Da li može neko da napiše kako se ponasao AT po ovim hladnim danima. Koliko se ložilo, na koji vremenski interval , koliko dugo drži temperaturu. Interesuje me jer treba da počnem sa izgradnjom jednog AT od 1000 l, pa da cujem vase zaključke.
Izrada Akumulacione posude
Zimus u januaru u najhladnijim danima na spoljnoj temperaturi od -15 (noću) meni se javljala ravnoteža u smislu da koliko god sagorim ogreva i ugrejem vodu u kotlu to gotovo sve ode u sistem ( u radijatorski krug). Tako da je AT bio samo protočni bojler. Sistemviše nije funkcionisao na način da ugrejem AT do na primer 95C i da ga polako trošim. Jednostavno gubici su se izjednačili sa snagom kotla i maltene bi mi bilo isto da sam otvorio ventile da topla voda direktno iz kotla ide u radijatore (tj. da sam eliminisao AT iz sistema). Mada nisam to radio jer AT mi i odvaja radne temperature kotlovskog i radijatorskog kruga. U kotlu mi je uvek preko 80C a na najjvećem minusu odlaz u radijatorski krug je bio oko 55C. Ložio sam na 4-5sati tj. 5-6 loženja dnevno. Inače grejem svih 24h dnevno bez prestanka . Ali i tad mi je značio AT jer mi je davao nezavisnost u periodu kad je delimično ugašena vatra ali ne do te mere da mogu da razložim kotao i izbacim šljaku i pepeo. Taman dok se potpuno ne ugasi vatra to je otprilike jedan sat ili nešto više...za to vreme temertaura u kući nije padala i nije bilo oscilacija tako da je komfor grejanja zadržan.
Generalno ja AT i nisam pravio za najhladnije dane da imam komforno grejanje nego za poboljšam rad u prelaznom periodu i da mogu da koristim el.energiju po nižoj tarifi.
Baš tako radi sistem i kod mene AT.250l+100l kotao na 120 m2.Identično !!!
Postovani forumasi,
Za akumulator toplote su mi potrebne 4 čaure sa termometrima L=100 mm (ili više). Kontaktirao sam niz prodavaca, ali nisam dobio pozitivan odgovor.
Bilo koja informacija na temu nabavke bi mi dobro došla - nedavna nabavka, brojevi telefona gde ste nabavili ili slično.
Unapred hvala!!!
Raspravljano je o tome na strani broj 16 i najjednostavnije je da sami napravite uronske cevi dužine prema potrebi....
Napravljen još jedan od 250l.Ukupno sada 500l.
Košta me 60€ i mog rada.
Gorane lepo urađeno i dobra ideja od starih bojlera ali meni je logičnije da ako je većmaterijal sa otpada da se uzme cela boca već gotova samo treba ići često i naći da odgovaraju dimenzije. Ja sam po otpadima nalazio čak i nove novcijate akumulatore toplote koji su namenski napravljeni ali nisu mogli da budu ugrađeni jer je prilaz u kotlarnicu bio ograničavajući faktor (treća i četvrta slika). Saznam kasnije da je radila ozbiljna firma po narudzbini sve premenreno po kotlarnici i sračunato ppo PS-u samo se nije računalo da je kotlarnica u podrumu i da se do nje dolazi stepeništem koje se lomi pod uglom i ne može da se skrene sa tolikom posudom (2000l). I naravno nov AT završi na otpadu da se proda na kilo. Tada sam prvi put video da je AT napravljen sa ravnim dancima tako što su pregače postavjene unutra pa drže ravna danca da se ne "naduju". Ekvivalent kao kod kotlova sa ravnim stranicama velike površine. Kasnije sam sreo i vlasnika firme koja je prafila taj AT i on me ubeđivao da to tako može (bez zakrivljenih danaca i membranskog sanja napona u njemu) da se uradi i da se koristi u zatvorenom sistemu grejanja. Ima to smisla ali kod AT sa odnosom dimenzija kao kog Gorana (uzak a visok AT gde je prečnik danca mali). Nalazio sam po otpadu dugačke cevi većeg prečnika koje bi mogle da se ukombinuju sa ravnim dancima veće debljine i eventualnim ojačanjem. Mada sam i zakrivljena danca nalazio da se uklapaju sa cevima koje sam nalazio. Ko ima vremena i adekvatnih majstorskih sposobnosti po otpadima svašta može da nađe za smešan novac... Čak i da se namenski rolaju danca i plašt nije to toliko skupo jer mnogi rade uslužno, šalju dostavom...
