Toplotna pumpa kako je napraviti ?

Ako može jedan "print screen" dela tog programa.
Hvala.

Nike, hvala na odgovoru. U međuvremenu sam nabavio nekoliko knjiga i "posetio" nekoliko sajtova, i osetno više sam se uputio u tematiku. Nabavio sam i CoolPack, sa kojim sam se donekle upoznao.

Što se tiče bunara, kao što sam već rekao ne bih trošio vreme, bunar je razrađen, koristi se za zalivanje i isporučuje bez problema 11m3/min na duže vreme, tako da mu je 3-4 m3/h "sitan posao".

Mislim da ću se ipak odlučiti za Copeland ZR 81 KCE i R407C. ( 16,7 kW, R407C, Evaporating 7.2°C, Condensing 54.4°C, Superheat 11K, Subcooling 8.3K ). Da li je možda bolje koristiti R134a? za temperature koje si ti naveo stvari stoje ovako:

R134a cop 5,02 PR 3,9 (3,38 - 13,18bar)
R407c cop 4,82 PR 3,77 (5,18 - 19,59bar)

Oba freona idu u isti tip kopresora ali R134a ima, koliko vidim, mnogo manju entalpiju po kg na istom pritisku, pa za istu snagu kompresor mora biti "tri borja veći" (ZR 125 KCE). Još uvek ne znam koje su cene kopresora pa se pitam vredi li u startu investirati više pa dobiti veći cop?

Kako si dobio te pritiske evaporacije i kondenzacije? jel to iz iskustva ili ? odakle uopšte početi računanje u jednom projektu?

šta je akumulator na usisu koji si pomenuo, i izmenjivač u usisnoj cevi? izvini ali ja sve do sada što sam čitao je bilo na engleskom pa se ne snalazim u terminologiji. mogu jedino da pretpostavim da je izmenjivač na usisu superheater (korišćenje pare sa izlaza kompresora da se izvriši dovoljan superheating pre ulaza u kopresor a preko malog izmenjivača)?

Ja ne bih išao na R134a uopće. R134A se koristi tamo gdje se želi dobit viša temperatura vode ali tada COP nije najbitniji.
Ja bi se držao R410A.

Ako želiš veći COP onda smanji temperaturu kondezacije tako da koristiš podno grijanje. Pri temperaturi kondezacije 35°C i isparavanja 5°C COP može biti veći od 5.

Ako ti voda iz bunara ima konstantnih 10°C onda je temperatura isparavanja na pločastom izmjenjivaču 4-5°C (5K TD). Ako ti je temperatura polaza vode za grijanje 45°C onda je temperatura kondenzacije na pločastom izmjenjivaču 50°C (5K TD).

Ako je dužina cijevi od pločastog izmjenjivača do kompresora mala onda je nekorisno pregrijanje malo, pa je i ukupno (totalno) pregrijanje malo, i time vrlo blizu pregrijanju isparivača, koje je obično 4-5K. Odatle i moja brojka od 5K za pregrijanje jer su toplinske pumpe voda voda kompaktne u kučištu i nema dugih cijevi.

Kod korektno napunjene klime i kod nominalnih radnih uvjeta normalno pothlađenje je 6-8K.

Akumulator je posuda prije kompresora gdje se odvaja tekuće rashladno sredstvo u slučaju malog pregrijanja. Štiti kompresor od tekućine pa pregrijanje na ulazu u kompresor ne mora biti 10 ili 20 ili 30K kako traže proizvođači.

Izmjenjivač (suction line heat exchanger) je mali izmjenjivač koji služi da podigne pregrijanje na ulazu u kompresor i tako spriječi dolazak tekučine u njega . Svrha mu je ista kao i akumulatoru samo se za 407C akumulator ne ugrađuje zbog moguće separacije komponenti kod tog plina.

Imao sam jedan previd u izboru kompresora jer sam tražio po rashladnom kapacitetu umjesto po kapacitetu grijanja koji je za oko 25% veći.

Tako za tvoj slučaj predlažem a sa R410A Maneurop HLH061T4 sa 13,8kW rashladnog učina, što daje nekih 17,25 kW toplinskog kapaciteta na onim istim uvjetima. COP je 3,12
Ako je kondenzacija 35°C može i Maneurop HLH056T4 a onda je COP 5,63

Za 407C i one uvjete Maneurop HRP058T4 sa COP 3,22
ili Copeland ZR61KCE-TF5 kojemu je COP 3,19

Za 35°C kondenzacije isti Copeland ima COP 5,31 a kapacitet grijanja 18Kw (16,5 kod 50°C kondenzacije)

Isti Maneurop na 35°C kondenzacije ima COP 5,28.

Kvaliteta oba kompresora je slična.

