Hvala Lazare, kao i obično, tvoji odgovori neminovno vode do daljih pitanja ali ću se uzdržati dok ne završim prvo glaziranje.
Bilo bi sjajno ako uspeš da pokreneš prodaju glazura jer bi nam to značajno olakšalo dalji rad.
Glina, keramika, tehnike, oprema i sve o toj temi.
Eh kada bi to bilo jednostavno! Srbija je zemlja u kojoa se trudi da ti uzme pare, a ne da te stimuliše da te pare prevashodno zaradiš i pokreneš pravi biznis od kojeg ce svi imati koristi. Tako da čim sa nečime kreneš odmah ti se na vrat nakači bezbroj inspekcija, dažbina i taksi tako da nemaš mnogo mogućnosti da kako treba staneš na noge. A ako platiš budala si jer drugi ne plaćaju pa im na kraju sve oproste. A da ne spominjem varijantu da nekoga tužiš jer ti duguje pare ili neće da plati za robu koju je uzeo. Najače firme su najlošije platiše, Coca Cola, Rodić, jednostavno ne moraju da ti plate jer te država ne štiti nimalo....
Ali to je druga tema. Raditi legalno je teško, raditi ispod žita je još teže, ali jedina solucija. Jer većina tako radi, pa kada se pojaviš na tržištu sa svim uračunatim dažbinama svi te gledaju da li si normalan!
Ja sam se nosio mišlju da nešto započnem, ali se još uvek ne usuđujem kako zbog predhodne teme, ali pogotovu sada s obzirom na ovu veliku ekono-mentalnu krizu! Tako da za sada pipkam, ispitujem...
Zato sam se i opredelio prevashodno za edukaciju, trudim se da uvedem što više ljudi u svet keramike, a to može da donese dobra svima.
U Mađarskoj, recimo keramika se veoma ceni, radi se i samim tim i nudi dosta, tako da je i distribucija i dostupnost materijala mnogo veća nego kod nas.
Italijani neguju industrijsku keramiku i to najviše majoliku, nude sjajan dizajn i time poprilično utiču na Hrvatsku koja, mislim još uvek, nema poseban smer keramika na nekim od fakultetima. Za razliku od nas, ali džaba!
Nego Dule , pitaj samo slobodno, koliko god ti se činilo glupo jer možda to nekome ko nemo samo čita ove redove baš to treba kako bi mirno spavao.
Kod glaziranja obrati pažnju na kopito (donji deo, stopa, posude) dobro obriši od glazure da se ne zalepi za podlogu, skini barem milimetar glazure od najdonje ivice i pazi na nanos glazure, često deblji sloj lako procuri. Pazi šta dodaješ u glazuru, pogotovu ako se radi o oksidima ili ih samo imaš na površini predmeta jer su oksidi (najčešće Cu, Mn, Fe) topitelji i snižavaju tačku topljenja glazure i povečavaju tečljivost. Mala nepažnja i eto nepotrebnog posla, troškova i štete!
Ali da ipak podsetim probe, probe i probe!
Ovde je, mislim, najbolji trenutak da napišem recepturu za premaz ploča i nameštaja u pećima, koju svima preporučujem.
Profesor Branislav Stajević u svojoj knjizi Govor gline - Umetnost keramike na kolu daje upravo sledeću smešu: 70% Aluminijum oksida i 30% kaolina. Momešati ravnomernim pokretima ruke ili miksera (molerskog) uz dodavanje vode i zamešati masu kao jočurt ili palačinke. Rok trajanja neograničen! Time širokom četkom premazati samo gornju stranu pregradnih ploča. Čemu sve ovo? Aluminium oksid ima visoku tačku topljenja i neće dozvoliti da vam se glazura, usled greške ili nepažnje (obe situacije barem jednom prisutne kod svih!) zalepi za ploču. Kaolin ovde služi samo kao vezivo jer je aluminium oksid prah koji neće ostati na ploči kada voda ispari ili se ploča ispeče.
Ako vam se desi da glazura procuri lako ćete odstraniti neželjeno i na to mesto naneti ponovo istu smešu te tako čuvate ploče i ne lomite predmete.
Obe komponente recepta su jeftine sirovine te ne možete da se vadite na finansije već samo na lenjost! A ko nije premazao ploče pa posle ih brusio sasvim razume o čemu ovde govorim.
