Pozdrav svima, razmisljao sam da pravim akumulacionu posudu za moj otvoreni sistem za grejanje, zapremine nekih 1000 litara, jer ove gotove jesu dobre ali ja te novce nemam. Evo kako sam mislio, trebala bi da ima izmenjivac toplote u vidu bakarnih cevi, znaci ako je zapremina 1000 litara, a kotao oko 20 kw, koliko bi trebalo i kojih cevi tj koje debljine ili ine u koturu. E sad sama posuda, mislio sam da je pravim u kockastom obliku od gvozdene plocevine dimenzija 100*100*100 a debljina plocevine mislio sam da bude 3 milimetra, e sad sta mene interesuje, nije problem d anabavim plocevinu, vec me interesuje koliko moze da kosta da se to izvari autogeno, ili co2 kako vec ljudi rade. Hvala svima unapred.
Izrada Akumulacione posude
- Login or register to post comments
- 63214 prikaza
Za printanje
Interesantna tema.
I ja sam cuo da bi bilo bolje da posuda bude ovalna.
Padaju mi na pamet one metalne cisterne za naftu ,
vertikalne ovalne.
Polovne se mogu naci 2t za 200 e na oglasima.
Mozes da ih oblozis staklenom vunom sa alu folijom.
Ali njih ne mozes naknadno pocinkovati iznutra mislim...
I pitanje je da li im je debljina lima dovoljna da izdrze
Neki pritisak od 2-3 bara?
A sto se tice kolicine vode, logicno je da sto je manja
Kolicina brze i lakse ces je zagrejati.
Svaki savet je dobrodosao....
Uzdravlje!
Pozdrav
Vec par meseci se bavim prikupljanjem podataka u vezi izrade akumulatora toplote. Do sada sam se grejao na propan iz cisterne ali je postalo preskupo. Planiram da uzmem jos jedno brojilo za struju pa da ne ulazim previse u crvenu zonu. Kupicu 100 metara alpex cevi i napraviti izmenjivac od toga. Za akumulator sam jos u dilemi izmedju cisterne za loz ulje i plasticnog rezervoara koji je skuplji ali je trajno resenje. Posuda nece biti pod pritiskom. U njoj cu samo zagrevati vodu pomocu elektro grjaca. Planiram 6 komada od 3kw na 380v da bi sto manje opteretio faze. Izmenjivac cu povezati na postojeci razvod cevi. Na ovu temu je puno korisnih informacija koje su mi najvise pomogle ostavio Tihi2, pogledajte njegove postove.
Ovde ima dosta informacija za pocetak
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-...
Hvala za link od clana Tihi2.super je napravio
akumulaciju.svidja mi se ideja da
nije pod pritiskom, i da bude od neke
deblje plastike.
Mozda bi se mogla naci i neka plasticna
polovna cisterna preko oglasa.recimo one
sto voze na traktoru za prskanje voca?
nisam skontao zasto je morao
poklopac posude da lepi silikonom,
zar ne moze biti otvoren ako nema pritiska?
Mora da se zatvori poklopcem jer voda isparava (i šerpu zatvoriš poklopcem da se ne gubi toplota). Dovoljan je bilo kakav otvor (moj je Fi 22mm) da rezervoar ne bude pod pritiskom.
Silikon dobro lepi, otporan je na vlagu (paru - ipak je tu voda od oko 80*C), izdržava do 180*C (takav sam stavio) i kad se nanosi u obliku gela je, pa kad se stavi poklopac razlije se, popuni neravnine, zalepi i očvrsne.
Za plastiku obrati pažnjui da li izdržava 100*C. Sve one bele traktorske su do 60*C - za ovo neupotrebljive. Zvao sam i proizvođače i nisu mogli/hteli da garantuju čak ni 80*C. U razgovoru kažu "može", a ja kažem "da to stavimo u ugovor?", a oni kažu "onda ne može".
MBane, one alupleks cevi se prodaju u koturu od 120m (zato sam uzeo toliko, mada po računici mi je trebalo 100m). Time sam samo bolje iskoristio vodu (na ulaznu vodu u izmennjivač od 40*C iz izmenjivača izlazi voda od 4*C niža od temperature u rezervoaru). Sa 100m imao bih na izlazu 75*C ako je temperatura u rezervoaru 80*C. Razlika je bila 20evra pa sam tako uzeo.
