Baš lepo.
Nije mi palo na pamet da stavim i kondenzator napolje, ali ovo je još bolje jer se unutra vuče samo voda (mada mi na slici ne deluje da je izolovano, čak bi rekao da je koleno pocinkovano, a cevi okiten). Kratke cevi kondenzator - isparivač znači manji gubici.
Toplotna pumpa kako je napraviti ?
To za izolaciju cevi je i meni prvo palo u oči, ali ko zna, možda je skinuta radi slikanja. Malo mi je nelogično da se sve ovako "skocka", a na kraju zaboravi izolacija cevi.
U svakom slučaju, nikad previše izolacije kad su ove stvari u pitanju.
Nije bez značaja ni mesto gde se uređaj instalira - svakako treba birati južnu stranu objekta.
Takođe, ne vidi se kako je izvedena temperaturna regulacija ... ima tu još puno stvari koje treba rešiti.
Vukoje B. - slike koje si nakačio su sa drugog foruma, i mislim da ih je mali genije postavio tamo... koliko se sećam o istim nije želeo da komentariše...
Voleo bih da mi neko odgovori, da li postoji nekakav kalkulator, u koji upišeš par nekih osnovnih karakteristika, koje bi želeo da TP ima (tipa snage motora, temperature vode na izlazu....) i da se na osnovu toga dobiju rezultati koji govore o tome kolika je snaga izmenjivača, koliko mora da bude protok vode koja se crpi iz bunara.....
Dakle moja je ideja sledeća:
Dosta mi je UGLJA za dva naredna života!
Imam razvučene cevi i radijatore po kući
Imam baštu i bunar od 12 m dubine (prva voda mi je na 2m)
Pa da probam da poštedim kičmu upotrebom TP, ako ne za grejanje ono bar za dogrevanje!
Za 20 kw snage toplotne pumpe treba ti jedan litar u sekundi vode iz bunara..pa mozes da preracunas okvirno...Kompresor oko 4-5 kw snage,potapajuca pumpa...izmenjivac malo jaci od 2o kw
Talasa,
cela računica zavisi od projektovanog grejanja tj kolika je potrebna (projektovana) temperatura.
Ako ti je napravljno grejanje 90/70/20 onda toplotna pumpa ne može. Da bi mogla moraš imati najmanje duplo više radijatora, pošto TP ne daje više od 55*C.
Pomaže ako znaš koja temperatura polazne vode ti je potrebna na npr 0*C.
Hvala najlepše na odgovorima.
Shvatio sam da pod hitno moram da imam randevu sa nekim od (trojice potpuno različitih ) likova, koji su mi uvodili grejanje.
Još jednom bi se zahvalio, pa ako nemate ništa protiv, kada dobijem potrebne informacije ponovo bih se oglasio sa novim pitanjima 
Kako se zadaje režim rada TP?
Proučavao sam neki stari SAMov projekat iz 1980. (naravno da su TP malko napredovale od tada) i tamo je samo sve spojeno, radi da koeficientom 2.5 i temperaturom od 45*C (radi se o običnom kompresoru sa frižidera koji je prepravljen da greje vodu tj TP vazduh/voda). Tamo nema nikakve elektronike kojom se podešava izlazna temperatura.
Za sada proučavam literaturu za TP voda/voda ili vazduh/voda i nisam nešto našao opis ili postupak podešavanja...
Dakle, kako da podesim TP da na ulazu skida, recimo 5*C, (a ne neku drugu), a na izlazu da daje 35*C (a ne neku drugu temperaturu)?
Ima li neki putokaz da se to sračuna (rekao bih da to zavisi od površina kondenzatora i isparivača, a možda i brzine kompresora)?
Ma nije to bas tako....treba ti automatika...juce sam bas bio sa prijateljem koji je napravio jednu pa smo se zezali malo..merili, palili, gasili....ima automatika koja upravlja radoom kompresora...ne mozes samo da upalis kompresor...nije bas tako jednostavno...ima kompresor zastitu pa imas da podesis na kojoj temperaturi da odrzava...mada je bez akumulacionog bojlera gadno jer se svaki cas pali gasi kompresor.Bolje je staviti akumulaciju koja je oko 20-30 litara po kilovatu...tako da grejes tu vodu pa imas malo inertniji sistem ali stedis malo kompresor...
Bio sam danas u jednoj prodavnici i kad sam rekao šta mi treba momci su se malo zamislili i uglavnom poređali šta mi sve treba. Sa Danfos kompresorom od 2kw, staklom za kontrolu gasa, sigurnosnim kontrolama pritiska i elektronikom koja dolazi sa kompresorom stigne do oko 500 evra. Trebaju još 2 izmenjivača... sve u svemu približava se 1000 evra. U poređenju sa 4-5000 nije loše.
