Ako nekome moze da pomogne evo specijala SAM sve o grejanju
centralno grejanje-uradi sam
Verovatno ce pomoci dosta njima , mada to je ipak stara knjiga misilim da ima oko 20 godina, procitao sam je celu , sada je mnogo izasla nova tehnika
pozdrav
Jeste stara, kao i knjiga Zrnić-Ćulum koja takodje ima link na forumu.
Nijedna se ne poziva na podatke posle 1980-1985. god.
Šta preporučiti novije? Ima li ko kakav predlog?
Link dole može biti koristan za izradu solarnog panela.
http://rapidshare.com/files/332011143/Solarni_kolektor.pdf
Ima novih knjiga ali kostaju oko 50 eura
pozzz
Pa dobro ljudi, da kupimo pa skeniramo...
Mislim pozajmimo pa pročitamo...
Yes :roll
ma ok jeste stara ali su je skinuli 273 puta do ove poruke.kako se zovu te nove knjige da procitamo.
Pa ukucaj u pretrazivacu tehnicka knjiga grejanje i klimatizacija i izaci ce razne knjige
Registruj se na serbianforum,ima dosta dobre literature. :roll:
radio bih podno ispod ploce(na tavanici ispod) u dnevnoj , vec imam raijatorsko grejanje koje radi ok ali nemam radijatore u dnevnoj jer je tu bio prity al tu ih nebi ugradjivao a i nemam zidove u dnevoj jer je ogradjena regalima! jedino mi je slobodna garaza ispod dnevne tj. tavanica njena koja nije malterisana . iznad cevi alupex bi bila monta od cigle 16cm,ploca od 5cm, nivelacija betonska 3cm i parket 2cm koji je nelakiran vec 10 godina i mislim da je se rasusio za to vreme pa kad ga izlakiram!!! moje misljenje je da ce sa temperaturom od 40C to poceti da greje za nekih 3sata od lozenja kotla ali kad to radi nonstop nema problema. dug post al neki komentar ako je neko raspolozan
Quote:
cevi za podno grejanje prečnika 20mm (sada je cena oko 170din/m). Neko je na forumu pravio od mekih bakarnih cevi prečnika 18mm, ali mi je to pretanko, tj brzina vode kroz takav izmenjivač bi mi morala biti oko 4m/s što se, kažu, čuje
ovako, standardna cev za podno grejanje spoljnih 20mm unutra ima 16mm fi.
bakarna cev 18mm spolja ima unutra 16.2mm fi (debljina zida 0.9mm).
tj. za isti protok je prakticno ista brzina protoka u obe cevi.
I ne, nista se ne cuje.
noels wrote:
ma ok jeste stara ali su je skinuli 273 puta do ove poruke.kako se zovu te nove knjige da procitamo.
Reknagel, Schramek autori.
poznata "biblija" termomasinaca.
polovna ovde se tesko nadje za oko 150-300 evra. (prevedeno izdanje)
nova se ovde jos teze nalazi (nemacki original).
povremeno se nalazi u prodaji na nekom od aukcijskih sajtova, i obicno brzo nestane.
Stalno izlaze nova izdanja, vrlo je aktuelna i ima sve, bukvalno sve sto se moze zamisliti iz ove oblasti.
Nisam jos naisao na elektronski oblik, osim veoma sitne fragmente po sajtovima nemackih univerziteta ( u njihovim javnim bibliotekama).
Domacu verziju sam imao na kratko par nedelja izdanje iz 1990 i neke, uzeo na pozajmicu teskom mukom.
Novo domace izdanje se obicno unapred rasproda, odnosno ne ostane nista u slobodnoj prodaji.
Barem su meni tako nekako objasnili situaciju sa domacim izdanjem.
energija wrote:
Quote:I ne, nista se ne cuje.
U literaturi piše da kretanje fluida brže od 3m/s u cevima za grejanje (radijatorsko grejanje) treba maksimalno izbegavati jer se čuje.
Nisam hteo to da testiram pa sam povećao presek cevi i time smanjio brzinu.
Radi se o prečniku od 20mm i energiji od 12kw/h koju preba preneti.
Prosečna soba ima najviše 1/3 do 1/2 od toga.
Ako neko ima iskustvo da to nije tačno, ja mogu samo da mu verujem.