Mislim da na sajtu ima i kako se izračunava potrebna površina izmenjivača.
Hvala na brzom odgovoru , i to iz prve ruke.
Kod mene bi dno akumulacije bilo nize od dna kotla 2 metra.
Da li je u tom slucaju moguce napraviti sistem
bez pritiska?i ako jeste ,kako?
Ili da ipak podignem akumulaciju preko nivoa kotla?
Visina je važna. Po zakonu o spojenim sudovima visina vode u dve spojene posude će se izjednačiti. Tako i kotao i rezervoar. Visina rezervoara (pošto je otvoren) mora biti iznad kotla (koji je zatvoren).
Sa druge strane, ako je rezervoar niži od kotla stvar može fukcionisati ali obe cevi koje iz kotla ulaze u rezervoar moraju biti potopljene. Znači, napuni se rezervoar i uključi pumpa. Pumpa (na hladnom vodu iz rezervoara) ubacuje vodu u kotao a izbacuje vazduh (ispod nivoa vode u rezervoaru) i kad prestanu da izlaze mehurići sistem radi. Voda iz kotla nema gde da ode jer su obe cevi u vodi rezervoara.
Meni je problem da ubacim rezervoar kroz vrata a i visina prostorije je 185 cm. Razmisljam o opciji da iskopam rupu od 3-4m3 i ozidam je. Da li je to pametno raditi?
I ja sam imao taj problem ali sam ugurao rezervoar kada sam proširivao kotlarnicu pa posle zazidao (zato sam je i proširivao). Kad bih morao, sada bih ga mogao izvaditi kroz krov (limeni krov na šrafove).
Cisterne su uglavnom zakopane. Ova bi morala da ima još najmanje 10cm izolacije (i to se lako rešava, uz zemlju staviš stirodur, a između sipaš dvokomponentni poliureta koji se širi i popunjava sve praznine) ali moraš ostaviti prostor za prilaz grejačima i pumpi. Ne mora biti zidanja.
Možda bi jednostavnije bilo da kupiš elektro kotao i da pumpa gura toplu vodu u rezervoar. Tako bi rezervoar bila samo kanta u rupi sa otvorima na vrhu.Jednostavno za održavanje i kontrolu.
Sve zavisi od koncepcije koju imaš u vidu i namene rezervoara (da li je glavno, pomoćno, jedino grejanje).
Imaš grejače od 6kw koji se sastoje od 3 šipke tj 3 grejača od 2kw i ulaze u otvor 5/4" po ceni od 1500din. Zašto bi koristio od 3kw? Samo da imaš više rupa u rezervoaru, varova i mesta gde može da procuri.
Stavio bih 6 grejaca da bi sto manje opteretio limitatore. To bi bilo jedino i osnovno grejanje. Do ideje o zidanom bazenu za akumulaciju sam dosao kad sam shvatio da za bilo koji rezervoar moram da srusim zid pa da ga opet izidam. Kad se sve sabere cini mi se da je dobro ozidan i hidro izolovan bazen trajnije resenje. Grejace bih ubacio kroz poklopac. Trazio bi da mi naprave grejace duzine jednake dubini bazena. Sad me zanima da li bazen bez zaobljenih stranica trpi pritisak vode od 85-90C. Otvor na vrhu se podrazumeva.
Ako je rezervoar nizi od kotla i ima rupu sa gornje strane ,
sta sprecava vodu iz kotla i cevi da ne izadje kroz tu
rupu na rezervoaru kada pumpa ne radi?
MBane,
ne znam kako misliš da manje opteretiš limitatore sa 6 nego sa 3 grejača. Jedino je važna snaga po fazi koja se koristi. Kakva ti je ideja?
Zidanje ne šteti ali ne vidim ni da koristi. Svakako moraš imati 10-15cm izolacije na rezervoaru a između izolacije i zemlje dobra je i dodatna zemlja. Rezervoar mora sam stajati na ravnoj podlozi. I mora da izdrži pritisak vode kad je pun 1litra=1kg. Ako nje okrugao pogledaj kako su urađene cisterne za naftu i gde su im ojačanja.
