Elektronski regulator brzine pumpe kotlovskog kruga.Promenom frekvence napona pumpe menja joj brzinu a u zavisnosti od temperature vode na izlazu iz kotla.Ja znam za AKG regulator(koji i posedujem) i cini mi se VO4 ali neznam od kog proizvodjaca.
Ima i elektronskih regulatora promaje ali oba zajedno bi vrsila slican posao.
Ova "membrana" u AT mislim da nije mnogo efikasna.Ako je veliki protok moze samo malo da se ublazi njegov uticaj.
Samo najmanjim potrebnim protokom raslojavanje je zadovoljavajuce.
Izrada Akumulacione posude
Raslojavanje vode u AT je normalna pojava.
Ovom membranom se samo smanjuje kapacitet akomulatora (iznad nje će bit toplije a ispod hladnija voda).
Ne vidim koja nevidljiva sila upravlja na kojoj visini če membrana biti. Kad mi se ugasi cirkulaciona pumpa i kad se greje AT, kada i kojom silom će se membrana spustiti na dno da se ceo AT zagreje?
I povrh svega, kako ja da tu magičnu membranu naknadno ubacim u AT?
da, i meni je to prvo zapalo za oko da se smanjuje količina tople vode, verovatno se ubacuje prilikom izrade AT.sto se tice nevidljive sile, verovatno prati kretanje tople i hladne vode,samo me interesuje kako ostaje u horizontalnom položaju kkad se uključi pumpa, mora da ima neko vođenje i da bude od nekog laganog materijala a vodotporna.
ja imam problem sa prebacivanjem toplote iz kotla na čvrsto gorivo u AT, direktno su spojeni bez izmenjivača, zapravo problem se javlja pri kraju punjenja AT.
Kv74,
membrana se ugrađuje u vreme , ko se zalogovnik izradađuje. Ona je tu na mjestu,( ona je fiksna) da sprečava, da se prilikom vklopa pumpe, u cijelini ne promješa vova u AT. I ako je membrana, voda se dijelomično promješa.
Odgovoreno je, da se na utoku u AT stavljaju nekakve "" fajfe"" , koje sprečavaju prekomjerno miješanje vode; količina tople vode se tu na smanjuje, samo se nekoliko bolj izrazito plasti.
Obtočne pumpe ,koje se ugrađuju na cevne povezave AT, (večina) nemaju možnosti , da prilagajaju protok; imaju fiksne brzine .Možda bi "Goran Tosic" mogao da ti da kakvu sugestiju u vezi regulacije brzine protoka. Elektronske pumpe na vodovima centralnog grijanja ( Wilo - Yonos; Grundfos - Alpha) možda nisu najbolj primeren za tu ?? Nisam baš poznavalec u toj smijeri.
Pametne pumpe u kotlovskom krugu ne vrede.One reaguju na diferencijalni pritisak koji je ovde nepromenljiv.
Kv74 wrote:
Šta je problem? Ja isto imam spojene bez izmenjivača i ne vidim nikakav problem.
ja imam problem sa prebacivanjem toplote iz kotla na čvrsto gorivo u AT, direktno su spojeni bez izmenjivača, zapravo problem se javlja pri kraju punjenja AT.
ja imam wilo yonos para sa dugmetom za podešavanje snage (pretpostavljam i protoka) od 3-45w i pumpa u kotlovskom krugu mi radi na najmanjoj snazi(trenutno) da ne bih uzburkavao vodu u AT, e sad na toj brzini ne stiže da prebaci svu zagrejanu vodu iz kotla vec digne temperaturu i onda regulator promaje reaguje-guši kotao a to mi nije cilj već da sto duže radi u punom rezimu.u stvari još eksperimentisem
Meni je TP vezana za AT preko pumpe od 250w (došla fabrički sa TP a i takva j epreporuka) i ne vidim nikakav problem. Raslojavanje je oko 10*C na 1.8m visine.
Ulazna voda u TP (tj izlazna donja iz AT) se zagreje za 5*C i vraća na 30cm od vrha AT. Imam ukupno 4 merača po visini i temperature su lepo raspoređene.
Nego, kako se podešava ta tvoja pumpa? kako se povećava snaga? Nismo znali da rastumačimo oznake na pumpi. Neko je imao takvu pumpu na gasnom kotlu i imao je problem protoka jer mu se gasio kotao.
podesava se pomoću onog crvenog okruglog dugmeta, cini mi se da je to obican potenciometar, levo ili desno u zavisnosti da li je potreban diferencijalni ili konstantni pritisak, položaj izmedju je za automatsko odzracivanje sistema.vec sam ranije opisivao moj AT, ulaz i izlaz vode-izlaz(hladna ka kotlu preko mesnog)je skroz nalazi dnu i na sredini danceta.za ulaz(topla iz kotla) ima dva ulaza-jedan je na1/3 visine od dna a drugi je na 2/3 visine od dna.uglavnom koristim taj na1/3 od dna.najveca temperatura mi je na sredini, nikako da ode na vrh, ode na vrh ali tek posle 5-6sati cirkulisanja kroz podno grejanje.