Inače svima veoma savetujem da nabave pomenutu knjigu Prof. Stajevića, ukoliko već nisu, jer je to jedini pravi udžbenik na srpskom, a pri tome nije nije samo za amatere i nudi pregršt odgovora i smernica. Da, da, gde naći?! Probajte u Etnografskom muzeju ako još uvek imaju. Prvo izdanje je narandžastih korica, drugo zelenih. Cena? Ne znam sada, ali trebalo bi da bude oko 15€.
O ostaloj literaturi drugi put!
Super dok imaš stpljenja za savete, ako te put nanese na sever svakako naidji na riblji paprikaš, tu mi ne treba pomoć.
Da li postoje neke varijante za pravljenje glazura u kućnoj varijanti ?
Pronašao sam jednu koja mi deluje izvodljivo :
stavi se predmet od pečene gline u peć na 150 stepeni i greje se minimalno 2 sata da svi slojevi budu jednako vrući. Za to vreme se rastopi pčelinji vosak i onda se vruća terakota maže rastopljenim voskom sa kistom . Premazuje se toliko dugo dok terakota upija i rezultat je tamno smeđa patinasta mat glazura koja vuče na bronzu .
Dakle Dule, štap na rame ili kako već, al ja na čorbu dolazim! Za termin o tom po tom i ne ovako javno, da se ne sjate svi keramičari pa da bude stiska oko kazana.
Na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na smeru umetnička keramika (smer i fakultet koji sam ja završio) tehnologija keramike izučava se dve godine. Na moju žalost, a sreću, čini mi se, svih ostalih, samo smo zagrebali ono što se izučava na tehnološkom fakultetu, a vezano je za keramiku.
Naš profesor mora po kvalifikacijama da bude doktor nauka i samim time svako pitanje, ma koliko izgledalo glupo, iznedri nekakav odgovor, a to je, priznaćeš, pravo blago.
E sada, čemu ovakav uvod? Na prvoj godini izučava se opšta tehnologija keramike, sirovine, mešanje, oblikovanje, sušenje, sinterovanje, hemijski i fizički procesi... A na drugoj, samo glazure!
Dakle, glazure su posebna, veoma široka oblast.
To što si spomenuo sa voskom ne bih nazvao glazurom, već jednim opštim imenom, ne keramičkom metodom. A u tom slučaju može skoro sve.
To sa voskom bih uporedio sa grnčarskim ne glaziranim loncima od terakote koji u početku puštaju vodu, ali se veoma brzo napiju masnoće iz hrane i kada se to zapeče dobiješ nepropusnu keramiku. O tome sam pisao pre nekoliko meseci.
Iako mi se to sa voskom više dopada, takođe možeš da koristiš bilo koje boje, od akrilnih, ako najbolja varijanta, preko svih ostalih vrsta boja pa do samih tempera i akvarela, a da to potom učvrstiš nekim premazom, bilo da se radio o akrilnoj disperziji (akrilik, drvofiks...) ili o nekom drugom laku, za parket, čamce.... Naravno, svaki dan neki novi pronalazak na polju tehnologije boja i lakova, pa već koliko sutra ova lista bila bi duža.
Ali da rezimiram, može sve, samo to uglavnom nije za upotrebu, tj. korišćenje, već samo za dekoraciju.
Svakako naiđi, ovde je priroda oko Dunava divlja i netaknuta, inspiriše i opušta, bitno drugačije od BG haotičnog ritma.
Evo nekih prvih radova, u pitanju su kašike sa keltskim motivima.
![img_0254 [640x480].jpg](https://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/img_0254__640x480_.jpg "img_0254 [640x480].jpg")
Zna li neko kako napraviti šamotnu ciglu za peć?Koji mi materijali trebaju i sam postupak?
@dulebu
Ovo mi je promaklo... baš su ti lepe kašike. Da li si već krenuo i sa našim motivima pa da se pojaviš i na Konkursu za zvanične suvenire Srbije , mislim da bi imao uspeha...
Druze vidim da se dosta razumes pa da te pitam.Evo vako ja radim na ciglani u sremskim karlovcima.imamo raznih glina.Reci mi kakva je plava glina za obradu.hteo bi da malo pravim neke manje skulpturice al ne znam kakva je priprema te gline.Nasi tehnolozi pojma nemaju al dobijaju platu za to.konkretno hteo sam da napravim prvo sac ali mi uvek pukne dok se susi.sta da radim do sad sam ih napravio barem 20 uvek nesto kombinovao al uvek ispuca dok se susi
Najverovatnije pucaju zbog prebrzog susenja, probaj da predmet stavis negde u zavetrini i hladovini 10 do 15 dana sa povremenim okretanjem.