Gorane iz kog razloga ste stavljali tolike cevi (verovatno 6/4") na tako mali AT? Namerno zbog pojačane termosifonike ili nešto drugo? da li je kod takvog odnosa dimenzija (uzak a visok) AT potrebno uraditi usmerivače. Ja to nemam i raslojavalnje vode mi je po 30-40C.
Ulazne cevi u AT sam stavio deblje računajući da će mlaz biti slabiji na većoj površini.Povezano je sve bakarnim cevima 28mm.Lule su pod kapu pa se mlaz dodatno oslabi.Imam i AKG regulator na povratu u kotao pa je i protok uvek srazmeran temperaturi na izlazu iz kotla.Raslojavanje mi je zadovoljavajuće.
Ugradio bih još 1000l al mi je preskupo ovi kupovni.Da napravim još 4 od bojlera će mi zauzeti dosta mesta pa…Valjda ću naći nešto bačeno.Ova 500l me za sada služe odlično.
Pozdrav svima.Ugrađujem akumulator toplote u postojeći sistem sa kotlom na biomasu i član ,,tihi2,,mije pomogao sa dosta saveta ali u uvek ima nekih podpitanja.Da li može da se uradi otvoreni sistem na AT i kako bi funkcionisalo.Čitao sam na nekom sajtu da može uz montažu ladomata.Kakvo je vaše mišljenje?
Ја мислим да нема разлике у функционисању отвореног и затвореног система у вези термофлуида.Исто тако мислим да нема потребе узимати ладомат него термостатски вентил на котлу а мешајући вентил за регулацију радијатора.Затворени систем се користи за мање системе где није згодно монтирати експанзиони суд на врху па се због тога ставља експанзиона посуда доле.Ја имам отворени систем , мада немам још АТ .
Али можда се приликом уградње АТ-а ипак остави прикључак за експанзиони суд за сваки случај.
I ja planiram ugradnju trokrakog za zaštitu kotla i trokraki termostatski za rad.krug.Ne mislim da uzimam ladomat nego sam na takvu šemu instalacije naišao sa otvorenim sistemom.
Goran Tosic, napisao si pre nekoliko stranica da si AT od starih bojlera zavarivao REL postupkom. Dali je bolje to uraditi MAG postupkom. Razgovarao sam sa par majstora zavarivača koji rade ili su radili u nekim od fabrika koje prave kotlove i ubeđuju me da oni masovno koriste MAG postupak za izradu kotlova, ekspanzionih posuda. I da nema toliko loših strana ako se AT odradi MAG postupkom. I na netu nalazim slike i video klipove da se koristi MIG postupak za izradu AT. https://youtu.be/GNsGRA5skV4?t=17
Ono što mi je još neverovatnije je da me jedan majstor ubeđuje i tvrdi da se i podsklopovi (od crnih cevi) rade MAG postupkom u radionici, a onda gasnim zavarivanjem ukrupnjuju na licu mesta u kotlarnicama? Da li je moguće primeniti MAG postupak za sve ove pozicije zavarivanja? Znači: čist CO2 gas, puna žica 0.8mm transfer "kratkim spojem" za zavarivanje plašta i danca debljine 4mm od S235 čelika. DA ili NE?
MAG postupak se koristi jer je rad brzi.veca je brzina zavarivanja i nema ciscenja vara,tj,obijanja sljake.Takodje,REL je tezi da se nauci,zahteva znanje,vezbu,vreme.Kada je u pitanju zavarivanje "obicnih" celika nema razlike u kvalitetu vara.zato svi koriste MAG kada se radi u zatvorenom,radionicama i posebno kada se radi serijska proizvodnja.
milan978 wrote:
Sve je to meni jasno to su opšte stvari. Nego da li može MAG postupak da se primenjuje kod sudova pod pritiskom i kod termotehničkih instalacija a da nema nekih negativnih efekata?
MAG postupak se koristi jer je rad brzi.veca je brzina zavarivanja i nema ciscenja vara,tj,obijanja sljake.Takodje,REL je tezi da se nauci,zahteva znanje,vezbu,vreme.Kada je u pitanju zavarivanje "obicnih" celika nema razlike u kvalitetu vara.zato svi koriste MAG kada se radi u zatvorenom,radionicama i posebno kada se radi serijska proizvodnja.