U teoriji postoje dva načina punjenja: odole na gore i od gore na dole.
Ja sam uzeo odgore na dole. At ima sledeće veze:
1. na vrhu na sredini danceta ide izlaz iz AT prema kući tj najtoplija voda
2. na 20cm od vrha je ulaz tople vode u AT iz kotla (u mom slučaju TP)
3. na 30cm od dna je izlaz hladne vode iz kuće
4. na 20cm od dna je ulaz hladne vode prema TP
Ovako je efekat grejanja AT vrlo brz jer se topla voda koja uđe u AT odmah penje na vrh a odatle ide u kuću. AT se puni viškom tople vode ili kad se prekine slanje vode u kuću. Tada se puni od gore na dole. Kada na dnu AT postigne zadatu temperaturu, gasi se TP.
Ja bih koristio što viši priključak za dolaz tople vode u AT. Ti koristiš onaj na 1/3 i voda ti cirkuliše od 1/3 do dna a ono iznad miruje.
Kad podigneš dotok tople vode višlje, cirkulacija vode ispod će biti manja pa će ta topla voda ići lakše na gore.
Kv74--
Zar nisu dovoljni najviši i najniži priključci na AT za upotrebu.Zasto koristiš one između
Daj šemu spajanja da bi se bolje razumeli.
I meni je AT povezan gotovo identično kao kod Tihi2 i prirodno raslojavanje vode je baš izraženo. U režimu kada samo punim AT (bez rada radijatorskog kruga) u nekom trenutku je razlika vrha i dna preko 25-30C. Pumpa kotlovskog kruga mi je Wilo-Star-RSB 25/6 radi na nižoj brzini ali je protok baš mali zbog recirkulacije kroz termostatski ventil VTC512 Esbe a samo deo protoka ide na krak prema AT. Tako da raslojavanje kod mene funkcioniše jako dobro bez ikakvog dodatnog uticaja. Do intenzivnijeg mešanja vode u AT dođe u slučaju da radijatorski krug nije radio duže vreme i da se njegov povrat znatno ohladio. Tada termostatski mešni ventil radijatorskog kruga otvori napojni vod skroz i protok je kroz AT intenzivniji. Ovo mi se retko dešava (samo ujutro kad se diže temperatura u kući) kasnije kad se ustali radijatorski krug sa razlikom odlaz povrat na oko 5C. Tada termostatski ventil radijatorskog kruga samo po malo pozajmljuje toplu vodu iz AT a većim delom recirkuliše onu iz povrata. Inače na kraju punjenja bez problema se ceo AT napuni na 90-95C.
Zorancile, viđao sam po netu da ljudi zatvore AT na taj način i to je ok. Čak u tom slučaju može i neuporedivo bolje da se izoluje AT. A što se tiče grejanja na rupe sa ventilatorom ja to nebi nikad uradio jer ako se koristi vuna za izolaciju što gotovo svi rade u SSM varijanti raspršiće se prašina po celoj prostoriji. Ipak tu treba neko da radi i da diše. Bolje kupiti manji radijator, može i polovan ili ogreban može to jeftino da se nađe i ostaviti kao mogući vid grejanja te prostorije.
Bravo Majstore!!Izolacija zajebalo vek a i estetika.
Da li si merio,uočio koliki su gubitci?
Gorane, nije ovo kod mene. Napisao sam da sam viđao po netu. Ove slike sam skinuo sa neta i okačio nadajući se da ču nekome da dati ideju za jeftinu a dobru termoizolaciju AT. Ja sam moj AT izolovao sa 15cm vune i skajom (slike su u postu broj 441).
Hvala Ti i za slike!
Ideja je dobra,kao plašt može,znači,stiropor,mrežica,lepak,glet,farba...
Znači, neko se toga setio pre mene. Ovako može još bolje da se izoluje nego što je fabrički a da jeftinije izadje.
Nisam razmišljao o prašini, a ventilator mi je delovao kao zgodnije rešenje od radijatora jer će strujati vruć vazduh. Ja sam u radionicu ranije hteo da ugradim onaj vodeni kalorifer, ali je ne koristim kao ranijih godina, pa mi je to sve nepotreban trošak.
Da li postoji neki proračun potrebne veličine toplotnog akumulatora prema potrošenom ogrevu? Ložim baliranu soju, ove nedelje sam trošio oko 6 bala za 24h. Toplotni akumulator bi mi trebao da izdrži na primer 12 sati bez loženja.
za stiropor i ostalo na bazi polistirena nisam siguran, cuo sam da, samo neznam na kojoj temperaturi nestaje, gubi se, vuna je za AT najbolja.ja sam uradio sa vunom 15cm i oblogu sasio od shotexa.velicina AT se dimenzionira prema toplotnim gubicima grejanog prostora, nije vezano za vrstu goriva.sto se tiče priključaka nije problem da ih prepakujem, mislio sam da ako idem sa nizim ulazima tople vode da ce, po nekoj mojoj logici, topla voda da ode gore, mada za sada mrka kapa.to je super ako možeš ceo AT da napunis na 95c, na kojoj temperaturi ti radi kotao?