Ali fali mi još podataka i znanja, pa ću se raspitivati još...
Da li pričaš o akomulacionom bojleru na toplijoj strani tj kondenzatoru? Ja palniram to direktno uroniti u rezervoar i izbeći gubitke izmenjivača.
Pa akumulacioni bojler sa cevnom zmijom u sebi tj izmenjivacem ...njega grejes sa pumpom a tu vodo posle guras u sistem....Izbegavas da se kompresor stalno pali gasi....vec dobijes malo inertniji sistem
Ako sam dobro razumeo, imaću više pumpi nego toplana...
Dakle, jedna pumpa koja vadi vodu iz bunara, druga pumpa koja gura vodu iz kondenzatora u akomulacioni bojler, treća koja gura vodu odatle u rezervoar, četvrta pumpa koja iz rezervoara gura vodu u radijatore. Da nisam zaboravio još koju??? Malo li je?
Naravno, imam još jednu: od kotla prema rezervoaru.
Ipak nisam dobro gledao. Postoji tema "toplotna pumpa - kako je napraviti", pa
MOLIM urednike da ovo prebace u onu temu da se ne duplira sadržaj.
Ja nastavljam dalje u onoj temi...
Čitajući podosta, ponešto sam i ukapirao, ali pitanja nikad dosta...
Velika mi je nepoznanica upravljanje freonskim ciklusom tj elektronika koja to radi...
Naime, razmatram sledeću situaciju:
TP voda-voda.
Sa strane bunara dolazi uvek ista temperatura vode npr 13*C. Šta tu ima da se upravlja?
Kompresor radi na on-off principu.
Kondenzator predaje topliju vodu koju odvodim pumpom.
Mogu li (i zašto ne mogu ako ne mogu?) da kontrolom brzine odvođenja toplote sa kondenzatora (recimo nekim termostatskim ventilom ili mešačem sa tolerancijom od npr 2*C) da regulišem ceo ciklus?
Naravno da sam proučio SAMov rad iz prošlog veka gde su spojili kompresor od frižidera i izmenjivač za grejanje bojlera BEZ IKAKVE elektronike i upravljanja freonskim ciklusom. Ima ljudi na NETu koji su to i sami napravili i kažu da radi dobro.
mogući problemi npr
1. nestalo vode iz bunara... spalo crevo... stala pumpa... raspao se rotor pumpe... zapušio se usisni filter
posledica : kompresor nastavlja da radi i zaleđuje se voda u izmenjivaču i on puca. u najgorem slučaju dolazi do curenja gasa itd
potrebno ugraditi: senzor protoka i senzor temperature vode u izmenjivaču
sve ovo nije komplikovano ugraditi i nisu potrebni nikakvi kompjuteri već nekoliko releja
toplotne pumpe su radile i pre 50 godina
Naravno, mislio sam bez elektronike, a ne bez bilo kakve zaštite kompresora.
Senzor temperature na kondenzatoru gasi kompresor ako temperatura pređe ili je ispod neke podešene (ako druga pumpa odnosi previše toplote).
Senzor temperature na isparivaču gasi kompresor ako temperatura padne ispod, recimo, 10*C.
Za to su potrebna dva termostata (recimo, malo kvalitetnija - zbog sigurnosti).
Još fali rele za odloženi start od recimo 30 minuta da se kompresor ne bi upalio ranije.
To sve, opet, pre spada u zaštitu kompresora, a ne u upravljanje freonskim ciklusom.
+ presostat prevelikog pritiska gasa
+ presostat premalog pritiska gasa
+ komanda i zaštite za sve pumpe
kao sto rece rotoks, ne treba vam ništa od svega toga, samo jedan "dual pressure control" presostat. hi p može da se koristi kao kontrola, tj da pali i gasi kompresor.
Super. Ova dva presostata (u jednom kućištu) sam video i Danfossov košta 2500din.
Kakvu zaštitu predlažeš za pumpe? Ove sada na sistemu grejanja nemaju nikakvu zaštitu, koliko znam. Tu bi problem bio nestanak vode. Kada bi kupio Grundfosovu za bunar ne bih imao problema pošto ona ima zaštitu, ali i pristojnu cenu od 800evra.
Pročitao sam ovu temu i moram priznati da ranije nisam bio upućen u TP. Sada eto imam najosnovnija znanja barem kako to funkcioniše. Pošto nisam iz te struke nemam tu šta da komentarišem ali hteo bih da pitam par stvari koje su bliže mom poslu.
Ovde se priča o samogradnji TP vod- voda a to uključuje i bušenje dva bunara. Ovde kod nas u Vojvodini su vodonosni slojevi uglavnom peščani sa manjim ili većim primesama glinovitih čestica. Količina vode nije problem ni pored Dunava a bogami ni na višim terasama pošto je podzemna voda na max 2-3 m od nivoa terena. Barem je tako u južnoj Bačkoj.