Grejači moraju biti potopljeni jer ako nisu u vodi za nekoliko minuta izgore.
klark12
ako su izlazna i ulazna cev od kotla potopljeni u rezervoar, kada voda jednom uđe u kotao više ne može izaći. Da bi izašla, treba da uđe vazduh kojeg nema. Tako je voda zarobljena i na njeno mesto meože da dođe samo druga voda.
Kada bi odlazna ili dolazna cev od kotla bila u vazduhu imao bi obe otvorene posude i nivo vode bi se izjednačio ili bi sva voda bila u nižoj posudi.
Ista priča je i sa radijatorimai na spratovima. Ima li u njima vode leti? Ima. Kako ne izađe? Nema šta da uđe kad je svugde voda. Ali ako neko menja radijatore pa preseče vod - sva voda isteče.
Koristio bih oba brojila u isto vreme tako da bi svaka od 6 faza na raspolaganju bila oterecena sa po jednim grejacem od 3kw na 380v, sto se uklapa u standardne limitatore. Po pitanju rezervoara se izgleda nisam dobro izrazio. Ne planiram da zazidam celicni ili plasticni rezervoar. Napravio bih bazen od cigle i betona i hidroizolovao ga. Ne znam kako beton trpi temperaturu od 90C i da li je to trajnije resenje od metalne cisterne. Grejace ne bih direktno potapao u vodu, pominjali su mi mogucnost da keramicke grejace ubacim u crne cevi tako da se mogu menjati bez praznjenja akumulacije. Na sajtu elektrotermije sam video neka creva za grejanje koja se mogu potopiti u vodu. To moze biti ok ako nije skupo.
Da se vratimo na početak. Kolike ti gubitke ima kuća? Može da se sračuna i preko potrošnje propana pa pomnožiti sa energetskom vrednošću. Dobro bi došla potrošnja po mesecima.
Na osnovu toga znaš koliki ti grejači trebaju da za 8h zagreju vodu, a lako izračunaš i koliki ti rezervoar treba.
Ne postoji standardni limiter: samo od 16A, 25A, 38A (valjda kao osigurači) a pitanje je za koji si platio elektroenergetsku saglasnost.
Ja imam 2 brojila (25A) i prve dve zime sam pazio da ni na jednom ne pređem u crvenu zonu. Nisam imao dovoljno energije.
Prošle zime sam odvojio celo brojilo samo za grejanje i ladno ulazio u crvenu zonu a račun nije prevelik. Naveći je za januar, VT=2kw, NT=3486kw, račun 11500din ili 105E. Za celu zimu 35000din.
tihi2 wrote:
MBane,
klark12
ako su izlazna i ulazna cev od kotla potopljeni u rezervoar, kada voda jednom uđe u kotao više ne može izaći. Da bi izašla, treba da uđe vazduh kojeg nema. Tako je voda zarobljena i na njeno mesto meože da dođe samo druga voda.
Kada bi odlazna ili dolazna cev od kotla bila u vazduhu imao bi obe otvorene posude i nivo vode bi se izjednačio ili bi sva voda bila u nižoj posudi.
Ista priča je i sa radijatorimai na spratovima. Ima li u njima vode leti? Ima. Kako ne izađe? Nema šta da uđe kad je svugde voda. Ali ako neko menja radijatore pa preseče vod - sva voda isteče.
hm,u pravu si.
sada mi pada na pamet ona pojilica za koke sto sam je video kao klinac 
kada otvorena flasa puna vode stoji okrenuta na dole i zabodena u otvorenu konzervu punu vode
i koliko koke popiju toliko vode se spusti iz flase.
Potrosio sam 2000 litara propana. To je po nekoj slobodnoj racunici oko 11000 kwh energije. Kad je kosava tad sam u problemu. Tokom suncanih dana bez kosave skoro da mi i ne treba grejanje. Vise bih voleo da predimenzioniram sistem. Uz dobru izolaciju toplota nema gde. Danas cu zvati arhitektu da ga pitam u vezi bazena. Ovih dana mi dolazi majstor pa cu videti koja je cena. Mislim da se sve do 500-600 evra isplati.
Posebno obojica obratite pažnju da pumpa mora biti pri dnu rezervoara inače nema cirkulacije jer nema pritiska (ja sam pola zime lupao glavu šta je problem pa su mi ljudi ovde pomogli - problem se zove kavitacija).
