Mislim da si definitivno u pravu.Meni je problem prostor,mada bi pored radijatora compact 20 možda mogao da se postavi neki liveni kotao manjih dimenzija.U principu imam dovoljno vremena da razmotrim sve opcije.Naravno,svaka ideja je dobrodošla.
Grejanje na pelet
Malo se premisljam vezano za intervale doziranja peleta. Naime u mom slucaju puz ne dozira ujednaceno sto je i razumljivo posebno zbog razlicitih duzina komadica peleta. Medjutim, cesto se desi da puz ne ubaci nista dva ili tri puta za redom pa onda bukvalno u jednom cugu saspe vise nego duplu dozu sto na manjim snagama zna da prigusi plamen i kotao izgubi "momentum". Puz je trenutno podesen da dozira u relativno kratkim intervalima od 1,6 do 2,8 sekunde sa puzama od 9,3 do 8 sekundi (gledajuci od snage 1 do 5). NIsam jos probao sa duzim trajanjem doziranja recimo da pocnem na min snazi sa 3 sek i pauzom od recimo 16 sekundi, sto daje cca 10 kW minimalne snage, i tako redom na vise. Puz je relativno brz (za minut ubaci cca 250 grama) pa mu nije lakao naci idealan tajming. Takodje nisam siguran da li ucestalo aktiviranje puza utice negativno na sam mehanizam, mada bi trebalo da je to robustan dio opreme otporan na sve rezime rada. Ima li neko slicno iskustvo? Inace kotao je iskljucivo na pelet proizvodjaca Termomont, model Toby 30 kW 2014. Zakacio sam sliku displeja sa ocitavanjem nekih radnih parametara. Ako neko zna sta znace ocitavanja u 2, 3, 5 i 7 redu gledano odozgo. Znam da je u trecem redu brojka 115 jacina ventilatora, a u prvom redu su temp.gasova i kotla.
Hvala!
@ironmaiden
Kako meni nije ovo jasno. Kod mog kotla Toby12 vremena su totalno drugacija. Doziranja su tu negde ali pauze su mi na 2 do 2.5 sekunde. Puno cesce dozira a daleko manji kotao. Jedino ako je konstrukcija puza drugacija tj da je ovaj manji pa da je zbog toga potrebno da cesce dozira....
Moguce da su puzevi razliciti. Jeste li probali test doziranja za 1 min. Ja sam na osnovu mojih 250g/min i potreba za energijom dosao do ovih vremena rada puza. Ima li kod Vas problema sa kontinuitetom u doziranju?
Nisam se toliko jos igrao sa kotlom mada moracu, definitivno. Ima isti problem sa doziranjem ali kontam da je predvidjeno tako da radi zbog svojstva peleta. Drugo da je to neko tecno gorivo, tamo se moze dodavanje daleko preciznije korigovati, ovako kako puz "zgrabi". Najveci je problem razlicita duzina peleta kako mi se cini.
@ironmaiden
Displej, očitavanje parametara, servisni meni i sva ostala podešavanja kod kotlova TOBY 20-50kW (modeli iz 2013. i 2014. godine) su identična kao kod kotla BIODOM model 2010 (kotao koji ja posedujem). Ono što sam uspeo da rastumačim kod očitavanja radnih parametara je sledeće:
1. red - temperatura dimnih gasova TF i trenutna temperatura vode u kotlu TH
2. red - P0 - modulacija, P1-P5 - trenutno aktivna snaga kotla, TA-32 i ST13 stoji i kod mene i možda je neka verzija softvera
3. red - OC - vreme rada puža (transportera) u desetinkama sekunde (na slici 012 znači da radi 1.2 sekunde), OF - brzina ventilatora, C - vreme stajanja transportera (na slici 072 je 7.2 sekunde)
4. red - ???
5. red - IN - ???, OFU - ukupno vreme rada kotla u satima
6. red - ???
7. red - ???