Međutim, niko ovde ne priča o brzini vode u bunaru. Zbog čega ovo napominjem. U vodi koja se crpi iz bunara postoje čestice peska, gline itd koje ''lebde'' i koje kada se pumpa sa većim kapacitetom bivaju povučene. U većoj ili manjoj meri svaki bunar ''peskari''. Naravno, što veći kapacitet bunara u kombinaciji sa što manjim procentom korišćenja tog bunara će smanjiti količinu čvrstih čestica u bunarskoj vodi.
Obzirom da ta voda dolazi u rezervoar (da tako nazovem) gde predaje toplotu freonu, tu joj se brzina smanjuje i neizbežno je taloženje. Takođe deo čestica ode do upojnog bunara i tamo se taloži.
Interesuju me troškovi održavanja instalacije kroz koju teče bunarska voda, troškovi čišćenja, ispiranja instalacije i bunara i slično. Bojim se da može da se desi da sve namestite u dvorištu a onda svake godine ili svakih par godina dođu ljudi da isperu bunar i naprave vam haos na travnjaku.
Setite se samo šta se sve nataloži u bojleru iz pijaće vode pa će vam biti jasno o čemu pričam (znam da je ovo hladna voda i da se ne greje ali ipak biće taloga).
Iako je već rečeno, da potvrdim, za vodu prve izdani vam ne trebaju dozvole za korištenje.
Za snagu do 15kw dovoljno je 2000l/h.
Dubina 2-3 metra je suviše plitko sa lošim kvalitetom vode.
Ja imam godinama bunar za zalivanje fi50mm, dubine 18m na kome radi Kama3. Prva voda je na 12m ali nije dobra za zalivanje. Možda bi mogla biti dobra za TP. Svakako preporučuju hemijsku analizu.
Mora postojati providan filter koji će sakupljati pesak i nečistoću pre TP. Rešenja su jednostavna: kada je nakupi prljavštine, zavrnu se dva ventila i odvrne filter, isprazni i vrati. Sve ukupno 2 minuta posla.
Održavanje bunara nisam imao. Za 10 godina, koliko ga koristi matori, zvali smo samo jednom (pretprošle godine) bunardžiju jer nije držao nivo vode (kada ne radi voda se spusti iz cevi). Rešenje je za 1 minut uradio tako što je izvadio kuglu (koja je zarđala pa više nije dihtovala) i stavio drugu.
Problem je pumpa. Obične cirkulacione idu do 10m, a bunarske mnogo dublje uz strašnu cenu. Čak su mi u jednoj firmi preporučili da upotrebim istu tu pumpu Kama3.
tihi gde ima za 2500din? hoću odma par komada za te pare!
da bi 2000 l/h bilo dovoljno za 15kW potreban je "momački" izmenjivač + pomeranje tačke evaporacije na niže, što bi solidno povećalo početnu investiciju, em smanjilo COP. za 15kw optimalno je 3000-3500 l/h. umesto toga bolje je pare uložiti u potopnu bunarsku pumpu, daleko su efikasnije pa povećana potrošnja vode ne utiče znatno na COP.
Danfoss pumpe jesu skupe ali nisu jedine. mogu se naći italijanskih i španskih proizvođača za 200e pa nadalje.
ja sam vlasnik cca. 5 bunara (od toga 2 sa potopnim pumpama) u južnoj bačkoj i nigde nemam problema s peskom. drugo, da bi se pesak nataložio potrebna ja baš mala brzina strujanja fluida u izmenjivaču što u tp nije slučaj. savet: buši bunare od 20m i dublje. ili ako si baš zabrinut zbog peska i prljavštine koristi shell&tube izmenjivač, on se lako i brzo rasklapa i čisti.
veći problem na pomenutom terenu predstavlja gvožđe koga ima svuda u preteranim količinama pa se hvata po zidovima cevi tj svih delova instalacije. Međutim skrama od gvožđa koja se uhvati za izmenjivač nema znatnog uticaja na provodnost toplote s obzirom da je i gvožđe odlično provodi, za svaki slučaj može se predimenzionisati isparivač za 10-15%.
Verovatno misliš na presostat. Kad su mi momci sastavili šta mi trebabio je neki sa dva priključka koji služi kao sigurnosni za prevelik i premali pritisak. Videli, pokazali, rekli 2500din. Možda sam pogrešno čuo, ali sve skalamerije pored kompresora su koštale oko 120-130 evra, a ima ih 4-5.
Mogu to da ti proverim, a možda ih možeš naći i na Internetu. Firma je "Freon" u Adi Endrea u NS. Bar telefon na sajtu Telekoma možeš lako naći pa pitaj (i naruči, he, he).