Ja sam mislio da propan daje veću energiju od gasa (2000m3 gasa je 19000kwh) proveri, sigurno energija/l piše na računu.
Još mi treba sa kojom polaznom vodom ti je toplo na 0*C ili na nekoj drugoj spoljnjoj temperaturi. Ili na koju polaznu temperaturu je namešten kotao na propan? Ovo ti treba da bi znao koliko energije možeš da akomuliraš.
Sa ovim podacima ću ti sračunati veličinu akomulacije i snagu grejača, a ti ćeš to proveriti sa 2-3 majstora. Iz moje računice ćeš vrlo lako zaključiti koji majstor nema pojma a koji priča gluposti (takve moraš eliminisati, a takvih je puno više).
Uspevao sam i sa 45C da zagrejem ako nema kosave. Ako stavim izmenjivac u bazen i spojim ga na cevi da li je bitna visina pumpe. Podesavao bih temp. polaznog voda pomocu termostatskog trokrakog ventila. Da li smeta ako predimenzioniram izmenjivac i akumulaciju? Bolje da ostaje visak tople vode, ako nestane struje to ce biti jedini vid grejanja.
Zašto mi na "pregled" upisuje odgovor na forum? To isto radi i na "Sačuvaj" !
Čemu onda služi "Pregled" i kako da vidim poruku pre objavljivanja?
Kako da izbrišem nepotrebnu poruku (kao što je ova)? Nekad je to moglo.
Pogledao sam na netu i na http://www.inacg.me/proizvod/15/energetska-poreenja piše da je 1kg propana=12.22kwh struje. Ispada da je tvoja slobodna procena preslobodna.
Ovo je jako bitno, proveri šta ti piše na računu ili ih zovi pa pitaj koliko 1kg ili 1 litar ima kw (ili MJ) energije. Postojeća potrošnja je jako dobar podatak za računanje jer je stvaran i realan.
Kakva ti je ideja sa grejačima? Živo me zanima.
1kg propana ima 1.6 litara propana. Napisana energetska vrednost vazi za dobar propan sto kod nas cesto nije slucaj. Pre 2 godine su mi uvalili vodu i jos neke gasove u mixu iako je narucen cist propan. Slicna situacija kao sa tng-om za automobile. Sipaju svasta. Tacno sam potrosio 1850 litara tokom zime sto je max 15000 kwh. Grejace planiram da narucim da pokrivaju sirinu ili precnik akumulacije i da ih ubacim u cevi. Da se menjaju bez ispustanja vode. Raspored bi bio na jednakom rastojanju u donjoj zoni. Zbog ujednacenog zagrevanja i raslojavanja vode. Cekam jos da mi se javi arhitekta da ga pitam da li je suludo zidati akumulator toplote
tihi2 wrote:
Posebno obojica obratite pažnju da pumpa mora biti pri dnu rezervoara inače nema cirkulacije jer nema pritiska (ja sam pola zime lupao glavu šta je problem pa su mi ljudi ovde pomogli - problem se zove kavitacija).
.
Hvala na savetu,ali pojasni malo. Da li
izlazna cev iz rezervoara koja ide ka
kotlu treba da bude sto nize , i na njoj da bude
pumpa ili bas pumpa mora biti nisko?
A cev koja koja dovodi vrucu vodu
u rezervoar da bude 20 cm ispod povrsine vode u rezervoaru?
najbolje bi bilo neke slike da okacis ako
nije problem da ustedimo 1000 reci
Uzdravlje
Evo ovako:
1. Godišnja potrošnja od 15000kw a nisi na nekoj planini (računica važi za Vojvodinu), znači da imaš oko 9kw gubitaka na čas na -20*C.
2. Ako ti je 45* dosta da bude toplo na 0*C onda imaš 35*C korisne energije (ako greješ do 80*C) a to je 40kw/m3 vode.
3. Sa tvojih 18kw za 8 sati niže tarife možeš uzeti 144kwh. Da bi to smestio (imajući u vidu tačku 2) treba ti 3.5m3 rezervoara.
4. Takvim rešenjem se greješ sigurno samo do prosečne dnevne temperature od -10*C. Za hladnije ti treba još neki izvor. Prošle zime je bilo 2 takva dana u NS.
