Toplotna pumpa kako je napraviti ?

videces da nije bas tako prosto odrzati konstantnu temperaturu uz ustedu bez modulacije kompresora pogotovo ako je sistem bez akumulacije
mada se i to da resiti pravim sistemom upravljanja

Nisam ni mislio da se voda uzima sa 2-3 m samo kažem da je tu prvi vodonosni sloj, a negde je i na 0.5 m od površine kada su visoke podzemne vode.
Ovde kod nas uglavnom bunarska voda (pored gvožđa) sadrži i pesak. Moj brat ima na voćnjaku bunar i prilikom ručnog pumpanja ipak voda sadrži čestice peska. Ja samo skrećem pažnju da bunar mora dobro da se dimenzioniše i da ne sme da radi punim kapacitetom. Ti si sada prvi koji je pomenuo filter za pesak i to mi je drago pošto ljudi čitaju ovo pa moraju da steknu utisak šta im sve treba. Možda se neko odvaži i da napravi TP u ssm varijanti.

Prošla sezona grejanja, sad više nikom nije interesantna ova tema!

ne radi se jer torijski jeste interesantno ali praktično nije isplativo.
tačnije svaki COP manji od 4 nije isplativ a evo i zašto.
toplotne pumpe po pravilu rade danju i troše skuplju struju.
jednostavan sistem sa akumulatorom toplote koji radi noću troši 4x jeftiniju struju.

Izgleda da si ti jedan od retkih koji je to uradio. Video si da sam i ja u nedoumici oko kontrola, mada mi frigotehničari kažu da kontrola nije problem (dovoljna je on-off varijanta).
Mislim da jeftinih brojila na pijaci može da se nađe i da se stavi kao kontrolno, pa utrošena struja za TP i bunarsku pumpu može lako da se izmeri.
Veći problem je izmeriti dobit. Ako nema kalorimetra (treba li 2? jedan na ulazu u TP i jedan na izlazu iz TP da se vidi šta se dobilo) onda je potreban merač protoka, pa se izračuna protok x razlika ulazne i izlazne temperature iz kondenzatora (malo posredno, ali dovoljno precizno za nas).
Inače, sa 2-3 mesta sam čuo da COP ne zavisi uopšte od TP već od razlike temperature ulazne i izlazne vode. Ako je potrebno da se sa 10*C bunarke dobije 50*C na izlazu iz TP onda COP teško može da bude preko 2.5. Ispada, teško isplativo za radijatorsko grejanje.
Od čega si sastavio TP? Opiši malo da vidimo tvoje iskustvo...

zdravo svima verovatno se vidi da sam nov ,ali bih vas zamolio da mi sto vise obijasnite kakve su to pumpe za grejanje i koliko je to isplatljivo .posto ja planiram da radim grejanje ali ce me to kostati oko 4500 evra .pa mi koja hiljadarka skripi zato molim da mi obijasnite kave su to pumpe .unapred se zahvaljujem

teoretski, klorimetar se sastoji od protokomera i dve temperaturne sonde. tj meri količinu fluida koji je protekao i razliku u temperaturama na ulazu i izlazu. u praksi, na jednom mestu meri protok i temp, i imaj još jednu dodatnu sondu za temp na drugoj strani voda. tako da treba ti jedan kalorimetar, a njim treba da meriš koliko si dobio energije na kondenzatoru.

COP ne zavisi ni od čega drugog do "pressure ratio". tj odnosa pritisaka(temperatura) u isp/cond. znači što više približiš temperature, tj što više podigneš Te, i što više spustiš Tc dobijaš bolji COP, s tim što podizanje Te više doprinosi poboljšanju COP-a od spuštanja Tc.
Mislim da smo o tome pričali već nekoliko puta u ovoj temi, treba pročitati sve pa onda komentarisati, u protivnom stvaramo spam i otežavamo i drugima praćenje teme nagomilavanjem nepotrebnih informacija i ponavljanjem istih.

Slažem se sa konstatacijom da TP nije baš tako lako napraviti i da je potrebno dosta predznanja, teško je napraviti dobar sistem "kupljenjem" informacija na netu.

