju, neuporedivo ekonomičnija. I opet ponavljam ono što me zaista oduševi, a to je da u periodu rada od 10 časova, temperatura kotla vrlo malo padne. Stara pećka to nije mogla nikako. Prva 3-4 sata i gotovo, pada temperatura. Ložili je dva, pa čak i četiri puta na dan, kada su bili snegovi i niske temperature. Eto jučerašnje loženje je početo u ponoć, regulator na 65 stepeni, a oko 10 h jutros temperatura kotla 60 stepeni. Oko 14 časova je pala na 45 stepeni i oko 18 skroz očišćena i potpaljena. Dok ovo pišem radijatori peku i zaključujem da je sigurno i dalje 65 stepeni u kotlu A kako i ne bi jer je prošlo tek četiri sata od loženja .
hvala na odgovorima, pronašao sam i ja te formule koje obuhvataju niz parametara pa se nisaam smeo upustiti u proračun, a ikada sam se upustio u stvari sam dobio protok dimnjaka u jedinici vremena a ne podpritisak u paskalima na koji je deklarisan kotao. Ipak pronašao sam jedan sajt sa onlajn kalkulatorom (http://www.engineeringtoolbox.com/natural-draught-ventilation-d_122.html) koji nije loš kao i jedan programčić, pomoću kojih sam došao do zaključka da je kao moj dimnjak dovoljan. Da propisani podpritisak je promenljiv i zavisno od uglja koji se koristi a i zavisno od spoljne temperature, temperature dimnjaka i visine dimnjaka. Rad dimnjaka koliko sam ja ukapirao baziran je na razlici u težini gasova, odnosno vazduha koji predstavlja okruženje i dimnih gasova koji su ovde medijum koji teče kroz dimnjak i koji su zbog svoje toplote i drugih faktora lakši od okruženja. Na kraju krajeva u pravu si, videću kako će sve to funkcionisati, do sada je zaista dobro vukao ali me je baš ta zmija od čunka i plašila tj. odavanje toplote preko nje kada padne temperatura i hlađenje dimnih gasova. Međutim kontam da kada spoljnja temperatura padne raste razlika izmedju temp. dimnih gasova i okruženja pa samim tim i uzgon dimnjaka tako da valjda neće ozbiljnije poremetiti red dimnjaka. Inače dimnjak je čišćen i odžačar je rekao da je suv ko barut i da dobro vuče, šta god to značilo. Mislio sam da znate možda neku Srpsku metodu odokativnog jednostavnog proračuna, tipa lizneš prst isl. ili prema snazi kotla koliko metara dimnjaka. Da zaboravih da napomenem, dimnjak je zidan u ravni sa zidom i preko je dodatno izolovan zajedno sa fasadom tako da su i tu smanjeni gubitci.
Još jedna stvar, nije mi jasno zašto je temperatura povratnog voda povezana sa kondenzacijom dimnjaka, zar to nebi trebalo biti uzrokovano temperaturom dimnih gasova?
Što se pločice tiče tzv turbulatora, ne mogu da se setim gde je bila montirana na havarisanom kotlu koji sam ja kupio, samo znam da su izmenjuivači na tom kotlu bili zabetonirani od čadji i finog pepela, pa pretpostavljam da zahtevaju bar 2 čišćenja tokom sezone. Iz tog razloga možda bi je trebalo montirati skroz dole kako bi gornji izmenjivači ostali čistiji, mada ovo sam lupio nemam pojma. Samo obzirom da si ti već ložio neko vreme kotao i to sa ozbiljnom kondenzacijom kako si rekao, bolje proveri stanje izmenjivača pre početka loženja.
Što se tiče zaštitnog lima na klapni vazduha već sam ga stavio, a što se tiče okretanja kotla, da je mogl ja bih ga namontirao drugačije ali nije moglo, ovako ima jednu krivinu od 90 na izlazu zatim jednu od 135 da bi prelaz bio blaži i jednu od 90 na ulazu.
Da kupio sam inverter anel i odlično funkcioniše s tim što sam ukapirao da je i inverter koji sam ja nabudžio od upsa bio dobar a nije hteo da pokrene pumpu zbog polupraznog akumulatora, tako da sada imam dva invertera.