Tc za 410A na 50C je 30 bara! Mislim da ću u startu odustati od 410-ke

zašto računaš temp vode iz bunara 10C, uglavnom vidim da svi računaju 13, pa čak neki i 14C ?

za SLHE: to sam i mislio samo sam zaboravio kako se zove. znači mali izmenjivač, obično cevasti, koji se koristi da poveća superh. ako se već koristi SLHE, i s obzirom da je temp vode malo veća od 10C zar ne može da se podigne malo Te?

Podatke sam uzeo iz CoolPacka, ali iz onog dela koji se zove refrigeration utilities. sad tek vidim da kad ubaciš podatke u Cycle analysis dobiješ podatke koji se poklapaju sa tvojima... ovo prvo je valda neki teorijski deo.

Pa što? Imaš milone klima na r410A koje nemaju nikakvih problema s tim tlakom jer su konstruirane za taj tlak. Ne vidim što je 30 bara u opremi konstruiranoj za 30 bara opasnije od 20 bara u opremi konstruiranoj za 20 bara.

Podatke o COP u koristi iz softwarea od Copelanda ili Danfossa.
U Coolpacku moraš unjeti pravu vrijednost za izentropsku efikasnost pa češ onda dobit ispravne podatke za COP

Pa što da je malo skuplji. Probaj naći japansku klimu na R22 i R407C.
Ako si već u samogradnji, onda se uštede rade na radu, neplaćanju patenta i sl. a ne na kvalitetnom materijalu i performansama.
Samogradnja ne znači da ćeš nešto najjeftinije napravit. U tom ne možeš pobijedit Kineze i Indijce.
Samogradnja znači da ćeš nešto napraviti sam i pri tom uštedjeti na radu a dobiti na kvaliteti koja inače nije ekonomski opravdana u serijskoj proizvodnji.

Već sam napisao ako se radi o R410A onda akumulator.

Teško za izmjenjivač. To je kompleksan izračun zbog toga što su u izmjenjivačima prisutne obe faze( tekuča i plinovita) rashladnog sredstva.
Ne preporučam samostalnu izradu izmjenjivača. Preporučam kupnju gotovih pločastih izmjenjivača. U slučaju da je bunarska voda tvrda, onda izrada ili kupnja shell-and-tube izmjenjivača koji se lako rastavlja i čisti.

Znate li neki konkretan podatak za pločasti izmenjivač
i to recimo pad pritiska i površinu za razmenu toplote
ako je npr. snaga izmenjivača 20[kW]?

Kakvo je zaprljanje kod pločastih izmenjivača toplote?
Pretpostavljam da je strujanje turbulentno pa je i mogućnost
zaprljanja manja, ali pad pritiska...

Inače, cena bakarne cevi po jednom [m2] površine za razmenu
toplote je nešto ispod 100e. Kolika je cena pločastog izmenjivača
po jednom [m2] površine za razmenu toplote? Doduše, pomenuo
sam samo bakar, ima tu još dosta toga...

Da li bi se u varijanti "uradi sam" mogli napraviti omekšivači vode?

Ajde primer...
(veruj mi na reč - znam dosta toga)

Sve je to lepo...samo početna pretpostavka je pogrešna:
ko je rekao da je cev u cevi?
Čak i da je tako, površina razmene nije površina obe cevi.

Nije tajna. Pošto mi ništa od ovoga nije "prošlo kroz ruke",
voleo bih da znam sa čime imam posla. Volim da baratam
sa konkretnim vrednostima, tako da ono što se "zanemaruje"
može biti ponekad i bitno, možda i u mom slučaju, pa me je
zbog toga i interesovalo može li mi neko dati podatak, ili me bar
uputiti na njega, koliki je pad pritiska po metru okrugle cevi u
zavisnosti od čega sve treba da bude zavisno...

Šta da ti kažem osim - izvini (brzopleto čitanje )

Izneću ideju ali tek kada budem siguran u ono šta sam zamislio.
A da bi bio sigurniji treba mi mala pomoć ovde prisutnih
i ako može da mi se odgovori na ono što pitam, a ne da se
razvodnjavamo...

Dakle:

Znate li neki konkretan podatak za pločasti izmenjivač
i to recimo pad pritiska i površinu za razmenu toplote
ako je npr. snaga izmenjivača 20[kW]?

Kakvo je zaprljanje kod pločastih izmenjivača toplote?
Pretpostavljam da je strujanje turbulentno pa je i mogućnost
zaprljanja manja, ali pad pritiska...

Da li bi se u varijanti "uradi sam" mogli napraviti omekšivači vode?

Stvarno nisam imao nameru da ikoga uvredim.
Stvar je u tome da trenutno udaram na sve i svašta,
tako da nemam vremena (zasad) da skidam softvere
i da se upoznajem sa njima. Iz tog razloga i tražim
konkretne odgovore - što verovatno ponekad izgleda
sebično, ali to ću ubrzo nadoknaditi.