Mali pritisci,male temperature.3 bara nije mnogo za var.ako je sam zavar ispravan (cistoca,struja,nema poroznost...) mislim da nema problema.Moje misljenje.
Naravno da može i to bez ikakvih problema i posledica . No ono što jeste problem vezna za MIG/MAG postupak i skeptičnost u vezi istog i jeste i nije vezano za sam postupak zavarivanja . Začkoljica je zlo/upotrebi MIG/MAG aparata i žice . Preslabi i igračke od aparata i loša žica dovode do toga da je sam var loš tj "zalepljen " a ne zavaren . I još jedna OGROMNA zabluda je da je postupak MIG/MAG zavarivanja najprostiji i najlakši i kao takav lak i dostupan svima . Istina je da će i apsolutni početnik vrlo brzo dobiti zavar na oko lepog izgleda , ali ništa više od toga . Jedan od najboljih i najjasnih tekstova o samom postupku možete pročitati na linku a autor je naš uvaženi član ZoranI , čovek koji ima ogromno i znanje i zvanje u svetu zavarivanja https://var.rs/sve-o-zavarivanju/migmag-zavarivanje-co2-zavarivanje/
Izvinjavam se ako sam ostavio utisak da je MIG/MAG prost i lak.Samo sam hteo reci da je laksi za ovladavanje od RELa.Zavarivanje je struka,dobro se placa jer nije "ladna voda" .Deo Zavarivanja je i poznavanje svojstva materijala,poznavanje funkcionisanja samog aparata i jos mnogo sta.Slazem se sa Tenzorom u vezi kompletnog njegovog posta.
Laički rečeno MIG/MAG postupak jeste "lak " i za veliku većinu ljudi savladjivanje tog postupka je znatno lakše u odnosu na druge . I za veliku većinu hobista je takav izbor zavarvanja u mnogome lakši od REL ili drugih postupaka . Medjutim ako se radi o zavarivanju nečega iole ozbiljnijeg tu već lakoća i "opuštencija " dolaze pod velik znak pitanja . Pre svega zavarivanje debljih komada materijala . Upravo zbog toga je kod većine ljudi ali i "majstora " se pojavljuje taj skepticizam vezan za tu vrstu zavarivanja . Jer vlada opšta zabluda da je MIG/MAG postupak "slabiji " recimo u odnosu na REL . Predpostavljam da je i uvaženi Histerezis došao do takvih zaključaka i pitanja verovatno zbog tudjih loših iskusatva , ili širenja "lažnih vesti " . Jer je MIG/MAG psotupak zbog svoje komplikovanosti često proglašavan za "najslabiji " iako se radi o nečemu sasvim drugom .
Slabi "kućni " aparati u 90 % slučajeva su za debljine materijala do max 2-3 mm a i to teško , opet zbog svojih mana nisu podesni ni za vrlo tanke materijale od 0,5 mm ili tanje . Najčešće se dešava da se tanji materijali progore pa je onda veća šteta nego korist . Kod pokušaja zavarivanja materijala preko 4 mm tek dolazi do problema jer tu ima samo nalepljivanja materijala bez gotovo ikakve penetracije . Pa se vrlo često desi da naoko "lep " var pukne ko čaša , a "majstor " će proglasiti sam postupak za krvica i za "slabost " vara .
Amater sam u zavarivanju,čak i ne znam nazive koje ste spomenuli.Aparat za varenje,doduše onaj elektronski,elektrode 2,5mm i variii.Bilo je dosta propusta,proverim sapunicom,popravka,ništa od lepog vara ali ne pusta.Bilo je tu i Cinka,problema…Stvar drži vodu.
Znači može da se primeni MAG postupak i na termotehničke instalacije i konstrukcije.
tenzor wrote:
Zato sam i pitao jer mi je bilo logičnije da ukoliko se zavaruju stari bojleri (lim debljine oko 2mm) povoljnije je da se upotrebi MAG postupak.Slabi "kućni " aparati u 90 % slučajeva su za debljine materijala do max 2-3 mm.
https://youtu.be/GNsGRA5skV4
Gledajuci izuzetan i detaljan srkson-ov blog, najvise me interesuje AT kao protocni AT i to sa izmenjivacima toplote i separatorom. U jednom postu, srkson je spomenuo link prema bojlerima PZ, PZRR i PZRR. Prema iznetom, postavio bih AT tipa PZRR 1000-1500l, znaci sa dva izmenjivaca. Lokalnoj radionici metalnih proizvoda samo treba da iznesem dimenzije i potrebne informacije i bacaju se na proizvodnju.