8. red - tajmer koji odbrojava unazad vremena stajanja ili rada transportera do promene stanja
Hvala puno na pojasnjenju displeja. U 7.redu dva ocitavanja nisu konstantna pri radu kotla i mozda su vezana za ocitavanja sa presustata koji je stavljen u novom modelu. Da li znate u kojim jedinicama je data brzina ventilatora? Moje trenutno setovanje ventilatora je 65, 70, 75, 80 i 85 od snage 1 do 5 (300 je max brzina). Sa ovim brzinama sam dobio stabilan zuto-narandzast plamen sa vrlo malo iskrica. Pepeo je fin i nema ugljenisanih peleta kao pri vecim brzinama. Pri paljenju ventilator startuje sa 110, a u stabilizaciji plamena je 115. Mozda i tu ima prostora za smanjenje brzine.
E vidis i ventilator je ogromna razlika. Meni brzina ide od nekih 170 do 210 u radu.... Inace to mi je podesavao serviser iz termomonta.
njemu je fi 120 a tebi fi 80
u pravu si. Na to sam zaboravio... Mada stvarno je prevelika razlika u off-u, njemu je prosek nekih 8.5 sec a meni 2.0 sec a duzina ubacivanja je manje vise ista. Ispada da (ukoliko nema neke bitne razlike u puzu kao sto su precnik, korak i brzina okretanja) ovaj moj kotao dobija daleko vise peleta. Definitivno moram da uradim onaj test doziranja. Aj vas molim da objasnite kako da pokrenem puz da radi minut pa da i to odradim?
Tacno, Boree je dobro zapazio, a kod mene i dimnjak ne pravi veliki otpor visinom (3 m) i precnikom (160 mm). Sto se tice testa doziranja ja imam opciju podesavanja trajanja pocetnog punjenja pred potpalu. Podesio sam je na 60 sek.zatim otvorio vrata kotla i izvukao posudu sa ubacenim peletom. Sa par testova dobio sam oko 250 g/min. Mislim da toby ima opciju rucnog punjenja ali nisam siguran kako se pokrece. U uputstvu za toby 2014 kaze da se pridrzi taster za setovanje temp.kotla 10 sek. Kakav je pepeo kod vas?
Tacno, Boree je dobro zapazio, a kod mene i dimnjak ne pravi veliki otpor visinom (3 m) i precnikom (160 mm). Sto se tice testa doziranja ja imam opciju podesavanja trajanja pocetnog punjenja pred potpalu. Podesio sam je na 60 sek.zatim otvorio vrata kotla i izvukao posudu sa ubacenim peletom. Sa par testova dobio sam oko 250 g/min. Mislim da toby ima opciju rucnog punjenja ali nisam siguran kako se pokrece. U uputstvu za toby 2014 kaze da se pridrzi taster za setovanje temp.kotla 10 sek. Kakav je pepeo kod vas?
Kod mene je pepeo sivkast, dosta je krupan. Nije ona fina prasina, mozda je malo krupniji od peska mada to zavisi i od peleta (kontam). Inace, sljake nemam uopste jedino mi se zna desiti da se ponekad ugasi i prijavi "alarm nema goriva" i to samo na 1. brzini tj modulaciji.
Zbog malo peleta u doziranju tj još je rano za fina štelovanja jer je toplo i imate više energije nego što je potrebno , kad dođe 5 stepeni biće bolje. Kotao preko izduvnih gasova registruje da ima malo tj nedovoljno goriva za nesmetan rad. To je i jedan od razloga zašto su ko ironmaiden-a duge pauze između doziranja , kad zaladi smanjiće se to na par sekundi .
Imam viadrus 22 sa 7 clanaka tj.35 kw i u nedomici sam da li da kupim neki kotao na pelet ili da ugradim gorionik na mom kotlu.Koji gorionik bi mi vi preporucili za Viadrus i koja bi bila potrosnja peleta ako sam prosle zime potrosio oko 15 m drva a grejem 2 sprata sa po 75kvadrata i jedan bojler od 80l.