Možda to ne važi za podno grejanje, mada ja ne vidim zašto bi tako tanke cevi neko stavio da mora da ima toliku brzinu. Standardne cevi, debljine od 16mm imaju oko pola te brzine (ili manje) za jednu prosečnu sobu.
sa bakarnom cevi od 18mm nista se ne cuje, provereno.
identicno je i sa 20mm pexalupex cevi, nista se ne cuje provereno.
imam obe vrste cevi u kombinaciji pa mogu direktno da poredim.
to uz rad cirko pumpe napora od 4m na maksimalnoj brzini.
kolika je brzina fluida nije mi poznato a inace je ista jer su isti unutrasnji precnici.
20mm pex cev nema manju brzinu fluida u odnosu na 18mm bakar, ukratko, za isti protok.
energija wrote:
sa bakarnom cevi od 18mm nista se ne cuje, provereno.
identicno je i sa 20mm pexalupex cevi, nista se ne cuje provereno.
imam obe vrste cevi u kombinaciji pa mogu direktno da poredim.
to uz rad cirko pumpe napora od 4m na maksimalnoj brzini.
kolika je brzina fluida nije mi poznato a inace je ista jer su isti unutrasnji precnici.
20mm pex cev nema manju brzinu fluida u odnosu na 18mm bakar, ukratko, za isti protok.
Da, izgleda se ne razumemo.
I ja imam bakarne cevi po kući od 35mm pa na dole i Rahau Rautherm S od 20mm i, naravno, da se ništa ne čuje.
Ako pogledaš karakteristike pumpe, za one majčešće korišćene Grundfos UPBasic 25/5 (80w) i UPBasic 25/6 (100w) na visini od 4m na najvećoj brzini gura 0.6 do 0.8m3 na sat, što bi bilo (kroz 25mm otvor) oko 1.2m/s što je daleko ispod 3m/s.
Iskustveno kažu da na pumpu treba stavljati cev od jedan broj manje ili veću (na pumpu od 25mm cev ne manja od 22mm) i da problema neće biti. Tako većina i radi i ne razmišlja o ovome o čemu mi pričamo.
Brzina preko 3m/s bi bila kada bi se na pumpu stavila cev od 16mm, ali što bi to neko radio?
Ja sam to proučavao zato što nisam bio siguran da li smem da stavim na pumpu cev od 20mm (jer to izlazi iz preporuke) zato što mi je ona od 25mm bila neproporcionalno skuplja (20mm 170din, a 25mm 500din). Izračunao sam da mi je brzina u tom slučaju 2.7m/s i stavio tako. I nisam pogrešio, ne čuje se ništa.
pa rekoh iz prakse, ne cuje se nista niti sa bakrom fi 18mm ciji otvor a za protok je 16.2mm a niti sa alupex fi20mm ciji otvor za protok je 16mm sa takvim pumpama. provereno na pumpama sa naporom od 4m i od 6m.
navojni prikljucak pumpi je uobicajenih dn25mm a duzina 180mm.
moj komentar se odnosi na to da bakarni izmnejivac nema niti veci niti manji problem sa sumom od alupex cevi, probano oba u praksi i to ne vidim kao problem koj ibi uticao na odabri materijala.
Da, tako je.
Napisao ja negde da je moj razlog kupovine aluplex cevi za izmenjivač, a ne bakarne, što nisam mogao (one od 22mm) sam da savijam (tražili mi 500 evra za takav izmenjivač). Posle sam pročitao (i video) da postoje i meke Cu od 18mm i cena bi izašla nešto malo veća. Ali već kupio. Razlika je tačno dupla provodjivost u korist Cu i manji je izmenjivač. Ali i ovaj radi više nego dobro.
Nego pitanje: kako radi nepovratni ventil?
Problem koji bi da rešim je sledeći i pitam se da li to mogu rešiti nepovratnim ventilom.
Gravitaciona cirkulacija mi je prevelika i dešava mi se da je pola kuće toplo i kada se isključi cirkulaciona pumpa.
Da li bi se to moglo rešiti nepovratnim ventilom tj da li on ima neki minimalno potrebni pritisak da bi se otvorio? Dakle, treba mi da je otvoren samo kada radi cirkulaciona pumpa, a inače zatvoren. Radi se o protoku u istom smeru. Ja to sada rešavam ručno zatvaranjem ventila pre pumpe, ali može li ova mehanička automatika rešiti stvar?
Stavi neki elektroventil.Veyi ga paralelno sa pumpom.Kad ova radi da i on dobija napon da bi otvorio protok. 
sllobam wrote:
Stavi neki elektroventil.Veyi ga paralelno sa pumpom.Kad ova radi da i on dobija napon da bi otvorio protok.
Zašto paralelno? Vrtiće mi se voda u krug. Verovatno misliš redno.