Pitanja u vezi AT su:
1. separator toplote je bas kao na pdf-u za PZRR, tj, ploca sa rupama na 50% povrsine separatora? Kolike su to rupe, velicine tipa fi10 ili slicno? Na kojoj visini AT-a se postavlja separator toplote?
2. U kom delu bi se postavljao elektricni grejac? Logika (prema kupatilskim bojlerima) govori da bi trebao da stoji u skroz donjem delu AT-a ali me zbunjuje separator toplote koji prema slikama stoji na ~50% AT-a.
3. U pogledu iznetog i potrebama, da li je bolje oba izmenjivaca toplote napraviti od bakarnih cevi ili je sasvim dovoljno postaviti pocinkovane cevi, kako me je savetovao majstor u radionici za izradu AT-a?
4. S obzirom da je zamisao da ni u jednom delu sistema (osim u izmenjivacu toplote za tehnicku vodu) ne postoji tekuca voda, savet majstora iz radionice za izradu AT je da nema potrebe da se farbom obezbedjuje unutrasnost AT-a (koji ce biti od pocinkovanog lima debljine 4mm). Da li forumasi smatraju da ipak treba dati malo vise novca i ofarbati unutrasnost ili je to cisto bacanje novca prema navedenim informacijama?
5. Zasto su svi AT korisceni najcesce na srkson-ovom blogu oni koji nemaju izmenjivace toplote? Da li je greska uzimati AT sa izmenjivacima toplote?
6. Kako resiti pitanje tehnicke vode u pogledu izbora AT-a? Na jednoj shemi pri kraju srkson-ovog bloga je prikazano da postoji mogucnost kombinovanja dva AT-a tako da jedan veci sluzi za grejanje a drugi manji za tehnicku vodu. Zanima me gde bi savet bio da se postavi elektricni grejac u tom slucaju i da li je ovo dobra ideja?
I na kraju, pohvalio bih moderatora koji se tako dobro potrudio da izmeni moj ogroman post, da ga podeli na dva i da ih preusmeri na podforume namenjeni za to.
Nisam imao nameru da komplikujem vec da dobijem odgovore na nedoumice da bih vec poceo da planiram i pocnem nabavku za sledecu sezonu.
Hvala moderatoru na izvrsnom poslu.
Gledam skoro Burnit-ov AT od 1000l. Malo sam ga tumbao onako dok je još na paleti i začudio sam se koliko je lagan. Pa on jedva da ima oko 125kg. AT malo ozbiljnijih firmi je minimum za 30% teži. Moj od 850L je oko 200kg. Koliko bi ovaj Burnit-ov mogao da traje? Prvenstveno mislim na trajnost od korozije. jeste da je jeftin oko 65000dinara ali koliko će da traje?
Metalni deo materijala za pravljenje AT od 4mm debljine je oko 26000dinara. MAG postupkom ovo sve može da se zavari u 1G iliti PA poziciji.
Maksimalni radni napon (za 2.5bar-a u zatvorenom sistemu) u podužnom varu na plaštu debljine 4mm je 25MPa što je smešno malo a na spoju plašta i danca je duplo manji. Kada sam pravio prvi AT bilo me je strah za nosivost mada sada kako sam malo pravio probe MAG postupkom sa mojim "Varomatic 160" na nekim probama najveći je problem ostvariti nepropustnost zavara a ne nosivost. Konsultovao sam se za zavarivačima koji rade procesnu tehniku i kažu za nepropustnost šava:
za MAG postupak luk obavezno uspostaviti van zone šava, polako ga voditi do šava taman dok se za to vreme količina toplote u luku ne poveća do te mere da počinje da topi i osnovni materijal a ne samo žicu. Zavarivati po mogućnosti u cugu celi šav (bez prekida). Svaki prekid zahteva da se otanji kraj šava pa ponoviti postupak paljenja luka u ulaz u šav.
za REL postupak princip identičan kao što je i kod mene radio profesionalni zavarivač. Bazičnom elektrodom paliti luk takođe van šava, nakon stabilizacije luka i stvaranja gasne zaštite uvesti vrh elektrode u zleb šava. Pre nastavka obavezno brušenje da bi se otanji zavar ali sam primetio da u fabrikama iskusni zavarivači ovaj korak preskaču jer oduzima dosta vremena a šav im opet ispadne nepropustan.