Ne bih da pametujem mnogo ali na osnovu procitanog iskustva a i licno sam se uverio i kod mojih poznanika za imaoce Viadrusa najbolje ( najjeftinije ) resenje je Viadrus +Feroli i turbulatori.
U tvom slucaju je to dobitna kombinacija uz relativno mala ulaganja .
Viadrus U22 se lepo konvertuje na pelet. Radio sam kombinaciju sa Ferrolijem P7 i distancerom, zbog dubine kotla. Turbulatore smo postavljali samo na 2 ostali su radili i bez turbulatora. Inace, konvertovao sam i U24. Isto lepo radi i optimalna potrosnja .
A kakvo je vase misljenje o gorionicima Termis iz Knjazevca posto su mi tu na 60 km od Pirota
Vrlo prilagoddljiv gorionik.
Zvao sam ljude iz Knjazevca i dopada mi se to sto oni proizvode i ugradjuju gorionik.Termis je skuplji od Ferolija ali cena mi nije na prvom mestu vec kvalitet tako da i dalje ne znam za koji od ova dva da se odlucim.Citam ovde da se dosta njih zale na kvalitet peleta a mi ovde i nemamo neki izbor tako da cu verovatno uzeti Eco pelet ili pelet iz Knjazevca pa me i to zanima da li su ova dva gorionika probirljiva po pitanju kvaliteta peleta.
Pa i nije puno skuplji,kad sam zvao za ferolii sa bunkerom je kostao oko 850 evra bez ugradnje a termis kosta 890 evra e sad pogledaj koliko kosta termis u Grckoj i sve ostale komponente drugih proizvodjaca
Kreni od sedme strane
http://thermis.com.gr/docs/KATALOGOS%20PROIONTON%202014.pdf
Veliki pozdrav svim forumasima.
Ja se prvi put javljam i ako pratim ovu temu duze vreme. Predpostavljate, prelazim sa uglja na pelet (lozim se vec vise godina pa su se sad nekako stekli uslovi).Radi se o porodicnom dupleksu (kuca u osnovi oko 115kvm na tri nivoa vertikalno podeljena po pola pod istim krovom), solidne izolacije (krov 20cm tervola zid 5cm stiropora troslojna stakla na vecini otvora). Do sada je svaka jedinica imala svoj kotao (tam stadler od 25kw), osamdesetih smo se grejali na naftu a od devedesetih na ugalj. Plan je preci na pelet, jedan kotao jedna kotlarnica (smanjiti duplo gubitke) i izbaciti ugalj.
Naravno kako to obicno biva ljudi vole da komplikuju pa je i kod mene kompleksna situacija. Sutereni (koje odavno ne grejem jer je to prostor za zezanje i hobi) su radijatorski jednocevni sistem kao i potkrovlja (uglavnom sobe za spavnje). Dnevni boravci (sprat uglavnom otvoren prostor) imaju podno grejanje. Kada smo gradili kucu pre tridesetak godina ja sam hteo da cela kuca bude u podnom grejanju ali mi majstori tada nisu dali valjda iz neznanja a to tada skoro niko nije radio pa sam sam i uradio podno grejanje a majstori me zezali kako ce oni lako da na keramiku postave radijatore jer su bili ubedjeni da to nece raditi.
Sve u svemu podno radi perfektno i steta sto tada nisam uradio sve u pod. U to vreme automatika je bila izuztno skupa i nedostupna pa sam sa onim sto se nudilo uradio kotlarnicu. Svaki nivo je imao svoju pumpu komandovanu spratnim termostatom a kotlovi su radili na naftu popud bojlera odrzavali zadatu temperaturu i sve je radilo ok. Podno sa cetvorokrakom rucnom mes slavinom. Sistem sa puno pumpi ali je sve radilo ok. Sa prelaskom na ugalj sistem je funkcioniso solidno sa ful otvorenom mes slavinom i nepreciznom regulacijom temperture, ali uglavnom ok (kad nalozis kofa od jupola puna susenih vreoca po kotlu temp se digne do 55 stpeni a potom zatvorim cugove i onda mulja desetak sati pa ponovo). Prosle blage zime potrsio za sve oko 2,5 t susenih vreoca i 2,5m drva. Nocom malo grejale klime.