Vuna do vrelog metala svakako je bolje.Reflaktujuca(aluminijumska)folija pa stiropor...
Možda je čak bolje deo sa vunom podeliti u dva sloja.Najpre vuna.folija,vuna,folija,stiropor...Dva folije zbog više refleksije nazad.Možda ima neko iskustvo sa tim??
Znam da se veličina računa prema gubicima kuće, ali sam pomislio da neko već ima sličnu situaciju...
Kuća mi je bruto 150 kvadrata, (ne greju se samo špajizi površine oko 10 kvadrata), pola kuće je od siporeksa a druga polovina od cigala ali ima iznutra izolaciju (rigips + 5 cm mineralne vune). Plafoni su betonski (monta 16).
Trebalo bi da izmeriš težinu bale soje pošto i one mogu biti različite.
Treba da kažeš gde živiš da se proceni spoljnja temperatura.
Potrebno je da se zna i kolika je temperatura vode u sistemu na toj temperaturi a da je totplo.
E sa tim se može napraviti neka procena...
zorancile,
dodao bi še : potreba po volumenu AT možeš predpostaviti po volumnu nalagalne prostorije u peči ili po samom snagom Kw peči.
Potreba : 50-55 l na Kw snage peči ili
Volumen nalagalnoga prostora 120 l = 1200L AT.
U pogledu komoditete , tipu energenata , cijena energenata, imaš odgovre več napisane.
Moj primjer sam tudi napisao.
Nisam merio bale ali bi težina trebalo da je oko 15-17 kg.
Živim u Bašaidu, opština Kikinda.
Ove nedelje na primer, (sa spoljnim temperaturama od 0 do -2) kad bi mogao da održim konstantnu temperaturu vode u sistemu od 40 do 45 stepeni u kući bi bilo konstantno 23 stepena. Na toliko grejem.
Kotao je 40 kw na biomasu, Varex Šimanovci.
Biće da nemaš neku izolaciju.
Po tablicama, bala od 15kg soje ima oko 50kWh a ako si trošio 6 bala to je oko 300kWh. Podosta.
1m3 vode zagrejan sa 40 na 85*C ima oko 50kWh.
Pola dana grejanja znači oko 3m3 vode.
Možda neki od tvojih podataka nije tačan. Šta misliš o računici?
Jedino da izmerim težinu bale, ostali podaci su tačni. Imam digitalne termometre i u sobama i za temperaturu vode.
Sećam se dok smo se grejali na plin, pa u vreme restrikcija smo u svaku sobu stavili po jednu kvarcnu peć i jedan grejač (1kw) nije bio dovoljan da održava temperaturu sobe veličine od 10 ili 12 kvadrata... (Ako te kvarcne imaju toliku snagu kao što piše.)
Potrošnja kuće je oko 12kW/h za spoljnjih oko 0*C.
Ako kvarcna nije bila dovoljna onda je to otprilike tačno. Bar imaš neku procenu.
Ako je kuća stara onda je to verovatno problem vlage koja odvuče energiju.
Ako je nova onda treba izolacija. Mada, koliko te košta energent pitanje kad će se isplatiti. Ali bale se mogu i prodati...
Pisao sam gore, pola je zidano siporexom 1990 a prednji deo kuće je zidan ciglom 1994 ali je tamo ugradjen rigips iznutra...
Merio sam dve slučajne bale soje, i težina je bila 12 i 14 kg, ali to mnogo i ne utiče na proračun.
Imam ja još jedan gubitak u sistemu: cevi od grejanja mi prolaze kroz radionicu koja se ne greje, imam oko 16 m cevi (u stvari dve cevi po 16m, vruća i hladna). To su cevi od valjda jednog cola, plastične, ali ne kao za kupatilo, nego one koje se lepe dvokomponentnim lepkom, zaboravio sam kako se zovu pravilno.
Izolaciju nisam propratio...
Može da to bude značajno, gubici nisu 12 već 10.3kW/h.
Svakako 2-3m3 pa ako je temperatura u plusu jedno loženje a ako je u minusu loženje ujutru i popodne. Pitanje je koliko brzo bale mogu da izgore (treba bar 3 da izgore).
Nisam razumeo, misliš da te cevi gube 2 kw na sat?
o kakvom regulatoru je tu reč? elektricnom regulatoru promaje kotla?ja nisam siguran da se tu radi o membrani gumenog tipa, vise mi to izgleda kao neka mehanička prepreka, mozda kao neki lim za par centimetara manjeg prečnika od precnika AT.