Tebi jedno veliko hvala na trudu i vremenu koje si
izdvojio za moja pitanjca :bye2 :+

Još ću te nešto zamoliti.
Za primer koji si mi dao, koliki bi pad pritiska
bio na strani freona da je u pitanju kondezator?

Hvala još jednom.

Ne!!!!
R410A ima nešto bolje karakteristike od R22 a uskoro će R22 biti po zlato.
Zaboravi na R22. Svjetska industrija je odlučila da je dugoročni trkač u klimatizaciji upravo R410A.

Ne vidim da R410A ima bolje karakteristike od R22.
Možda su nam kriterijumi različiti.
Moje glavno polazište je šta ću za neku izlaznu vrednost
morati da uložim (energetski gledano).
Za iste uslove (cikluse) potrebna mi je manja snaga
kod R22, i to gotovo 10%.
Napominjem da ne posmatram po ostalim kriterijumima
nego po meni osnovnom - potrošnja energenta (struje).

Ne vidim da R410A ima bolje karakteristike od R22.
Možda su nam kriterijumi različiti.
Moje glavno polazište je šta ću za neku izlaznu vrednost
morati da uložim (energetski gledano).
Za iste uslove (cikluse) potrebna mi je manja snaga
kod R22, i to gotovo 10%.
Napominjem da ne posmatram po ostalim kriterijumima
nego po meni osnovnom - potrošnja energenta (struje).

To je točno, ali uglavnom sva oprema konstruirana za R410A ima veći COP/EER nego slična oprema na R22. Dakle manja potrošnja nego kod R22.
I drugo, u HR je R22 zabranjen u novoj opremi. Dozvoljeno je samo servisiranje s njim. To znači da če uskoro biti skuplji od R410A. Jedina zamjena za njega je R410A za kojeg je industrija već odlučila da je to definitivno plin budućnosti za te namjene.
Valjda to ima priličnu težinu u odlučivanju. Uostalom, nije mi jasno što vas sve tako čvrsto veže za R22 da se tako gorljivo brani. Shvatite da je R22 prošlost. Idemo dalje. Neće se nekim čudom vratiti na scenu. Na kraju krajeva, ostavite vašoj djeci malo ozona.

2. kao safety za oba? čime se onda upravlja?

5. jel možeš malo da pojasniš to oko radnog retmostata? video sam šta je eliwell IC 901, gde bi se stavila njegova sonda i šta bi on radio tj uklj/isključivao?

@tihi2

Odakle ti ova računica da za 3kW treba 2m2 izmjenjivač?
Jel' misliš na vanjsku jedinicu ili za onaj koji grije vodu?
Ovaj u vanjskoj je već toliki koliki treba da je. A za ovaj u "unutarnji" može biti čak i manji od klasičnog u unutarnjoj jedinici klime, jer voda bolje odvodi toplonu od vazduha. Naravno da je bolje da je što veća površina ali u komercijalnim TP vazduh-voda izmjenjivač je uglavnom koaksijalni i to površina ne prelazi 0,5m2 za snagu od 3kW.
U programu mi je izrada jedne takve za podno grijanje, sa običnom klimom 12-ticom.

Da, ako je ta količina u pitanju onda ok. Mada ne znam šta češ dobiti sa snagom 3kW naspram tolike zapremine. Ja imam svega 30l u sistemu podnog grijanja i grijem baš sa 3kW, pumpa je stalno uključena i treba mu 6 sati da sistem dostigne 40 stepeni. Tada se grijač i pumpa isključe.

Ah.. štaj je tu skuplje? Pa ponuda i potražnja vjerovatno. Čak je vazduh-vazduh daleko komplikovaniji od vazduh-voda. Jedino šta može biti, ovi u zadnje vrijeme što su aktuelni, uglavnom su inverteri, a to daleko komplikuje stvari. A zašto moraju inverteri? Valjda zbog freona koji koriste, starta i rada na niskim temperaturama, znači uvijek su funkcionalni ne samo u nekom prelaznom periodu.
Mada i nije preduslov za TP da bi radila u sistemu vazduh-voda. Ako se omogući bezbijedan start kompresora na niskim temperaturama, ne samo grijačima ulja, već i tzv. soft-start kompresora, onda su on-off kompresori praktičniji za gradnju TP. Uređaji sa inverterom su dobri za sistem vazduh-vazduh gdje on za deset minuta ugrije vazduh i onda snanji snagu kompresora pa umjesto 52 stepena duva 35 stepeni. Dok sistem sa vodom je kudikamo tromiji taj inverter će smanjiti snagu tek za tri sata, ako je uopšte i smanji. I na kraju šta ako je i smanji? Šta za sistem grijanja znači 35 ili 30 stepeni temperatura izvora grijanja!?
Osim ovog režima rada pri niskim temperaturama ostalo sve ide u korist klasične TP (klime).