Problem je u tome što kvalitetnog kadra u zemlji skoro i da nema, naglašavam SKORO da se neko ne naljuti. Lično sam se uverio da i ovo malo firmi koje se time bave u srbiji imaju vrlo ograničeno znanje i TP prave da se tako izrazim "pomoću štapa i kanapa". A frigotehnika je u svetu dosta napredovala i ne zasniva se samo na kompresoru, isparivaču, kondenzatoru i eksp. uređaju. Firmi koje se ozbiljno bave FT kod nas ima, ali se ona ne bahću sa T pumpicama nego ljudi prave hladnjače i neke mnogo veće projekte od kućnih TP. razlog je verovatno nerazvijeno tržište.

ja lično sam pribavio literaturu u el obliku na engleskom jeziku, jer je naša retka i blagi užas. knjige imaju više od po 1000strana A4 mereno prevodilačkim standardom i to bez slika! zadivilo me je to što sam morao da ih pribavim nekoliko različitih jer ni u jednoj od njih nisam mogao da nađem odgovore na sva svoja pitanja. ko nije spreman da mnogo uči i to na stručnom engleskom (a to već nije morao silom prilika ) nek se batali ćorava posla. ako hoće tp nek plati nekom da mu napravi.

mada sam svašta pročitao, ne stidim se da kažem da sam još početnik, jer znam koliki je put od teorije do prakse. ja ću tek da učim, a svako ko već ima iskustva i želi da pomogne je dobrodošao.

Što se tiče delova, evo ukratko. Copeland ZR48K3E-TFD, SWEP B20 (mislim, više ne znam koji sam na kraju i uzeo), Danfoss TEZ2, Danfoss KP15, i još uvek pokušavam da nabavim Danfoss HE4.0 da i njega ugradim. Imam još i jedan mali B5 kao desuperheater. Od slika imam jedino dok je još bio usred izrade.

E lepo si ti to uradio...
Polagano, pa za sledeću zimu. Pošto najavljuju poskupljenje gasa više nego struje, jasno je šta je činiti.
Danas mi je bio čovek iz jedne firme što prodaju TP i razgovoru nikad kraja.
I ja prikupljam literaturu, ali je to dosta teško, čak i na engleskom je problem izdvojiti ono što valja iz šume loših.
Ozbiljno sam zagrizao u to i valjda će nešto ispasti.
Ovo za radijatore... planiram zamenu pola radijatora fan koilima kada za to dodje vreme, pre svega zbog hlađenja.
Ti si literaturu našao, ja još moram da tražim...

Skini Copeland manual sa
http://www.4shared.com/get/E_lYq4E8/Copeland_Compressor_Manual.html
pa prouči.
Posle toga skini softver Select 7 (ja koristim select 7.3) koji je razvio Copeland i Emerson. Softver ti daje šemu i spisak delova koji ti trebaju za TP.
Ima tamo još puno šta skidati, samo malo vremena da se sve prouči.

Copeland preporučuje seriju ZH za TP. Ima li za to nekog ozbiljnog razloga (tj razlike između ZH i ZR modela kompresora)?
Nike, šta koristiš za simulaciju sistema? Imaš li mišljenje o Select 7 softveru?

drug,pozdrav. Ne znam,vjerovatno si se snašao do sada,ali ako slučajno nisi,na Youtube-u imaš hiljade klipova o HHO generatorima. Od onih za aute,preko onih za grijanje,do tih lampi za vareje vodonikom. Ne znam kakav si sa engleskim jezikom,ali moći ćeš skontati sve.Ja sam sebi napravio malu,onako iz zaj......cije,da vidim radi li,i mogu ti reći da me oduševilo. Stvarno velika snaga za mali utrošak energije.

Vrlo informativan (engleski) sajt:

http://ecorenovator.org/forum/geothermal/484-homemade-heat-pump-manifest...

ne bih da se mesam jer pojma nemam niti da reklamiram,ali odnedavno jedna firma iz dubotice je pocela da radi zastupnistvo za toplotne pumpe vazduh-voda! takve slicne se korriste redovno u swis,gde odlazim!

Odredjivanje velicine plocastog izmenjivaca:
(prodju se na ebey-u)

http://flatplateselect.com/site/hx/designcond.aspx

(ako treba, registrujte se- besplato je)

choose the "Refrigeration Heat Exchangers" option

So the formula might look something like:

Heat = ((width) x (length) x (# of plates - 2)) x Q

Gde je Q=u BTU izrazena toplotna moc

...where width & length are expressed in feet.