Plan je kotao npr TOBY 30 ili slican i nova instalacija kotlarnice koja mi je najveci rebus. Da li ostati pri istoj logici i napraviti slicno sa po cetiri pumpe (za svaki nivo + pumpa za 300l bojler za potrosnu toplu vodu) ili nesto menjati?
Cenjeni forum ima jako iskusne ljude te vas molim za misljenje,savet sugestiju.
Izvinjavam se sto sam opsiran ali nekako moram dati stanje na terenu.
U prilogu je crtez (ko mali djokica) sa nekom idejom.
ono sto meni bode oci su veliki broj pumpi-nekazem da je to lose cak sta vise treba tako -imao si dva kotla sa kotlovskim izlazima mozda 5/4 col i morao si odraditi stelovanje protoka kroz sve pumpe -sad ces videti sta je problem to isto uraditi sa osam pumpi a najverovatnije na isti presek cevi-ako nemas merace protoka na kolektorima ima da se zabavljas kolko oces
Broj pumpi i meni bode oci nemogu da zamislim sta ce se desiti kada sve prorade u isto vreme.Koliki treba da budu sabirnici da bi svaka pumpa povukla dovoljno vode?Da li je dovoljno 5/4koliki je i obicno polazni vod od kotla i kolika trba da bude dimenzija cevi i ventila na polaznom vodu od sabirnice(razdelnice) ka pumpama.Sve su ovo za mene nepoznanice.Ranije je izlaz iz kotlova bio1"
i tri pume su bez sabirnice polazile iz tog cola i bilo je problema sa cirkulacijom ali sam sa devljenjem ventila nekako uspe da to nastelujem.Najveci problem je bio podni sistem posle mes slavine koji je ostajao bez tople vode kada se ukljuce druge dve pumpe.to sam resio tada jos jednom pumpom u povratnom vodu posle mes slavine i sve je bilo ok.Sada se socavam sa 8 pumpi na jednom kotlu i neznam da li ce to raditi.U praksi ce najverovatnije raditi pumpe za podno iza potkrovljlje ali bi bilo dobro kad vec radim postaviti dobro temelj sto se kaze.Bojleri za potrosnu vodu vec postoje i ono za sada rade na struju u nocnoj tarifi ito je za sada ok u buducnosti na sunce imaju po 2 izmenjivaca a mozda i na pelet ako bude isplativo.Kojom logikom postaviti stvari
sta ce da pali i gasi kotao kada su dve kuce u pitanju?Ranije su termostati komandovali pumpama a tajmer gorionikom na kotlu.Rebus za rebusom.Opet sam preopsiran. Izvinite.
razmisli o tome da podno za oba stana idu preko jednog voda koji bi imao automatiku za klizno vodjenje po spoljnoj temperaturi
sanitarnu vodu bih grejao preko diferencijalnog termostata sa 4 sonde tako da u slucaju kolektora imas sve spremno narvno tu moras i da stavis i motorni loptasti ventil koji bi prekidao cirkulaciju kada se voda zagreje da ne bi imao gubitke
radijatorsko bih vezao preko termostata i mot loptastog venitila za svaki vod posebno
kotao bi radio samostalno prema svojoj regulaciji
razmotri varijantu da u buducnosti ubacis akumulaciju sto bi ti u mnogome rasteretilo sistem tako da kotao greje akumulaciju a iz nje bi vukao ka potrosacima
ukratko toliko
pozdrav
]
Problem je različit otpor sistema gde (u principu) podno ima veći otpor protoka pa si to rešio dodavanjem pumpe na podno.
Lepo bi bilo kad bi neko izračunao koliki ti je otpor kojeg sprata, ali ko će to da radi?