Podrazumeva se da je pakovanje elektroda tek ovoreno ili da su sušene u peći za sušenje pa prebačene u tobolec ukoliko su stare (ovo je malo problematično za SSM jer retko ko ima peć za sušenje elektroda) tako da je novo pakovanje naj sigurnije.
Razmišljam da podužni šav plašta koji je opterećeniji komotno može da se radi i bez provara korena jer je naličje šava dostupno pa se može iskopati brusilicom i zavariti sa naličja. Pitao sam kažu da je tehnološki ispravno. Svi prodori za štucne mogu da se zavare dvostrano ugaonim šavom (2F iliti PB poziciji) po obodu tako da i tu nije teško ostvariti nepropustnost.
Ostaje samo spoj danca sa plaštom kao problematičan za zavarivanje jer zahteva obavezan provar korena da šav ne bi imao zarez i koncentratore napona. Kako prolazi vreme i kako razmišlja o samogradnji AT, dolazim do zaključka da ipak ne mora da bude atestirani zavarivač da bi ovo napravio. Pa Goran je od starih bojlera uspeo da napravi AT i da mu svi zavari budu nepropusni. Malo se pomučio, gde je bila greška ispravio a AT za male pare je napravio i služi ga.
Zavisi od uslova u kojima se koristi ali bez obzira na debljinu materijala ne bi trebalo da bude gori od drugih. Interesantno je da oni proizvode rezervoare deklarisane za različite pritiske (3, 6 i 10 bara) i svi imaju istu težinu - koriste istu debljinu materijala, verovatno je razlika samo u varovima.
Što se tiče korozije kod rezervoara ona se svakako ne može potpuno izbeći ali je bitno da ako nije emajliran (a uglavnom nisu) nema vazdušni džep u vrhu - treba da ima priključak za odzačivanje i obavezno ga treba koristiti. Druga stvar koju bih ja dodao iako nije predviđena je magnezijumska anoda koju bi onda trebalo povremeno kontrolisati Što bi moglo da mu produži životni vek zbog korozije iznutra, a spolja ga nije problem kontolisati i zaštititi. Iako nemaju standardni priključak za postavljanje anode (korozija u zatvorenim sudovima je inače mala, a i dodaju se inhibitori u vodu) relativno je lako postaviti je kroz odzražni otvor na vrhu rezervoara. Ne znam koliko bi stvarno koristilo ali siguno ne škodi.
Ako bih ja sebi pravio namenski rezervoar to bi onda sigurno bilo od nerđajućeg materijala što i nije mnogo skuplje od uobičajenih materijala ali drastično smanjuje problem korozije.
TwisterMJ wrote:
Varovi uvek imaju znatno veće mehaničke karakteristike u odnosu na osnovni materijal. Ne razlikuju se varovi već osnovni materijal.Verovatno umesto S235 upotrebe S355. A svaka žica za MIG/MAG postupak ima granicu tečenja preko 400 N/mm2.oni proizvode rezervoare deklarisane za različite pritiske (3, 6 i 10 bara) i svi imaju istu težinu - koriste istu debljinu materijala, verovatno je razlika samo u varovima.... ja dodao iako nije predviđena je magnezijumska anoda koju bi onda trebalo povremeno kontrolisati
Posao je veliki a i nije racionalno da povremeno praznimo celi AT vodom iz koje je već kiseonik izreagovao sa metalom da bi videli stanje anode a pritom ga napunimo svežom vodom iz mreže koja je bogata kiseonikom?
U pravu si za materijal, uopšte mi nije palo na pamet.