5.Tu sad treba još povećati akomulaciju za njene dnevne gubitke.
Valjda je to sve. Daj zadatak izabranom majstoru da ti isto ovo izračuna, a ti poredi. Dakle, koliki akomulator i koliko grejača.
Za grejače me je zanimalo kako ćeš manje opteretiti faze sa 6 grejača po 3kw nego sa 3 grejača po 6kw kad su ukupno 18kw?
klark12,
Baš pumpa mora biti nisko jer mora imati iznad nje najmanje 1m vode da se stvori pritisak vodenog stuba.
Ja sam cev od tople vode iz kotla stavio na pola rezervoara jer mi je od polovine pa na više izmenjivač. Dakle ispod izmenjivača. Meni je to dobro jer iz kotla dolazi topla voda samo kada se potroši akomulator pa mi je važno da se ta topla voda odmah koristi. Ako planiraš da kotlom greješ akomulator onda bi topla voda iz kotla morala ulaziti pri dnu kako bi se sva voda zagrejala.
Evo nekih primera sto sam pronasao na netu
Mozda ce nekom koristiti
http://www.inflex.rs/pdf/11_bojleri_i_akumulatori_tople_vode.pdf
Ps. Nisam citao pravila foruma 
Ako mod misli da je ovo reklama neka brise...
Uzdravlje
Tihi2, hvala za proracun. Prvo mi je bila u planu akumulacija od 3m3 ali cu videti ako se uklopim sa prostorom da podignem na 4m3. Ako grejaci od 6kwh idu na 2 faze onda je isto opterecenje. Meni je bitna jos jedna stvar. Akumulacija ce verovatno biti bazen ili cisterna za loz ulje. U tom slucaju mi treba vise grejaca da bi se voda ujednaceno ugrejala.
klark12,
to je odličan link i postupni proračun za bojler.
Treba samo obratiti pažnju da oni tamo računaju ulaznu vodu 10*C a izlaznu 60 (delta t=50) pa izračunaju površinu izmenjivača. Za grejanje realno je da imaš povratnu vodu od 40 a polaznu koliko si zagrejao (ujutru 80 pa sve manje) pa ti je taj delta t=20 do 30 što znači 2-3 puta veća površina izmenjivača. Oni čak dodaju 30% na zaprljanosti cevi.
Pitanje opredeljenja je izabrati koje su radne temperature i veličinu akomulatora.
Bane,
i dalje ne razumem oko grejača, ali dobro. Ti spominješ grejače na 380v, to su dve faze.
Ako može da ti pomogne: ja imam 3 grejača od 6kw. Svaki se sastoji od 3 savijene šipke od po 2kw. Dakle, to je zapravo 9 grejača od 2kw. Vezani su za 2 faze. Na http://www.elitesecurity.org/t411814-Prevezivanje-GREJACA-elektricnog-ko... pa nekoliko poruka ispod imaš kako to izgleda.
Mislim da insistiarnje na menjanju grejača bez pražnjenja nije važno. Kada si menjao grejač na bojleru? Jednom u 5 godina ili ređe. I kad jedan grejač prestane da radi, ostao si bez 2kw, a i dalje radi 16kw. Sigurnije je staviti još jedan grejač (ja razmišljam da dodam još jedan od 6kw).
Izmena vode u rezervoaru je potrebna jer se voda može usmrdeti (ipak je to otvoren sistem). Ja je menjam svake godine jer neću da guram hemiju za bazene u rezervoar. Najbolje bi bilo staviti destilovanu vodu, ali mnogo je treba.
Cirkulacija vode je nauka. Po meni, možeš imati problema jedino ako napraviš osnovu od recimo 1x3m a grejače staviš na stranu od 1m. U tom slučaju, grejače možeš staviti na sredinu rezervoara. Moja 3 grejača su rapoređena na oko 120* (po uglom od 40*) a dužine su 45cm tj skoro do polovine rezervoara (prečnik 135cm). Nisam video ili nisam svestan problema. Mada mislim da to voda, kao odličan prenosilac temperature, izjednači do najviše stepen-dva razlike. Ionako je voda pri dnu rezervoara vidno hladnija od one na vrhu.