Pošto je dosta potrošača, trebalo bi da kotao radi stalno (podno ne voli noćna gašenja) i sa 2 pumpe (svaka na po pola kuće) stvar bi bila rešena. Dešava se da grejna tela nisu dobro izračunata i onda su pojedine prostorije hladnije. Ti si to korigovao novom pumpom a može se korigovati i termostatskim ventilima.
Dakle, ideja je da kotao stalno radi i šalje npr 50*C u sistem sa jednom pumpom po etaži (ovo ako u pola kuće nema nikog pa se ne greje). Kada se prostorije zagreju, termostatski ventili će se pritvoriti (ili zatvoriti) i podno će dobiti dovoljno energije. Ovako ćeš imati kontrolu temperature u svakoj prostoriji a ne samo u jednoj (referentnoj) gde se nalazi termostat koji uključuje pumpu za etažu.
Ugradnjom pumpe po etaži se samo ubrzava zagrevanje prostorije povećanjem protoka. Tvoje pumpe bi po etaži trebale biti najviše 30-40W.
Promenom samo kotla sve će raditi kao i do sada i to je najmanja investicija. Pumpe imaš, mada i termostatski ventili koštaju oko 15evra po radijatoru što nije neka investicija.
Sistem moze jako lepo da se odradi sto se tice hidraulike. Regulacija rada pumpi se moze vrsiti ili preko sobnih termostata ili automatikom. POstavljanje kalorimetara nije verovatno ni potrebno, jer ne vidim svrhu toga u privatnoj kuci. Sto se tice podnog grejanja, regulacija moze da se izvrsi ili termostatskim mesnim ventilom sa ogranicavanjem temperaure na polazu i konstantnim radom pumpe podnog grejanaj. Ili putem regulacione automatike, sa elektromotornim ventilom i sobnim termostatom posto regulacija po prostorijama sada nije izvodljiva. Sto se tice balansa sistema, to se lako da regulisati kosim balansnim ventilima sa ugradjenim prikljuccima za merenje protoka tj dif pritiska.
Sto se tice rada vise pumpi, to nije nikakav problem. Proracuna se dimenzija sabirnika i razdelnika po zahtevanoj tj potrebnoj snazi po grejnim krugovima. Drugo, ja bi radi boljeg hidraulickog balansa postavio hidraulicku skretnicu, jos par regulacionih ventila, jos jedna pumpa...itd.
Sto se tice akomulacionog bojlera, na toj grani je obavezno postaviti elektromotorni ventil sa pratecim diferencijalnim termostatom. i da sam bojler uzima visu temperaturu vode iz razdelnika, a da se regulacija za podno i radijatorsko grejanje vrsi tek prema grejnim krugovima. Tada kotao mzoe da radi na svojoj radnoj temperaturu od npr 75. Ka podnom da saljes 40C a ka radijatorima npr 50C.
Sve te probleme rešava akumulator toplote, koliki god da jeste: što veći - to bolje, ali dovoljan bi bio i onaj od 500 litara - gorioniku se zada da da održava akumulatop (polu)punim, termostati sa svakog etaža uključuju/isključuju odgovarajuću pumpu, mešnim ventilom se održava (dovoljna) temperazra potisnog voda u grejnom krugu pre pumpi, za podno bi moralo da bude još jedan obaška koji dodatno smanjuje temperaturu koja ide u sistem, tajmer se "preskoči" i sreća-sreća-radost. Nije to bog-zna-koliko skupo, mada jeftino nie, ali je korisno i definitivno.
Bez bufera je ne bi ni probao da radi , kad ti se uključe sve pumpe (8 što mi nekako puno deluje , a pošto ima 8 pumpi to je kao 8 ktugova potrošača i na svaki treba staviti nepovratni ventil da ne bi pumpe vrtile međusobno u krug vodu) to je veliki protok vode kroz kotao i ne verujem da on može toliko da zagreje vodu , naročito kad zahladi na minus .
Pa zar niko ne razmislja da uzme kotao na pelet i pored (ukoliko ima mesta) poveze i kotao na drva/ugalj? To je definitivno daleko bolje resenje od kotla sa postavljenim gorionikom.