Lutajuća, hvala na komplimentu i informaciji. Mislim da sam još zelen za neki ozbiljniji rad a glina mi je super za odmor od ljudi i uopšte svega što nas okružuje.
Postiraj neki svoj rad da maznemo koju caku 
Treba dosta znoja prosuti da bi se moglo reci da je se majstor.....
Prvo izvinjenje svima na ne dugom javljanju i ne odgovaranju na pitanja. Ipak ako otvorim temu osećam obavezu da barem budem prisutan. Ali neke obaveze pritisle....
Za Ledinci,
Šamotna cigla može da se pravi od šamota i gline. I to je to! baš sam pomogao, zar ne?! Sada i detaljnije:
Šamot je mlevena već pečena glina, keramika, koja je pretrpela sve termičke šokove koji se dešavaju prilikom procesa termičke obrade, pa je otpornija na pucanje prilikom žarenja. Ona se melje u različite granulacije, u zavisnosti od potreba i meša sa sa glinom u količini koja takođe zavisi od potreba.
Šamot se dodaje i u glinu koja se koristi za umetničko modelovanje i rad na grnčarskom točku koja u tom slučaju spečava da glina gude ljigava i migoljiva prilikom dodavanja vode, što je čest slučaj kada se vrti na točku. Naravno šamot može da se dodaje i naknadno, u već pripremljenu glinu, ukoliko je nema uopšte ili nedovoljno i kreće se oko 20% za modelovanje i rad na točku, ali može da bude i znatno više. Granulacija je tada mala, tako da je šamot sitan koliko i prah i pesak ili samo malo krupniji jer je veoma oštar i može da zadaje muke prilikom rada na točku. Ja svima preporučujem da za umetnički rad koriste glinu sa šamotom jer je stabilnija pri modelovanju, bolje se suši, manje puca, i manji je škart prilikom pečenja. Granulaciju i procenat izaberite sami, već kako ko voli i za šta mu treba. Neko voli fine, čiste forme, a neko pak da ima rustične površine, bogatog reljefa.
E sada, predpostavljam da tebi Ledinci treba obična šamotna, izolaciona cigla, pa da o tome kažem koju reč. Šamot možeš sam da napraviš ili da kupiš u džakovima, sam odluči, ali lomljenje keramike na potrebnu granulaciju je dosadan i zamoran posao. Glinu kupuješ ili sam kopaš, ali opet zamorno i dosadno. Ali u duhu SSM sve može! Mešaš u donosu koji ti odgovara, ali može 50%-50%, pa i više, sve zavisi za šta ti treba i koliko glina može da podnese. Glina u ovoj priči služi kao vezivo, da sav šamot ostane u komadu i oblika cigle, tako da ne preteruj ni sa jednim bez potrebe. Oblik biraš sam, ali što deblje i punije, to je sušenje i pečenje sporije. Pečenje kao cigla 650ºC pa na dalje, zavisi od toga za šta ti treba. Ako je za kamin ili tome slično sasvim je dovoljno od 650ºC do 750ºC.
Ako ti treba šamotna cigla za toplotno - vatrostalnu izolaciju preporučujem neka druga rešenja mnogo bolja i pre svega lakša, ali ako ti trebaju kaljevi, kao elementi za akumulaciju tiplote odličan izbor. Naravno šamotna cigla je jeftinije rešenje, ali do zla boga teško za transport.
Ne znam da li sam pomogao, ako treba još nešto ja ću detalnije.
Da, još nešto. Ako imaš nameru da praviš peć za keramiku, šamotna cigla je loš izbor. Prvo ona akumulira toplotu i peć se sporo zagreva i troši više struje, jer trošiš mnogo energije za zagrevanje i samog ozida peći, a potom se sporo hladi jer imaš efekat termoakumulacione peći u kojoj šamotne cigle čine glavni sastojak. Na kraju takve peći je velika muka pomeriti i peseliti, te stoga dobro razmisli gde će joj biti mesto.