Nema neki nepovratni venti sa nekom oprugom koji otvara tek posle nekog pritiska?
sllobam wrote:
Stavi neki elektroventil.Veyi ga paralelno sa pumpom.Kad ova radi da i on dobija napon da bi otvorio protok.
Zašto paralelno? Vrtiće mi se voda u krug. Verovatno misliš redno.
Nema neki nepovratni venti sa nekom oprugom koji otvara tek posle nekog pritiska?
Нисам се лепо изразио.Наравно да се у мрежу везује редно,мислио сам на везивање на струју.Мислио сам да се то подразумева,али у реду,треба бити јасан. :eek:
Ne razumem kako da reaguje na pritisak,u mrezi ti je isti pritisak radila pumpa ili ne.
ako je gravtiacoiona cirkulacija dovoljnio je od cevi napraviti trbuh, tj petlju i trebalo bi da prestane.
tihi2 wrote:
Nema neki nepovratni venti sa nekom oprugom koji otvara tek posle nekog pritiska?
Postoji mala razlika pritiska između ulaznog i izlaznog dijela pumpe, dok je ona uključena. Tom razlikom pritiska se voda i pokreće kružno u sistemu, ali je pitanje da li je to dovoljno da se potpuno otvori nepovratni ventil, odnosno da li je taj pritisak dovoljan da savlada silu opruge u ventilu. Inače te ventile možeš naći u radnjama s vodoinstalacionim materijalom.
Izgleda da ja hoću da primenim nepovratni ventil za ono zašta nije namenjen.
Ne znam da li bi stomak rešio stvar jer sada na ugašenu pumpu imam tople radijatore na celoj strani kuće i na visini od 9m od kotla.
Videću u utorak šta ima od rešenja u prodavnici. Svakako, elektroventil je provereno rešenje i vezuje se paralelno kao što kaže Sllobam. Možda i najjednostavnija zamena: skinem običan i stavim elektroventil.
tihi2 wrote:
Izgleda da ja hoću da primenim nepovratni ventil za ono zašta nije namenjen.
Ne znam da li bi stomak rešio stvar jer sada na ugašenu pumpu imam tople radijatore na celoj strani kuće i na visini od 9m od kotla.
Videću u utorak šta ima od rešenja u prodavnici. Svakako, elektroventil je provereno rešenje i vezuje se paralelno kao što kaže Sllobam. Možda i najjednostavnija zamena: skinem običan i stavim elektroventil.
Nešto mi je palo na pamet, pošto sam i ja razmišljao kako riješavati problem nepoželjne gravitacione cirkulacije, ali između solarnh kolektora i toplotnog spremnika (planiram samogradnju), takođe sam došao do ovog nepovratnog ventila. Izvadio sam oprugu iz njega i postavio bih ga tako da metalni dio s gumenim dihtungom svojom težinom zatvara ventil. Mislim da bi pumpa u tom slučaju trebala otvoriti ventil, samo ne znam koliko bi to dobro dihtovalo kad se pumpa isključi, gravitacioni protok bi svakako trebao biti manji. Ako imaš mogućnosti i volje da malo eksperimentišeš s tim i mene bi interesovao rezultat, jer mi se baš ne stavlja taj elektroventil.
Ovo sa nepovratim ventilom kojem se izvadi opruga, sigurno radi! Isprobano!
energija wrote:
ako je gravtiacoiona cirkulacija dovoljnio je od cevi napraviti trbuh, tj petlju i trebalo bi da prestane.
Bolje ne praviti trbuh,jer mu ovo gravitaciono dodje kao dobra zastita u slucaju otkazivanja pumpe. :nono
Pa sad ne moze i jedno i drugo.
Sada ima gravitacionu cirkulaciju koja je smetnja, nepozeljna.
Samo ukazujem na prilicno prost metod sprecavanja te smetnje.
A slazem se da je dodatna sigurnost korisna osobina sadasnjeg sistema.
Ali, ako sam dobro pratio radnju filma, radi se akumulacionom rezervoaru (sa strujom kao izvorom toplote preko elektro grejaca) tako da i kada otkaze cirko pumpa nema neke stete.
Sigurnost sistema je vaznija od moguce ekonomske ustede posto kada nastane havarija stete ce biti daleko vece od svih sitnih usteda.
A ne, baš obrnuto. Zagreva se voda u rezervoaru (obično bure što bi rekli, bez pritiska), a onda ta voda greje izmenjivač (koji je pod pritiskom) koji vodi vodu u radijatore. I ima ekspanzionu posudu i to od 25l jer mogu da preusmerim vodu iz kotla direktno u radijatore ako se desi nešto loše sa rezervoarom pa nije u funkciji.