centralno grejanje-uradi sam

Ako nema pritiska u puferu, onda su danca standardna i nisu skupa (u NS sam našao svojevremeno i 0.9m danca od prohroma debljine 4mm za pritisak do 6bara) jer ide običan var. Mislim (ima ovde i stručnijih) da je 2mm suviše tanko. Meni niko nije nudio manje od 4mm.
Kvadratni može, ali ga stavi u ojačanja kao u neku korpu. Bukvalno, napraviš ramove od L cevi i sa unutrašnje strane zavariš lim. Ako ti pomaže, ja na mom plastičnim imam ojačanja (posmatrano odozdo) na 20cm, 40cm, 70cm, 120cm i 180cm visine, otprilike.
Kako si izračunao da ti je tih 1000l dosta? U optimističkoj varijanti je to oko 30kw energije. Koliki su ti gubici objekta?
Pošto je pufer bez pritiska imam na 130cm visine izlaz gde sam stavio silikonsko providno crevo (50din/m) koje mi služi za kotrolu koliko vode ima u puferu, a pri vrhu je otvor (1/2cola) koji omogućuje da vazduh izađe ili se vrati u pufer. Ne treba ekspanziona posuda.
Meni pufer nije do vrha napunjen i tako mi je dobro (plastični je - nema rđe).
Tebi bi više odgovaralo da pufer uvek bude skroz napunjen (kad nema vazduha ima mnogo manje rđe) a pošto ti je niži od prelivne posude onda može biti stalno potopljen. Samo na vrhu pufera ostavi neku cev na koju ćeš staviti običan ili automatski odzračni ventil i sve će lepo da radi.

Ako su gubici toliki onda je veličina u redu. Samo za minuse će trebati još nečim dogrevati.
Prelivna posuda je skoro na granici (voda se širi za 4% od 0 do 100*C), ali se obično stavlja prelivna ili ekspanziona od 10% količine vode.
Ako odzračuješ preko prelivne posude, strogo pazi na nagibe cevi. Mada bi ja rađe ostavio jednu cev od pola metra na vrh pufera i ventil na kraju pa uvek kontrolisao da nema vazduha u njemu. I onda me briga za nagib.
Sve zavisi od konkretnog rasporeda.

Prelivna posuda mora biti uvek najviša ako je otvoren sistem. Ne mogu biti na različitim visinama jer će se onda (po zakonu spojenih posuda) voda sa one više preliti u onu niže.
Pažljivo to isplaniraj. Možda i onih 50l bude dosta jer se tebi temperaura vode kreće od 40-80*C npr. Ili zameniti sa jednom od 100l.

Pozdrav!
Molio bih vas za savet.Imam instaliran sistem centralnog grejanja na čvrsto gorivo koje greje 210 m2(prizemlje i dva sprata).Kotlovnica se nalazi u prizemlju. Sad imam jedan prostor od 70 m2 koji se nalazi u podrumu i koji se ne zagrejava.Interesuje me da li je moguće taj prostor grejati sa postojećim sistemom jer bi radijatori u podrumu bili ispod nivoa kotla na čvrsto gorivo(drva-ugalj).Ne postoji mogućnost da se kotao prebaci u podrum i mora ostati tamo gdje se nalazi. Hvala!

hvala

Ako je kotao takav da se temperatura može kontrolisati (gas, struja) onda nema problema.
Ako je kotao na loženje onda majstori izbegavaju takvo rešenje i, uglavnom, kotlarnicu obavezno urade bakarnim cevima jer je preporučena temperatura za aluplex do 90*C. Kotao kad prokuva ima malo više i tada bakarne cevi preuzimaju prvi udar, mada aluplex može kratkotrajno (do desetak minuta) da izdrži i veće temperature. Izlaz sa kotla na loženje je obično bar 5/4" pa je preporuka da se do prvog grananja održi taj prečnik.

pozz.svima.novi sam clan ovog foruma pa me interesuju saveti i predlozi iskusnijih clanova.Imam kotao marke Megal,jacine 40kw.Grejem 2 kuce,kvadrature od nekih 270m2.Kuce su izolovane,pa me sad interesuje da li je kotao ove jacine slab ili jak za ovu kvadraturu.izolacija i pvc stolarija.dimnjak skoro 11m visine.Ako bi mogli da me posavetujete u vezi toga.hvala unapred svima.

Ja imam kotao Termomont TKK3 40-50 kW ,predvidjen za povrsinu 220-270 m2,koristim ugalj susene vreoce i kreku,grejem dva nivoa ukupne povrsine 35o m2,greje super.
Zavisi gde bi ti kotao bio,koliko su udaljene kuce,ako vuces grejanje iz jedne u drugu kucu cevi mora da budu dobro izolovane.

U onoj u kojoj dobiješ razliku temperature polaz-povrat da se poklapa sa projektom grijanja kad je potrošnja najveća (prvobitno zagrijavanje objekta).

Ko te sprečava da pumpu prebaciš u drugu brzinu, ostaviš tako 3-4 sata i vidiš da li je bolje? Ako je nedovoljna cirkulacija vode onda postoji (pri dodiru rukom) razlika u temperaturi gornjeg i donjeg dela radijatora. Kod moje Grundfos pumpe najveća brzina je kada je ona crta u pravcu centar rotora pumpe-ivica pumpe (ako je pumpa vertikalno postavljena onda je taj prekidač u horizontalnom položaju). Ili idi na Grunfosov sajt, nađi svoju pumpu i pogledaj položaj prekidača.

Nisam baš siguran ali da se pokvare 2 od 3 brzine odjednom mi je malo čudno. Možda je moguće. Navoji rotora bi trebalo da su posebno za svaku brzinu kod Grundfosa.
Da li je moguće da na nižoj brzini pumpa radi a da ti to ne čuješ? Ili se za pola sata ohlade cevi i radijatori kao da nisi upalio grejanje. Ja moju pumpu na 1. i 2. brzini uopšte ne čujem, a znam da radi jer su radijatori topli (malo je veća razlika gornjeg i donjeg dela, a kad stavim na 1. brzinu radijator gore je topao ali je donji deo radijatora jedva mlak).
Bez obzira na sve, mislim da ti je pumpa na najvećoj brzini i razlika odlazne i dolazne vode treba da je oko 10*C.
Sad mi samo nije jasno zašto te to muči. Ostavi to tako dok ne prođe sezona a onda budi spreman da kupiš novu ili popraviš ovu kad se pokvari. Radi na najvećoj brzini? Pa šta? Većina majstora i ostavi pumpu na najvećoj brzini.

Ako pumpa cirkulira vodu a u kući ima dovoljno topline, onda se voda neće smrznuti.

A ako samo cirkulise voda jer moze da mrzne,mislim do kolikog minusa moze tako da radi bez opasnosti od smrzavanja??

To ovisi o tome koliko topline ima u kući. Što je kuća hladnija to će prije da smrzne voda. U svakom slučaju, voda če se smrznut ako dođe do temperature od 0°C

postoje i antifrizi za sisteme grejanja, to je naročito pogodno za vikendice i kuće u kojima se ne boravi preko cele zime već samo povremeno pa da se ne bi stalno sistem punio i praznio vodom lepo staviš antifriz i miran si do minus 10-20-40 koliko već napraviš rastvor.