Za dado_bojanic-a
Neke gline su otpornije na sušenje i pečenje a neke manje, što si i sam zaključio. Pravilo je da se glina drži u najlonu, pa i sam gotov predmet, kako tokom rada, a i nakon završetka. Varijanta ”Žuri mi se!” ne postoji u keramici.
Neke gline, nalazište u Kanjiži konkretno, traže da ”sazriju” pa se nakon modelovanja drže desetak dana u komori u kojoj je vlaga 100%, pa tek onda suše.
Sa ostalim glinama, iz lokalnog kopa, kraja ili od nekog grnčara, traži malo istraživanja i eksperimentisanja kako treba postupati sa njom. Ja koristim kupovne, industrijske gline koje mogu da se suše bez pokrivanja i bez skoro ikakve bojazni da će puću u sušenju ili pečenju.
napominjem da je sušenje najrizičnije, jer se često mikro pukotine ne vidljive, a opet nastale tokom sušenja, pojavljuju i pojačavaju prilikom pečenja ili tek glaziranja! Stoga, lagano sušite jer je to preduslov za uspešne konačne rezultate.
Sledi logično pitanje šta je lagano, koliko je to dana, nedelje, meseci... Ne treba preterivati. Vrelog letnjeg dana glina bi se osučila skoro za dan, što bi bilo sjajno da možemo da je pustimo da se osuši tako brzo, a vlažnog i kišovitog jesenjeg dana i otkriven predmet može da se suši danima.
Idealno je da tanje, na točku vrtene predmete sušite nekoliko dana, a deblje, skulpture i nešto slično tome modelovano nekoliko nedelja. Ne treba čekati mesecima, na šta sam nailazio, pa me pitaju je li dovoljno ili treba još, a nikako ne treba žuriti.
Propustio sam glavno!
Kako pokriti, čime, kako sprečiti da se presuši...
Najlon je sjajno rešenje, kese, džakovi, vreće... Debljina ne igra ulogu, jedino što su deblji najloni suviše kruti pa ne prekrivaju ravnomerno i oštećuju sveše modelovanu glinu.
Najjednostavnije je da uzmeš tanku kesu odgovarajuće veličine i kompletno prekriješ predmet. Malo se otkriju krajevi ili probuši rupa na vrhu (pušači to čine cigaretom) te tako sotavi neko vreme. Postepeno se otkriva sve više dok na kraju ne skineš kesu potpuno.
Ukoliko želiš da svoj rad nastaviš kasnije i ne želiš da se osuši duže vreme možeš da staviš malu posudu sa vodom, čašu unutar pokrivenog dela kako bi obezbedili konstantno vlaženje. Tako, dobro ušuškano, može da ostane i mesecima, mada ne preporučujem, najbolje je sve dovršiti u cugu.
Što se boje gline tiče, to ne govori mnogo. Gline koje daju skoro beli crep mogu u vlažnom stanju da budu od svetlo sive pa do skoro crne, pre tamno mrke, a terakot gline su obično od žuto oker pa do maslinasto zelene. Stoga, plavo mi ne znači mnogo, ali ako se koristi za proizvodnju opeke, sigurno će biti terakot boje, jer oksida gvožđa ima u skoro svakoj glini. Što više to je crvenije, logično!
Međutim, palo mi je još nešto na pamet, možda je to ključ do tajne zašto ti sač ne uspeva. Predpostavljam da radiš na nekoj podlozi koja je otporna na vlaženje, često je to neka plastika, lim ili neka impregnirana daska u stilu blažujke. Predpostavljam dalje da kada sač završiš na istoj podlozi i ostaviš da se suši. Tako zalepljeno za podlogu, bez cirkulacije vazduha ispod dna predmeta dešava se da se gornji deo dna suši, a donji ne. Govorim samo o dnu, bočne strane se suše ravnomerno. Usled toga gornji deo se skuplja, donji ne može i dolazi do neravnomernog sušenja, pri tome je još i sam predmet zalepljen za dno i eto razloga za pucanje! Česta stvar i pojava.
Rešenje je prosto, kada sve završiš odlepiš od podloge, provučeš ribarski konac, najlon, odvojiš od podloge i ispod umetneš list ili dva novine i sve vratiš na isto mesto. Naravno da će ti se malo poremetiti, ali popraviš šta je već potrebno i sve će biti u redu. taj list novine je sasvim dovoljan da se po njemu dno lepo osuši. I naravno kesa preko pa lagano....