Hvala za ove predloge. Ja to spremam za sledeću sezonu, polako. Dotle će se kockice složiti.
Ako ja povećam kapacitete izmenjivača za, recimo, 20% od potrebnog, kako to utiče na kompresor, COP i freonski ciklus?
Da li mogu da upravljam freonskim ciklusom ako kontrolišem temperature (protokom vode) u isparivaču i kondenzatoru? To bi važilo za minimalističku varijantu gde kompresor ima samo, valjda, dual pressure control presostat. Šta bi time dobio?
Ako povećaš kapacitete izmanjivača dobićeš mali procenat povećanja snage sistema (povećaće se superheating i subcooling) ali i prilično veliki procenat iscrpljivanja džepa jer svaki cm kvadratni izmenjivača se plaća... zato je potrebno odabrati optimalnu površinu izmenjivača.
iskreno nije mi baš najjasnije drugo pitanje, tj šta si tačno zamislio da uradiš. u svakom slučaju protokom vode ne možeš ništa kontrolisati, možeš eventualno aktivirati pomenuti presostat da iskuljuči kompresor ako na npr isparivač dovedeš premalo vode pa ne može da isparava dovoljno.
Rado bih ja pitao kad bih znao da pitam...
Mali Perica je zamislio sledeći sistem (koji kažu da bi mogao da radi):
Kompresor od 2kw sa kontrolom previsokog i premalog pritiska,
isparivač pravilno izračunatog kapaciteta sa dovoljno vode,
kondenzator pravilno izračunatog kapaciteta.
Šta bi taj sistem dao?
Od čega zavisi COP? Od vrste freona, od pritiska i još od čega? Šta čini tu "elektroniku koja upravlja freonskim ciklusom" i kako se upravlja ako je kompresor ON-OFF tipa (kod invertorskih je u redu jer se može upravljati menjanjem broja obrtaja).
Šta ti je kompresor od 2kW?? Moraš da gledaš koliko kW je tebi uopšte potrebno za grejanje, pa od toga da kreneš u proračun. Nemoguće da ti treba samo 2kW? Moraš i da odrediš kolika ti treba temp polaznog voda. Onda biraš kompresor, uzmeš kataloge/softver proizvođača za kog se odlučiš pa gledaš koji ima toliko snage sa zadatim temperaturama i to "heating capacity" a ne cooling.
Cop zavisi od vrste freona i "pressure ratio" tj odnosa između temperatura/pritisaka cond. i evap. pri čemu podizanje Te (temp evaporacije) više utiče na poboljšanje cop nego spuštanje Tc (temp cond.) Narodski rečeno treba težiti da se te temp približe što više jedna drugoj, a pošto je ova donja uglavnom ista ako koristiš vodu za grejanje isparivača, znači treba što niža Tc.
E to je to. Kako podešavam koja će mi biti Tc kada je sve ostalo konstantno? Na 0*C treba mi da je 40*C, na -10 potrebno je 50*C i tu je kraj TP.
Ukupno mi treba 11kw na -20, što bi bilo oko 8kw na -10*C napolju. Ta računica je dobra, ako je COP oko 4 kao što se tvrdi. Bez velike elektronike bi valjda dobio 3?
Dakle, cela priča je kako podešavam kondenzaciju? Mislio sam da se to može protokom kroz kondenzator, ali to izgleda ne radi tako.
rešenje 1, uzmeš da ti je Tc 55C da bi dobio T polaznog voda 50C konstantno. i tako se greješ na on/off varijantu. tj ako sobni termostat ranije isključuje po manje hladnom vremenu imaćeš manju Tpv ali je tačka Tc 55C const. na tolikoj Tc imaćeš dosta skroman cop, mada zavisi sa čime si zadovoljan.
rešenje 2: i jedino rešenje ako hoćeš u toku rada da menjaš radne tačke, tj da ih rastežeš, elektronski exp ventil, inverter (frekventna) regulacija kopresora, transmiteri pritiska i neki plc da sve to poveže, tj da u zavisnosti od očitavanja sa transmitera otvara i zatvara ventil i reguliše rad kopresora. time se već nisam bavio, moraćeš nekog drugog da priupitaš, to je već ozbiljnija nauka.
planirao sam time da se bavim, al za koji mesec kad budem imao vremena. i para za sve te peripetije. tako da ako neko ima iskustva sa istim neka ga slobodno podeli sa nama
Ne znam odakle mi ove slike, možda i sa ovog foruma, nije ni bitno. Mislim da su vezane upravo za ovu problematiku.
Prilično pismeno urađeno, a malo dubljom analizom se mnogo toga može zaključiti. Naravno, uvek može i bolje ...
Ništa ne ostavljam nezavrš