Tihi
Upravo sam izmerio raspolozive dimenzije i planiram da rezervoar bude visine 100/110cm, duzine 190/200cm i sirine 130cm. To mi je maksimalno raspoloziv prostor za zidanje zbog ulaza u podrum. Danas sam kontaktirao ljude iz predstavnistva firme sika. Potreban mi je aditiv za malter sika1 i hidroizolacioni premaz sika lastik1k. Cena je oko 30000 din za obe komponente. Trajnost je po njihovim recima minimum 10 godina i moguce je raditi naknadne reparacije. Ciglu imam, na to treba dodati pesak, armaturu, cement i novac za majstora. Visinu ne bih vise od 110 zbog termostatickog opterecenja na zidovima bazena. Da li je bolje da uzidam cevi za grejace u donjoj zoni bazena na 25cm udaljenosti ili da ih ubacim vertikalno preko poklopca bazena. Ne znam kako se ponasa spoj betona i crnih cevi pri temperaturnoj oscilaciji. Pajnik mi rece da ste vi resili spoj plasticnog rezervoara i grejaca uz pomoc nekog silikona koji je sprecio curenje. Da li to moze i kod mene da posluzi? Za grejace cu prouciti link mada sam brigu o tome prepustio svom ocu koji je elektricar po profesiji.
Lično mišljenje: bolje je da rezervoar bude što viši da bi se dobila slojevitost vode. Vertikalni bojler će davati stalno najveću temperaturu a onda će odjednom krenuti hladna kad se isprazni. Horizontalni bojler če početi da daje toplu vodu a onda, kako se puni hladnom vodom, daje sve hladniju i hladniju dok se ne izjednače. Na 2m razlika u temperaturi i rezervoaru je 20-30*C kažu na forumu oni koji imaju merač temperature na svakih pola metra (ja nemam pa ne znam).
Ako praviš bazen onda ispoštuj sve preporuke za bazen. Ja ti ne mogu puno pomoći oko toga.
Onaj lepak koji Pajnik spominje nije odradio posao. To je neki dvokomponentni Bison lepak, ali imam ponovo malo curenje na spoju plastika-metal. Popravka sledi.
Ako izidam bazen sta bi bilo bolje resenje. Da postavim izmenjivac u obliku zmije u npr 2-3 reda i da zahvati gornjih 30cm vode ili da bude u obliku spirale kao kod vertikalnih akumulatora i da zahvati 80 cm visine od raspolozivih 100-110 cm. Za optimalnih 9kwh energije po satu koliko mi je potrebno od cega je najbolje napraviti izmenjivac? Da li od pex, alpex ili mekih bakarnih cevi. Koja duzina bi trebala? Ako se predimenzionira da li moze da smeta?
Ja bih stavio što višlje pošto je najtoplija voda pri vrhu -dakle 30cm.
Imaš na onom linku formulu pa zadaj parametre. Materijal biraš sam, koji ti se sviđa ili koji je jeftiniji. Svaki ima svoj koeficient k pa računaš površinu. Za bakar k=0.7, a za onaj, moj Rehau alpex prouzvođač napisao 0.35. Taj podatak moraš naći od proizvođača.
Ako hoćeš delta t=5*C, sa bakarnim cevima je izmenjivač od 2.5m2 tj 45m fi 18mm ili 35m fi 22mm. Alpex duplo duži. Od viška glava ne boli, samo džep. Ako staviš duplo duže bakarne cevi iskoristićeš još 2.5*C iz rezervoara a platićeš duplo više.
Iz više razloga je bolje da posuda ne bude kockasta već u obliku valjka tj. ko svako klasično limeno bure (bolje podnosi opterećenje, oblik izmenjivača i samo strujanje i kretanje tople vode u rezervoaru), a kad već praviš bolje odradi veću posudu od 2-2,5t jer sama posuda nesme biti puna do vrha, a ako ipak ideš na kockasti ili pravougaoni oblik obavezno rešetka od profila, bilo kutijastih ili L, T, I ili šta ti već odgovara, takođe bih ti preporučio da gotov rezervoar odneseš na toplo cinkovanje (cene su bile oko 0,5 € po kilogramu ) takođe na rezervoar prethodno ostavi i pripremi mesta za sve cevi, sonde i merače i predvidi da bi trebalo da imaš i poklopaci bar 10cm (a poželjno 20) izolacije.