Možeš i da modeluješ na novini ili krpi još bolje, ali nemoj da sve umažeš glinom i zabetoniraš za podlogu. Treba da vazduh barem minimalno može da prolazi ispod sača.
milanavala je dao dobar predlog, ja bih samo još podvukao kesa. Nikako na sunce direktno!
Nadam se da sam od pomoći, pozdrav svima i oni koji nešto dodaju i pitaju, a i onima koji samo čitaju!
Zdravo!Posto sam nova ovde interesuje me sve u vezi gline jer mi je od malena velika ljubav ali i zelja da jednog dana vrtim grncarski tocak.Ali kako to obicno biva u zivotu u mladosti se bavis nekim drugim stvarima a kako pocinjes da staris onda se vracas nekim svojim interesovanjima iz mladosti.Naime u nedostatku tocka pocela sam da eksperimentisem sa mlevenom ciglom i gipsom i mogu vam reci da predmeti pristojno izgledaju sto opet sve zavisi od kalupa.Da li neko radi na ovaj nacin?Volela bih da razmenimo iskustva.
Možeš li objaviti neke slike da vidimo kako to izgleda ?
Jednu slicicu sam objavila na " Dekoracije i suveniri" pa pogledaj a uskoro ce ih biti vise,naravno ako vas zanima.
Pre nego što kažem nešto povodom ove teme molio bih da se niko ne oseti prozvan ili uvređen mojim komentarom.
Mene ova tehnika podseća na građevinarstvo. Cigla+vezivo. Samo u mnogo manjim razmerama, nešto kao Lego kockice. Ne bih mogao da poredim sa keramikom, jer slična stvar može da se uradi i sa bilo kojim materijalom i to sve u stilu vezivo i punioc. Tako, recimo može da se radi i u kombinaciji papirmaršea (celuloza i akrilna disperzija iliti papir i drvofiks), drvena piljevina i neko vezivo, zatim gips i pesak, cement i pesak... Jedino što podseća na keramiku, u ovom slučaju je boja, ali i dalje same karakteristike koje diktira gips, znači krto je i hidroskopno. Svako izlaganje temperaturi iznad 100-150ºC dovešće do toga da se gips osipa i pretvara u prah gubeći svoje vezivne sposobnosti.
Ali da ne budem mnogo kritičan, dekorativno je i može se lako koristiti i u kućnim uslovima, ne zahtevajući nikakvu dodatnu opremu, osim, recimo kalupa kojim bi se dobila željena forma.
Glazure, glina i ostale stvari:
Na žalost dvomilionski grad, a ispostavilo se i često cela Srbija, glinu, a češće glazure nabavlja samo na dva mesta.
Jedno jeste Mezulić, čisti uvoznik i kod Saše Tomič (žena je u pitanju), tehnolog koji ima i svoju proizvodnju, ali i prodaje ono što ne pravi sama. Postoji još nekoliko hobi radnji koji nešto od toga imaju, ali nisu konkurentni sa cenama i izbor im je slab.
Ja sam napravio nekoliko kontakata da se ovde nadju i još neke stvari koje ostali ne nude, pa sam tako pre par godina postao distributer Shimpo grnčarskih točkova i u ponudi ima čak sedam modela u rasponu cena od 400-500€ pa do 1250€, ali ja imam dva (od ukupno šest) iz 1978. i 1980. godine koji rade još uvek perfektno i bez ikakvog remonta, te mi je to za početak bio dovoljan razlog da ih nudim drugima. Slažem se da ima i jeftinijih, video sam i točkove ručne izrade koji solidno rade, ali znam da im vek i kvalitet nije ni prineti. A ako me nešto nervira onda je to situacija kada nešto što mi treba konstantno ne radi ili mi treba mnogo napora, vremena i energije da stvar popravim i dovedem u pristojno stanje.
Sledeće se trudim da kod nas budu dostupne već gotove glazure, fabrički zamešane za odgovarajuću temperaturu i sa efektima koji su kontrolisani i kataloški specifikovani. Za sada stvar ide u dobrom pravcu i nadam se skorim pozitivnim rezultatima, jer hoću da izguram dobre i konkurentne cene.
Ali o tome ću vas još izvestiti, jer tu postoji dosta stvari koje mogu da se kombinuju, jeftinija i skuplja (efektna) glazura, pa da se dobiju sasvim solidni rezultati, a da se ne oslonite samo na jednog dobavljača i na monopolističke cene.