Naravno da to nema smisla, zato se samo pozatvaraju ventili i ispusti minimum da padne pritisak na nulu pa pošto je anoda recimo na vrhu onda ne mora da se prazni skoro ništa. Kod mene je u baferu anoda već šestu godinu, kontrolisao sam je proletos i nije se potrošila još ni 40% pa ću je pogledati ponovo tek za koju godinu, što otpilike znači i da nema mnogo oksidacije za razliku od vodovoda. Drugu imam u bojleru za sanitarnu vodu, malo je manja od ove ali se pohaba za oko 2 godine, već sam dve menjao. Uprkos prisustvu anode na vrhu bojlera je emajl malo popucao i ima mali sloj površinske korozije, najverovatnije zato što je tu mali prostor gde ima vazduha. Pošto je to navrhu i ima prirubnicu na kojoj je sonda, verovatno ću malo da je modifikujem da bi mogao da se ispusti vazduh potpuno pa da onda ta korozija još malo uspori.
Ovo je značajan podatak da se polako troši anoda u AT. Bolje ona nego da korodira AT ili kotao. TwisterMJ da li imaš el. grejače u akumulatoru ili ne? skoro sam video prilikom prepravke jednog većeg sistema da su izbačena dva AT mada moguće je da su ovo bili i bojleri za pripremu sanitarne vode. Vidi se da ima korozije i ako je ofarbano iznutra
Taj vazdušni mehur na vrhu bojlera sanitarne vode služi za kompenzaciju pritiska kod bojlera manje zapremine od 100l. preko toga mora zasebna exp.posuda. Objašnjavao je Tenzor na par mesta na temama vezanim za vodovod i bojlere.
Pretpostavljam da se uglavnom potrošila na početku kad je sistem napunjen, ima oko1600 litara, pa je onda usporila. Voda je sa 30% glikola i do sad sam dopunio vrlo malo, možda par desetina litara. Nisam je kontrolisao do proletos jer je prilično nepristupačna.
Nemam grejače u AT, on je samo akumulator - bafer i hidraulična skretnica, uglavnom se koristi toplotna pumpa, a i nemam priključke za njih. Kad zatreba imam u rezervi kotao od 24kW koji radi samo ponekad kad TP počne da se smrzava
Ok za mehur, bojler je 500l i već ima sve kako treba - regulator pritiska, ekspanziju, nepovratni i sigurnosni ventil tako da to neće biti problem. Nije taj mehur nešto ni veliki, između izlivne cevi i prirubnice nema više od 3 santimetra ali je tu uvek.
Ovi tvoji rezervoari su verovatno bili u grejanju, da je sanitarna voda bilo bi tu sigurno više korozije, a i mislim da za sanitarnu upotrebu zaštita bojom ne ispunjava propise ali nisam siguran.
Puno puta vidim da pri rekonstrukciji sistema iz nekih objekata izbace sudove pod pritiskom koji mogu da se iskoriste za AT ili kao ovde iz jednog hotela izbacili dva AT. Uvek mogu da se kupe za male novce ali šta da im čovek radi. Em teški em veliki. Problem da ih transportuješ problem da uđu na standardna vrata
Pozdrav svim kolegama, vas nekoliko ste krivi što sam ušao u ovaj projekat pravljenja akumulatora toplote 
Daću osnovne podatke, kuća je na sprat (Po+Pr+1) osnove 9x9m
Zid Ytong 25cm + 10cm EPS (izolacija tek treba da se uradi)
Plafon ploča + 20cm mineralna vuna
Stolarija PVC, troslojna stakla (Solar+LE)
Toplotni gubici oko 5kw/h na -15C i 2,5kw/h na 5C
Podno grejanje, al-pex 16mm, rastojanje 15cm i 10cm u rubnim zonama
AT sam uradio od inoxa, zapremina 2100l, visina 185cm (nije moglo više zbog visine podruma), prečnik 122cm
Trenutno radim izmenjivač, tj. tri izmenjivača, dva gornja (za grejanje i sanitarnu vodu) i jedan donji za alternativno zagrevanje (solar, pelet, gas, videćemo šta će biti)
Gore su dve cevi al-pex 25mm dužine 50m i površine oko 4m2
Dole je 27m al-pex 26mm dužine 27m i površine oko 2m2
Kačim i sliku da vidite kako to sve izgleda, a u narednim danima ću pisati dalje kako napreduje projekat.
Nisam spominjao cevi...
2-3m3 je bilo za veličinu rezervoara.
A ovo 12 na 10.3kW/h je bila korekcija za balu koja nije teška 15kg (koliko si prvobitno rekao) već 13kg.